Zaposleni u državnoj Apoteci Beograd na rubu strpljenja – plate kasne, stanje na rafovima oskudno

Situacija u Apoteci Beograd i dalje je alarmantna, uprkos tome što je Grad Beograd preuzeo dugovanja i obaveze prema dobavljačima.

Plate zaposlenima kasne već pet meseci, a nezadovoljstvo među radnicima sve je veće. Deo zaposlenih ozbiljno razmatra mogućnost otkaza, dok neki najavljuju i pokretanje tužbi protiv ove apotekarske ustanove, potvrdila je za Biznis.rs predsednica sindikata “Opstanak” Jelena Šikuljak.

“Zaposlenima se duguje pet plata, 22. avgusta primili smo martovski drugi deo zarade i tako već par meseci – jedanput mesečno dobijamo po pola plate, što je ispod minimalca i ljudi sa tim jedva preživljavaju. Bili su godišnji odmori, ide septembar sa dodatnim troškovima i dosta njih je sada rešilo da pokrene tužbe kako bi im se isplatile zarade, a veliki broj radnika najavio je da će otići. Gradu smo još u junu poslali dopis da nam pomognu da se isplate bar tri plate, kako bi ljudi ostali, međutim reakcije nema”, navodi naša sagovornica.

Prema njenim rečima, evidentno je da Grad Beograd ovaj problem neće ili ne može da reši, ali bi se prelaskom Apoteke Beograd na Republiku kao osnivača i ugovoranjem plata sa RFZO sve u kratkom roku završilo.

Ovaj sindikat i zaposleni pozivaju se na član 262. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, gde je jasno precizirano ko je nadležan da reši problem ove apotekarske ustanove ukoliko Grad nije u stanju da plati poverioce Apoteke Beograd.

“Skupština Grada Beograda već šest sednica za redom ne smatra da je Apoteka Beograd bitna da se priča o njoj, kršeći član 262. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, koji jasno određuje i vremenske rokove za rešavanje problema zdravstvene ustanove iz Plana mreže. Te zakone nismo doneli mi već Skupština a upravo ona ih ignoriše. Ministarstvo je adresa za rešavanje problema i prenos osnivačkih prava ako je Grad u nemogućnosti isplate dugova prema poveriocima Apoteke Beograd”, naveli su u svom saopštenju.

Stanje na rafovima oskudno, i privatne apoteke nezadovoljne

Što se tiče stanja na rafovima u jednoj od retkih državnih apotekarskih ustanova, Šikuljak kaže da je to pitanje za menadžment, ali da je ono što dolazi do njih “jako oskudno”.

“Što se robe tiče, čuli smo da mi ne možemo da nabavimo medicinska pomogala poput insulinskih pumpi, pelena i slično jer nam se na javnu nabavku niko nije javio. Takođe, i neki privatnici neće da ih izdaju jer su pomagala skupa, a RFZO kasni u isplati”, objašnjava ona i dodaje da je kod jednog broja privatnih apoteka upitno i izdavanje lekova na recept.

“Zbog dugova RFZO-a par privatnih apoteka u ponedeljak je protestovalo, nisu hteli da izdaju lekove na recept. Fond kod nas ima rok od 90 dana da plati fakture, a takve ugovore imamo i sa dobavljačima koji nas snabdevaju lekovima na recept. Fakture privatnika prema dobavljačima nemaju dospeće od 90 dana, već manje – 30 ili 60 dana, što znači da oni moraju mesec ili dva sami da plaćaju lekove koje izdaju na recept iz svojih sredstava i što oni kažu da ‘kreditiraju državu’ pa su u minusu”, ističe Šikuljak.

RFZO demantovao tvrdnje privatnih apoteka

Povodom natpisa u pojedinim medijima RFZO je demantovao tvrdnje privatnih apoteka. Naime, Ivan Mučibabić, iz Sektora za finansije Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje izjavio je za Tanjug da nije tačno da RFZO ne uplaćuje apotekama novac za lekove za recept i da se taj novac godinama redovno i bez kašnjenja plaća za lekove i pomagala izdata na recept.

On je naglasio da sva plaćanja RFZO sprovodi u skladu sa Zakonom o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, kojim je za izmirenje obaveza za RFZO utvrđen rok do čak 90 dana, prenela je Radio-televizija Vojvodine.

Na pitanje da li je moguće da će zbog te informacije i navodnog kašnjenja pacijentima biti obustavljena dalja mogućnost da lekove podižu u apotekama koje izdaju lekove na recept, on uverava da osiguranici i pacijenti ne treba da brinu.

“To bi značilo, da ukoliko neka apoteka samoinicijativno odluči da prekine izdavanje lekova na recept, to bi bilo jedno od najgrubljih kršenja odredaba ugovora, koje bi dovelo do njegovog raskida sa tom apotekom od strane RFZO-a. Republički fond za zdravstveno osiguranje u 2025. godini, ima zaključene ugovore sa 712 privatnih apoteka koje imaju 2.701 ogranak što znači da naša osigurana lica na 3.413 lokacija mogu da izvrše podizanje lekova i pomagala na recept“, rekao je on.

Apoteka Beograd: Radimo sve što je u našoj moći da iz minusa vratimo održivom poslovanju

Povodom navoda zaposlenih i stanja u ovoj apotekarskoj ustanovi pokušali smo da dobijemo odgovore na pitanja kada će zaostale plate biti isplaćene, da li su izmireni svi dugovi prema dobavljačima i kakvo je snabdevanje.

Iz Apoteke Beograda su nam poslali saopštenje povodom oglašavanja jednog od dva sindikata u kom se ističe da je Grad Beograd u potpunosti uključen u rešavanje problema i da postoji otvorena komunikacija sa Ministarstvom zdravlja i RFZO.

“Podsećamo javnost da je početkom godine Grad Beograd doneo važnu Odluku da obezbedi sredstva iz budžeta za reprogram nasleđenih dugova Apoteke Beograd u iznosu 1,34 milijarde dinara. Navedeni reprogram je počeo da se primenjuje sa osetnim zakašnjenjem tek u martu i aprilu mesecu, a svakako je omogućio da se obnove ugovori sa vledrogerijama i da se ponovo popune zalihe lekova i rafovi u Apoteci Beograd. Naravno, kako se nisu iskoristile šanse za oporavak Ustanove u prethodnim godinama kada je novca na računu još bilo, sada trpimo posledice tih loših procena i mi kao menadžment radimo sve što je u našoj moći da se iz velikog minusa vratimo u pozitivno i održivo poslovanje”, navodi se u saopštenju koje potpisuje v.d. direktora Nikola Prelević.

Kako se podseća, osim što je prihvatio da pokrije navedeni ogroman dug, Grad Beograd je tokom prošle i početkom tekuće godine finansijski direktno pomagao isplatu zarada zaposlenih i snabdevanje lekovima u iznosu od 370 miliona dinara.

“Činjenica je da oporavak naše ustanove ide nešto sporijim tempom, ali to smo predvideli, budući da je aktivnost popunjavanja zaliha lekova i ostalih proizvoda počela tek u aprilu i da su potom nastupili letnji meseci koji u našoj branši po pravilu znače manji promet. Vraćanje prometa na nivoe od pre izbijanja krize uslovljeno je ne samo većom ponudom lekova i suplemenata, već je neophodno izboriti se sa veoma agresivnom konkurencijom privatnih apoteka, koje nemaju nasleđene obaveze i mogu potpuno autonomno da organizuju svoje poslovanje”, istče se u saopštenju.

U Apoteci Beograd očekuju da će nakon letnjih odmora i uobičajenog zastoja u ovo doba godine, promet ponovo početi da raste i da će njihovi izvorni prihodi biti znatno veći.

“To naravno neće moći da pokrije sve naše izdatke sve dok se poslovanje Apotekarske ustanove Apoteke Beograd ne stabilizuje u potpunosti. Već je preduzet niz mera racionalizacije poslovanja. Smanjio se broj zaposlenih od 2021. godine za 300 i sada naš kolektiv broji 549 koleginica i kolega. Broj apoteka koje su bile nerentabilne značajno je smanjen. Početkom 2024. godine u sastavu Ustanove radilo je 107 apoteka, danas je aktivno 70 objekata, čime su ostvarene značajne uštede”, tvrde u ovoj zdravstvenoj ustanovi.

Oni računaju i na saradnju sa Ministarstvom zdravlja i Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje i podsećaju na nedavno usvojenu uredbu kojom će od 1. januara ove apotekarske ustanove biti izuzete iz sprovođenja centralizovane javne nabavke lekova, čime će se bar malo izjadnačiti u tržišnoj borbi sa privatnim sektorom, koji nema ta ograničenja.

“Svakako računamo da će naredni period biti finansijski bolji i da ćemo uz pomoć Osnivača i nadležnih institucija uspeti da stabilizujemo poslovanje do nivoa samoodrživosti. Na nama je kao kolekivu da pojačanim angažovanjem povratimo poverenja građana i da iskoristimo još uvek afirmativan brend Apoteke Beograd”, navode u Apoteci Beograd.