Zapadni Balkan manje energetski efikasan od EU zbog niske cene struje i više decenija nedovoljnih investicija

Domaćinstva na Zapadnom Balkanu i u Evropskoj uniji imaju uporedivu potrošnju električne energije po glavi stanovnika, ali privrede zemalja Zapadnog Balkana su manje energetski efikasne od EU jer troše dve trećine više električne energije za svaku jedinicu proizvedenog BDP-a.

Da bi proizvele ekvivalentnu količinu bruto domaćeg proizvoda, zemljama Zapadnog Balkana potrebno je oko 50 odsto više energije nego zemljama EU.

U proizvodnji električne energije balkanske zemlje se dominantno oslanjaju na fosilna goriva i naftu, i energetski su visoko intenzivne. Proizvodnja struje iz obnovljivih izvora je uglavnom uporediva ili veća nego u 27 zemalja EU, ali su gasna i nuklearna energija daleko ređe u zemljama Zapadnog Balkana – devet odsto prema 36 procenata. Tokom poslednjih šest godina, regionalni kapaciteti obnovljivih izvora energije rastu skoro tri puta sporije nego u EU.

Ovo su neki od zaključaka analize koju je Centar za visoke ekonomske studije (CEVES) izradio o potencijalima za obezbeđivanje sigurnosti energetskog snabdevanja u zemljama Zapadnog Balkana kroz promociju prozjumerskog tržišta. Autori studije su Lazar Ivanović i Pavle Medić, a publikacija je razvijena uz podršku regionalnog projekta “SMART Balkans – Civil Society for Shared Society in the Western Balkans” koji sprovode Centar za promociju civilnog društva (CPCD), Center for Research and Policy Making (CRPM) i Institut za demokratiju i posredovanje (IDM) i finansijski je podržan od strane norveškog Ministarstva spoljnih poslova (NMFA).

Na pitanje zašto je Zapadni Balkan toliko manje energetski efikasan od EU, Lazar Ivanović u razgovoru za Biznis.rs napominje da je, prema poslednjim podacima Eurostata za 2022. godinu, privredama Zapadnog Balkana u proseku potrebno oko 56 odsto više energije da proizvedu istu količinu BDP-a kao zemlje Evropske unije.

“Iako je energetska intenzivnost balkanskih privreda, merena kao ukupna raspoloživa energija podeljena sa BDP-om (prilagođenim za kupovnu moć – PPS) od 2017. godine opala za 20 odsto, EU je uspela da je smanji još više (za 25 odsto), pa se energetska efikasnost regiona čak relativno i pogoršala u odnosu na EU. Glavni razlog više energetske intenzivnosti u zemljama Zapadnog Balkana (WB6) jeste kombinacija niskih cena struje i više decenija nedovoljno visokih investicija u energetsku efikasnost”, navodi Ivanović i dodaje da, međutim, treba istaći i velike razlike u energetskoj efikasnosti između samih zemalja WB6.

“Dok je albanska privreda manje energetski intenzivna i od proseka EU, bosanska privreda je skoro duplo energetski neefikasnija, a Srbija je tek nešto bolja od nje. Razlog za nisku energetsku intenzivnost u Albaniji leži u kombinaciji dva faktora – Albanija proizvodi struju gotovo isključivo iz hidroenergije koja je energetski efikasnija od fosilnih goriva i skoro 80 odsto albanskog BDP-a čine sektori usluga i poljoprivrede koji, u poređenju sa industrijom, imaju nisku energetsku intenzivnost”, zaključuje naš sagovornik.

Veliki solarni potencijal Srbije

Fokusirajući se na Srbiju kao studiju slučaja, analiza CEVES-a istražuje potencijal i izazove u integraciji prozjumera u srpsko energetsko tržište. Cilj je pojednostavljivanje usvajanja obnovljivih izvora energije, kroz podsticanje energetske efikasnosti i povećavavanje efikasnosti mreže, fleksibilnosti i otpornosti.

Dokument pokazuje da bi procenjeni tehnički solarni potencijal Srbije mogao da pokrije skoro 80 odsto njene trenutne bruto proizvodnje električne energije, ali je, uprkos potencijalu, razvoj tržišta prozjumera u Srbiji prilično spor i značajno zaostaje za drugim zemljama Zapadnog Balkana, kao što su Albanija, Severna Makedonija, pa čak i mnogo manja Crna Gora.

“Srbija, zahvaljujući svojoj povoljnoj geografskoj lokaciji i klimatskim uslovima, ima ogroman potencijal za proizvodnju solarne energije. Primera radi, prema rezultatima jedne studije iz 2022. godine, procenjena potencijalna proizvodnja električne energije iz solarne energije u Srbiji iznosi oko 30,5 TWh godišnje, što je skoro 80 procenata naše trenutno bruto proizvodnje struje. Pored toga, prema podacima Ministarstva za rudarstvo i energetiku, ukoliko bi se solarni paneli instalirali na svega deset odsto ukupne površine krovova u Srbiji, to bi kreiralo instalirane kapacitete u iznosu od šest gigavata, što je 1,8 puta više od naših trenutnih elektroenergetskih kapaciteta iz obnovljivih izvora”, objašnjava Lazar Ivanović.

Ali, tržišta prozjumera u Srbiji se veoma sporo razvija. Od 2021. godine, kada je stupio na snagu novi Zakon o obnovljivim izvorima energije, do kraja maja ove godine, prema zvaničnim podacima Elektrodistribucije Srbije registrovano je 2.300 domaćinstava i samo tri stambene zajednice.

Njihova ukupna instalisana snaga iznosi manje od 19 MW solarnih kapaciteta, što je svega oko 0,5 odsto planiranih kapaciteta za 2023. godinu.

“Kada se na to doda broj industrijskih prozjumera, dobijamo cifru od ukupno oko 3.000 prozjumera u Srbiji koji poseduju manje od 52 MW kapaciteta za proizvodnju struje. S druge strane, značajno manje privrede poput Albanije i Severne Makedonije su već u prvoj polovini 2023. godine imale ukupne prozjumerske kapacitete koji su prevazilazile 119 MW i 129 MW, respektivno (za ovih godinu dana su sigurno još veći). Čak i Crna Gora, sa deset puta manje stanovnika od Srbije, je do polovine maja ove godine uspela da postigne čak 4.000 prozjumera ukupne instalirane snage 43,5 MW. Iako je poslednjih meseci bilo nekih pozitivnih izmena Zakona, poput smanjenja naknade za prozjumere čime su dodatno smanjeni njihovi računi za struju, potrebno je uraditi još toga kako bi se ovaj trend preokrenuo”, ističe Ivanović.

Studija CEVES-a identifikuje nekoliko izazova i barijera koje ometaju rast tržišta domaćinstava-prozjumera u Srbiji i predlaže konkretne preporuke za unapređenje situacije.

Analitičari CEVES-a smatraju da je potrebno najpre detaljno informisati potencijalne prozjumere o sticanju statusa prozjumera, uz odgovarajuću podršku i usluge od strane državnih energetskih kompanija, a zatim uspostaviti šemu sertifikacije za instalatere solarnih panela i objaviti listu sertifikovanih instalatera.

Sutra: Nuklearna energija energetski najefikasnija, ali za „proizvodnju“ kadrova potrebno i do 20 godina