Zabrana uvoza Linglong guma u SAD može pogoditi srpski izvoz ove godine

Srpska privreda uspela je blago da poveća pokrivenost uvoza izvozom i sa 78,1 odsto pokrivenosti u 2024. godini dođe na 79 procenata u prošloj godini. Rast su vukli proizvodnja automobila i guma, odnosno FAC Srbija i Linglong. Ukupna razmena sa EU blago je smanjena, dok je uvoz iz Kine porastao.

Vrednost spoljnotrgovinske razmene je, kumulativno posmatrano, u 2025. iznosila 74,9 milijardi evra, što je za 7,7 odsto više u odnosu na isti period godinu ranije. Vrednost izvoza iznosila je 33 milijarde evra (rast od 8,4 odsto), a vrednost uvoza 41,9 milijardi evra (+7,2 odsto), navodi se u februarskom izdanju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT).

Robni deficit iznosio je 8,8 milijardi evra, odnosno za 250 miliona evra ili 2,9 odsto više u odnosu na 2024. godinu. 

Najveće učešće u ukupnom robnom izvozu od 87,6 odsto ima sektor prerađivačke industrije, koji je ostvario kumulativni međugodišnji rast izvoza od 8,7 odsto u periodu od januara do decembra 2025. Dve oblasti prerađivačke industrije zabeležile su tokom prošle godine međugodišnji prirast izvoza vredniji od 300 miliona evra.

To su proizvodnja motornih vozila i prikolica sa skoro milijardu evra (995,7 miliona evra), što je više od dve petine ukupnog prirasta vrednosti izvoza prerađivačkog sektora, odnosno 43 odsto. Ova oblast generiše i najveći suficit u razmeni sa inostranstvom od 1,8 milijardi evra – to je za 662 miliona evra ili 56,3 odsto više nego u 2024. godini.

Proizvodnja proizvoda od gume i plastike ostvarila je 405 miliona evra i premašuje uvoz za više od milijardu evra, tačnije 1,1 milijardu evra. To je za 356 milliona evra ili 48,2 odsto bilo više nego tokom 2024. godine. 

Još šest oblasti imalo je prirast izvoza veći od sto miliona evra. To su proizvodnja prehrambenih proizvoda (235 miliona), proizvodnja nepomenutih mašina i opreme (174 miliona), proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda (172 miliona), proizvodnja osnovnih metala (138 miliona), proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda (122 miliona) i proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda (110  miliona). 

Izvoz motornih vozila vredeo četiri milijarde evra

Proizvodnja motornih vozila i prikolica sa ukupnom vrednošću izvoza u 2025. godini od oko četiri milijarde evra učestvuje u ukupnom izvozu sa 12,3 odsto. Ova oblast beleži kumulativni rast izvoza od 32,5 odsto i međugodišnji rast od 103,5 odsto u decembru 2025. To navodi na zaključak o izuzetno povoljnoj tekućoj izvoznoj propulziji ove proizvodnje.

Najveći deo izvoza oblasti usmeren je u Nemačku (30,5 odsto), Italiju (14 odsto), i Mađarsku (9,5 odsto).

Najveća izvozna tržišta za kompanije koje posluju u okviru oblasti proizvodnje proizvoda od gume i plastike su Nemačka (12,6 odsto) i SAD (9,5 odsto). Proizvodnja guma za vozila, koja dominira sa  učešćem od oko 44 odsto u izvozu ove oblasti, beleži kumulativni rast od 25,4 odsto.

“Napominjemo da su američke vlasti sredinom decembra 2025. zabranile uvoz guma proizvedenih u fabrici kineske kompanije Linglong u Zrenjaninu zbog sumnje da su u procesu proizvodnje korišćeni oblici prisilnog rada. Ovo ograničenje može poremetiti dinamiku proizvodnje i izvoza ove oblasti u 2026. godini”, navode autori MAT-a. 

Oblasti koje su tokom 2025. imale vrednost uvoza u sektoru prerađivačke industrije veću od dve milijarde evra su proizvodnja hemikalija i hemijskih prozvoda, proizvodnja nepomenutih mašina i opreme, proizvodnja osnovnih metala, proizvodnja električne opreme, proizvodnja  prehrambenih proizvoda i proizvodnja motornih vozila i prikolica.

Prve tri oblasti sa ove liste istovremeno generišu i deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni. 

Unutar ekonomske namene robnog uvoza primetno je da je uvoz materijala za reprodukciju tokom cele 2025. godine bio iznad prošlogodišnjeg proseka, što može biti nagoveštaj ubrzanja rasta prerađivačkog sektora.

EU dominira, Kina prati

Spoljnotrgovinska robna razmena je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, ali se u prošloj godini taj iznos procentualno blago smanjio. Zemlje članice EU čine 63,8 odsto ukupne razmene u 2025. godini (godinu dana ranije, u isto vreme, 64,3 odsto). Posmatrano pojedinačno po zemljama, Nemačka je po značajnosti robne razmene sa Srbijom na liderskoj poziciji sa udelom od 13,3 odsto (godinu ranije 14,1 odsto).

Kina je drugoplasirana, ali sa popravljenim rezultatom u odnosu na 2024. Njen udeo u ukupnoj robnoj razmeni Srbije je uvećan sa 10 na 11,1 odsto i to tako što je njen udeo u robnom izvozu opao sa 5,9 odsto na 5,6 odsto, dok je u robnom uvozu uvećan sa 13,1 odsto na 15,4 procenata.  

Istovremeno, sa udelom od 15,5 odsto, Nemačka je ubedljivo najznačajnije tržište za Srbiju, dok su  ključni proizvodi koje Srbija izvozi u Nemačku od početka godine bile rotacione električne mašine (686 milion evra) i oprema za distribuciju električne energije (596 miliona). Drugoplasirana destinacija po rastu izvoza je Italija, u koju smo najviše izvozili putničke automobile (547 miliona evra) i obuću (123 miliona evra). 

Solidna izvozna propulzija postoji i ka turskom tržištu. Turska je trenutno na petoj poziciji po obimu razmene iza Nemačke, Kine, Italije i  Mađarske.