Zarade u IT sektoru Srbije realno utrostručene za deceniju i po

Pogoršanje stanja na tržištu rada u Srbiji je manje ciklične prirode a više je posledica strukturnih problema, odnosno toga što zarade rastu brže od produktivnosti, ocenio je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić.

Stanje na tržištu rada je u prošloj godini blago pogoršano jer je stopa zaposlenosti smanjena u poslednjem kvartalu na 50,5 odsto, sa 51,3 odsto na kraju trećeg tromesečja. Istovremeno, u istom periodu je stopa nezaposlenosti povećana za 0,7 p.p, na 8,9 odsto.

Arsić je na predstavljanju Kvartalnog monitora, čiji je glavni i odgovorni urednik, kazao da to nije dramatična promena ali je i istakao da već desetak godina zarade rastu znatno brže od produktivnosti zbog čega rastu jedinični troškovi rada.  

Kraj solidnog rasta zaposlenosti

Kretanja na tržištu rada u 2025. godini sugerišu da je verovatno završen period solidnog rasta zaposlenosti i izraženog smanjenja stope nezaposlenosti koji je obeležio prethodne godine. Visok rast zarada koji je u poslednjim godinama bio brži od rasta produktivnosti, uz dodatno snažno administrativno povećanje minimalne zarade, počinju da deluju kao ograničavajući faktor za novo zapošljavanje, smatra profesor.  

Ovaj efekat naročito je izražen u segmentu slabije kvalifikovane radne snage, gde poslodavci imaju manji prostor da apsorbuju rast troškova rada, što može dovesti do smanjenja tražnje za njihovim radom.

“Zbog toga je moguće da će stopa nezaposlenosti u Srbiji u narednom periodu imati tendenciju stabilizacije na sadašnjem nivou od oko 8,5 odsto koji je i dalje znatno viši nego u uporedivim zemljama Centralne i istočne Evrope (CIE), gde je prošle godine iznosila 4,2 odsto”, ocenjuju autori Kvartalnog monitora.  

Karakteristike tržišta rada su da je u prošloj godini pad zaposlenosti bio koncentrisan u industriji, trgovini i drugim uslugama i bio je posledica nekonkurenstnosti nekih sektora privrede, rast zaposlenosti u privatnom sektoru usporava već nekoliko godina dok zaposlenost u javnom sektoru stagnira ili opada.

Realne zarade su u 2025. godini ostvarile visok rast od 7,4 odsto a rast je u poslednjem kvartalu ubrzan na 9,7 odsto. Najviše su povećane zarade u obrazovanju, vodosnabdevanju, smeštaju i ishrani, delatnostima koje su u poslednjih 15 godina imale nizak rast zarada. Najmanji rast je bio u IT sektoru gde su zarade najbrže rasle u poslednjih 15 godina, naveo je Arsić.

Realan rast 63,7 odsto od 2011.

Podaci objavljeni u Kvartalnom monitoru pokazuju da je realan rast zarada od 2011. do 2025. godine iznosio 63,7 odsto. S obzirom na to da zbog krize na početku posmatranog periodu pa do 2018. godine nisu uopšte realno rasle već su bile i u blagom padu, ceo ovaj skok se pripisuje periodu posle toga. Dakle, za poslednjih osam godina.

U tom periodu, IT sektor je zabeležio realan rast od neverovatnih 193 odsto, a prvi sledeći sektor po visini rasta su stručne i naučne usluge sa 93,5 odsto. Sa druge strane, najmanje su realno porasle zarade u sektoru električne energije i to za skromnih 5,5 odsto, u sektoru finansija za 15,8 odsto, u državnoj upravi za 22,5 odsto i u obrazovanju za 25,3 odsto.

Kada se pogleda odnos rasta produktivnosti i troškova rada očigledna je neravnoteža jer je od 2017. godine produktivnost rada porasla za 14,4 odsto dok su jedinični troškovi rada porasli za 37 odsto.

“Moguće je da su zarade u inicijalnoj godine bile ispod ravnotežnih ali je sasvim izvesno da su u međuvremenu iznad ravnoteže, koja odgovara sadašnjim performansama privrede”, kazao je Arsić i istakao da brz rast zarada eliminiše radna mesta na kojima se stvara mala dodatna vrednost.

Prema njegovim rečima, održanje zaposlenosti uz rast zarada je moguće uz promenu strukture privrede ka sektorima u kojima se stvara velika dodata vrednost. Za to su potrebne velike privatne investicije i bolji privredni ambijent.   

EU 4,2 puta produktivnija od Srbije

Produktivnost rada se definiše kao odnos ukupne vrednosti proizvedenih dobara i usluga i uloženog rada i predstavlja meru efikasnosti proizvodnje. Rast zarada veći od rasta realne produktivnosti dovodi do rasta realnih jediničnih troškova rada, što negativno utiče na konkurentnost privrede. Konkurentnost zemlje određuje njenu investicionu poziciju, što kroz investicije ponovo utiče na dugoročni rast zemlje.

A kakva je konkurentnost srpske privrede najbolje pokazuje podatak da je u proseku zemalja Evropske unije produktivnost po času rada bila 4,2 puta veća u odnosu na Srbiju u 2024. godini. U poređenju sa državama evrozone taj odnos je još negativniji i iznosi 4,7 puta.

Ovo su podaci Eurostata objavljeni u posebnom osvrtu Kvartalnog monitora autorke Aleksandre Anić, koja u tekstu navodi da je razlika još veća kada se Srbija uporedi sa najrazvijenijim zemljama Evrope. Norveška, Švajcarska, Luksemburg i Irska bile su više od osam puta produktivnije.

Zemlje CIE su u proseku duplo produktivnije od Srbije a najmanja razlika je sa dve susedne zemlje članice EU pa je tako Bugarska produktivnija za 20 odsto a Rumunija za polovinu.

Na efikasnom tržištu, nadnice bi trebalo da prate dinamiku produktivnosti rada, međutim, naknade zaposlenih po času rada u Srbiji su takođe dosta veće u članicama EU u odnosu na Srbiju. Ta razlika je, ipak, manja u odnosu na produktivnost po času rada.

Dok je naknada zaposlenih po času rada iznosila 9,6 evra u Srbiji, u EU je bila 30 evra a u evrozoni 34 evra, odnosno bila je veća za tri do tri i po puta. U zemljama CIE iznosila je 14,2 odsto, što je skoro za polovinu više nego u Srbiji.

Veća razlika u produktivnosti po času rada između Srbije i EU u odnosu na razliku u naknadama zaposlenih po času rada ima za posledicu da su realni jedinični troškovi rada neopravdano visoki u Srbiji u odnosu na zemlje EU, ocenjuje Anić.

Treba reći da je produktivnost rada realno značajno porasla u poslednjih nekoliko godina u Srbiji – od 2020. do 2024. godine za 18,3 odsto a od 2015. godine za trećinu. Međutim, kada se posmatra još duži period vidi se da je kumulativno produktivnost rada u Srbiji porasla manje nego u većini zemalja CIE.

Gledano po sektorima, Srbija najviše za EU zaostaje u produktivnosti po času rada u poljoprivredi. Zemlje EU su 8,7 puta produktivnije u ovoj privrednoj grani, a zemlje CIE 3,7 puta. Najmanja razlika je za delatnost informisanja i komunikacija. Produktivnost u ovoj delatnosti u EU i evrozoni je skoro tri puta veća, dok za zemljama CIE samo blago zaostaje jer je njihova produktivnost veća za 1,2 puta.