Zašto često jedemo zeleni paradajz?

Prethodnih godina kvalitet paradajza bio je veoma upitan i drugačiji od onoga kako pamtimo. Zeleno seme, bez ukusa, žilav i sa sumnjivim sastavom tj. količinom pesticida. Međutim, ove godine na pijacama i u veletrgovinama, moguće je pronaći mnogo kvalitetniji paradajz. Da li su poljoprivrednici počeli da odgovaraju zahtevima tržišta ili je nešto drugo u pitanju, razgovarali smo za Biznis.rs. sa Markom Živčevićem, direktorom prodaje iz kompanije Bio Green Tehnology, i sa Milanom Stankovićem, poljoprivrednikom iz Mačvanskog okruga.

„Kada fali robe, opada kvalitet. Ljudi beru paradajz koji je još uvek zelen. Takav paradajz se često može naći u marketima, jer on može duže da stoji i da zadrži dobar izgled, ali trpi kvalitet, pre svega ukus, jer paradajz nije dovoljno sazreo. Masovna proizvodnja i upotreba hemije su učinile svoje”, objašnjava Živčević.

Ipak, prema njegovim rečima paradajz kakav pamtimo iz detinjstva još uvek može da se nađe na pijacama.

„Trenutno, ima malo paradajza iz uvoza, preko celog leta na tržištu uglavnom bude domaći paradajz. Velike vrućine su celokupnoj poljoprivredi zadale velike probleme, pa se to odrazilo i na prinos paradajza. Takođe, ovaj period se može nazvati prelaznim, jer stari plastenici su očišćeni, teško se vrši oplodnja, a to sve utiče i na kvalitet i na dostupne količine”, objašnjava Živčević i dodaje da problema posebno ima u leskovačkom kraju, jer suša i bolesti utiču na prinos.

Pomenuti problemi iziskuju uvoz paradajza, a na tržištu se uglavnom nalazi paradajz uvezen iz Holandije. Kao zemlje iz kojih nabavljamo ovo povrće pominju se i Albanija, Makedonija, Turska, nekad i Hrvatska, ali to je slučaj samo na početku sezone, dok ne stigne domaći paradajz.

„Sezonu paradajza uvek prate dva do tri momenta naglog pada cene. Sigurno su potrošači mogli da primete da je to bio slučaj i ove godine, kao i neobjašnjivi momenti kada cena naglo poraste, dok smo prošle godine imali samo jednu situaciju kada je cena paradajza pala, sve vreme je koštao oko sto dinara, pa i preko toga”, konstatuje Živčević.

Uopšteno govoreći proizvodnja paradajza se smanjuje. Razloga je mnogo. Tržište nije stabilno. Cene variraju. Ogroman problem je i nedostatak radne snage, jer u proizvodnji i uzgajanju paradajza, kaže Živčević, sve se radi ručno, ništa mašinski. Dakle, mnogo je faktora koji otežavaju uzgoj i utiču na prinos i kvalitet.

„Kada ima dovoljno domaćeg paradajza, nema potrebe da se uvozi”, mišljenja je Živčević.

Trenutne cene paradajza su od 130 do 150 dinara u Leskovcu, a u marketima i na pijacama preko 200 dinara.

Milan Stanković, poljoprivrednik iz Mačvanskog okruga, uzgajao je paradajz i ove godine, ali zbog loše otkupne situacije i nemogućnosti da kao mali poljoprivrednik zaradi, odustaje od uzgoja ove poljoprivredne kulture.

„Moj, domaći paradajz može se naći po pijacama, a u marketima je uvozni”, kaže Stanković i dodaje da ne može da pokrije ni osnovne troškove, jer se paradajz uvozi.

„Ljudi uvezu, pa kada se zatrpa tržište cene idu dole. Ja sam preprodavcima dao po 40 dinara, ne mogu nikako u tu cenu da se uklopim, dok platiš radnika, budeš u čistom minusu”, konstatuje on.

Činjenica je da kvalitet paradajza varira, kao i njegova cena i da mnogo zavisi od mesta na kom se kupuje, ali i vremenskih i drugih tržišnih prilika. Ipak, interesovalo nas je da li srpski, domaći paradajz se izvozi i u koje sve zemlje. Da li je Rusija tržište za izvoz paradajza, kao što je to slučaj sa drugim prehrambenim i poljoprivrednim kulturama?

„Iz Srbije nikada mnogo paradajza nije išlo za Rusiju, jer nemamo mi te kapacitete. Uglavnom se naš paradajz izvozi u zemlje koje su bliže, Rumunija, Grčka, Crna Gora. To je lako kvarljiva roba i ne trpi duga putovanja”, objašnjava Živčević iz kompanije Bio Green Tehnology.

„Ja ne znam nikoga da otkupljuje paradajz za izvoz. Uvoz nam napravi problem, a slabo se izvozi”, konstatuje Stanković za kraj.