Zarade u oktobru porasle najviše zbog vanrednih isplata u NIS-u

Ekonomisti Raiffeisen banke projektuju inflaciju u Srbiji za ovu godinu na 4,1 odsto, navodeći da očekuju novi rast cena hrane, uglavnom zbog nestabilnih i teško predvidivih klimatskih uslova.

Prema oceni iz januarskog ekonomskog izveštaja ove banke, odluka Narodne banke Srbije (NBS) o zadržavanju referentne kamatne stope na istom nivou od 5,75 odsto ponovo je podržana dešavanjima na globalnom, a ne toliko na domaćem tržištu.

Projekcija inflacije centralne banke u 2026. godini, kako dodaju, podržana je najavljenim donošenjem sistemskih zakona za sprečavanje nefer trgovinskih praksi, ublažavanjem troškovnih pritisaka sa međunarodnih tržišta, novom poljoprivrednom sezonom (očekuje se da će biti prosečna) i stabilnim deviznim kursom.

“Sve u svemu, imamo kontrolisan scenario razvoja domaćeg tržišta. Uglavnom se slažemo sa pretpostavkama NBS, izuzev što očekujemo novi rast cena hrane, uglavnom zbog nestabilnih i teško predvidivih klimatskih uslova kakve smo videli u poslednjih četiri do pet godina, a koji su uticali na poljoprivredne prinose. Naša projekcija inflacije za 2026. godinu (4,1 odsto) poklapa se sa prognozom NBS (četiri odsto), barem za sada”, navode ekonomisti ove banke.

Kao razlog za obuzdavanje rasta cena pred kraj prošle godine vide odluke o ograničenju maloprodajnih marži, koje su kao administrativne mere odigrale značajnu ulogu.

“Iako su slične mere preduzele i druge institucije u regionu centralne i istočne Evrope, ovaj potez ukazuje na nedostatak sistemskog pristupa, tačnije neadekvatne politike investiranja u poljoprivredu u uslovima izmenjenih klimatskih uslova.”

Očekuju da inflacija u narednim mesecima ostane u okviru cilja, ali su rizici rasta cena povišeni. Najpre, očekuju blagi rast cena izazvan efektima klimatskih promena na poljoprivredne prinose, dok kao dodatni rizik vide onaj u vezi sa diverzifikacijom snabdevanja naftnim derivatima i gasom, kao i rešenja vezano za NIS.

Kao treći rizik navode nacionalni porez na emisiju CO2 koji je stupio na snagu ove godine, a koji može imati postepen efekat na cene (taksa se plaća godišnje) i delimično ublažen konkurencijom i državnim olakšicama (poreski krediti, izuzeci, tehnološki podsticaji) – “tako da za sada uzimamo u obizir ovaj faktor, ali ga ne kvantifikujemo”.

Dodatne isplate pre sankcija

U izveštaju se navodi da je najveći doprinos rastu neto zarada od 9,4 odsto međugodišnje u oktobru potekao iz sektora proizvodnje koksa i naftnih derivata (42,3 odsto međugodišnje) zbog vanrednih isplata zarada zaposlenima u Naftnoj industriji Srbije (NIS), a pre produženja sankcija ovoj kompaniji.

Oporavak rasta neto zarada, kao i uvođenje mere ograničenja trgovinskih marži na 20 odsto u maloprodaji i veleprodaji, uticali su na oporavak prometa u trgovini na malo u stalnim cenama u novembru na 7,6 odsto međugodišnje.

“Oktobarski rast prometa u trgovini nije znak da je došlo do potpunog oporavka prometa, što potvrđuju i podaci gledano od početka godine – rast od januara do novembra bio je 3,6 odsto u poređenju sa istim periodom protekle godine kada je iznosio 5,8 odsto. Potrošnja građana je finansirana rastom zarada i stabilnim prilivom doznaka iz inostranstva koje su dostigle iznos od tri milijarde evra u prvih deset meseci 2025. godine”, navodi se u izveštaju.

Ekonomisti Raiffeisen banke očekuju da će prliv stranih direktnih investicija u Srbiju ostati na sličnom nivou kao i 2025. godine, pod pretpostavkom dolaska novog strateškog partnera u NIS, jer će i dalje preovladavati nestabini globalni uslovi.

“Posmatrano po delatnostima, najveći pad investicija je osetio sektor rudarstva i građevinarstva, dok je umeren priliv ipak ostvaren u sektoru proizvodnje guma i trgovine na veliko i malo”.