Zapadni Balkan na mapi ambicioznog železničkog projekta Starline

Bez obzira da li ste fan smanjenja emisiju ugljenika ili jednostavno uživate u zadivljujućim pogledima, nema radosti poput putovanja po Evropi vozom. Sada bi voz „u stilu metroa“, koji bi potpuno promenio igru, mogao da revolucionizuje evropska putovanja, povezujući veći deo Evrope, uključujući Veliku Britaniju, Tursku do Istanbula, Ukrajinu i Zapadni Balkan, sa 39 stanica, najmanje jednom u svakoj zemlji duž pet glavnih ruta.

Nazvan „Metro za Evropu“, predlog za železnički projekat Starline predviđa, konkretno da bi zamena letova na kratkim razdaljinama brzom železničkom mrežom mogla da smanji emisije ugljen-dioksida za neverovatnih 95 odsto, dok će ukupno 424 velika grada biti povezana sa lukama, aerodromima i železnicom. Štaviše, planovi predviđaju da će doći do smanjenja letova na kratkim relacijama za 80 odsto, dok će sami vozovi – koji se protežu na 22.000 km – biti 30 odsto brži od automobila i tradicionalnih železničkih ruta, javlja Metro.co.uk.

Saobraćaj je 2022. godine bio odgovoran za oko 29 odsto emisija gasova staklene bašte u EU.

Mrežu superbrzih vozova koja bi do 2040. godine trebalo da poveže gotovo celi kontinent predstavio je danski think-tank 21st Europe, a regija Zapadnog Balkana bi bila direktno povezana sa ključnim evropskim metropolama, uključujući Madrid, Rim, Istanbul i Kijev – i to brzim vozovima koji bi mogli razvijati brzine do 400 km/h.

Vizija Starline-a želi da preoblikuje postojeću železničku infrastrukturu, opisujući je kao „fragmentisanu, neujednačenu i često sporu“ i ponuditi ultra-brze veze koje bi konkurisale avionskom saobraćaju.

„Istinski integrisan železnički sistem više nije samo pitanje komfora; to je strateška nužnost za otpornost Evrope u 21. veku“ – navodi se u dokumentu. „Dizajniran kao metro, Starline menja percepciju Evropljana – ne kao skup udaljenih država, već kao jednu brzu, povezanu mrežu“, prenosi eKapija.

Vozovi bi se kretali brzinama od 300 do 400 km/h, što znači da bi putovanje od Helsinkija do Berlina trajalo nešto više od pet sati – znatno kraće od današnjeg celodnevnog putovanja. Putnici ne bi bili podijeljeni po klasama, već po „zonama potreba“ – mirnim zonama za rad, porodičnim delovima i slično.

Vozovi će imati prepoznatljiv dizajn u tamno plavoj boji, a stanice bi bile izgrađene izvan velikih gradova, sa direktnom vezom na gradski prevoz. Plan je da te stanice postanu urbani kulturni centri – sa restoranima, prodavnicama, koncertnim dvoranama, muzejima i sportskim objektima.

Da bi vizija postala stvarnost, 21st Europe predlaže javno finansiran model u kojem bi nacionalne železničke kompanije upravljale linijama kroz sistem franšiza. Centralnu koordinaciju bi vršila nova Evropska železnička agencija (ERA), u okviru EU, koja bi nadgledala tehničke standarde, interoperabilnost i dugoročni razvoj mreže.

Radna snaga – od mašinovođa do osoblja stanica – bila bi obučena prema jedinstvenim evropskim pravilima, kako bi se obezbedila doslednost širom mreže. Starline bi koristio univerzalni tiketing sistem.

Iako izuzetno ambiciozan, projekat ima jasan vremenski okvir: cilj je da Starline bude funkcionalan do 2040. godine. „Sada počinjemo graditi mrežu kako bismo podstakli stvarne promene – okupljajući donosioce odluka, dizajnere i lidere industrije da viziju pretočimo u realnost“ – zaključuje think-tank.

Plan ima tri nedostatka – pojavljuje se upravo u vreme kada se čuju glasovi o masovnom naoružavanju Evrope u visini i preko 350 milijardi evra, koje bi mogle biti utrošene za Starline; iz mreže su isključene Rusija i Belorusija, kao i zemlje Kavkaza (Jermenija, Gruzija i Azerbejdžan), a takođe i linije na Balkanu imaju čudnu povezanost (nema linije Beograd-Zagreb ili Beograd-Podgorica, nedostaje Skoplje), što znači da bi se lokalne zemlje morale pobrinuti za te linije, što bi bilo veliko opterećenje, ili bi plan morao biti dodatno razrađen.