Zašto državi trebaju milijarde evra na računu?

Da na računu imamo šest milijardi evra potvrdili su i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministar finansija Siniša Mali, ali ekonomisti postavljaju pitanje – za šta nam služi taj novac ako smo se u isto vreme zaduživali pod nepovoljnijim uslovima kako bi finansirali budžetski deficit?

Kada država ima višak likvidnosti, drži ga kod Narodne banke Srbije. Tako su na kraju avgusta depoziti države kod NBS iznosili 423,9 milijardi dinara u domaćoj valuti, dok su devizni i devizno indeksirani iznosili 623,2 milijarde dinara ili nešto više od 5,3 milijarde evra. Da su u međuvremenu devizni depoziti porasli ukazuje izjava ministra finansija Siniše Malog od srede, 25. septembra, kada je gostujući na TV Pink izjavio da država „na računu“ ima šest milijardi evra.

„Nikada više novca nismo imali, sve obaveze isplaćujemo u dan i u dinar“, istakao je ministar koji, takođe, u Skupštini Srbije obrazlaže predlog rebalansa ovogodišnjeg budžeta kojim je planiran deficit u iznosu od 2,9 odsto BDP-a.

Pritom, kako podseća profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Milojko Arsić, u decembru prošle godine ministar Mali je rekao da „na računu“ imamo pet milijardi evra.

Javni dug je u međuvremenu sa 36,2 milijarde evra na kraju 2023. godine narastao na 38,2 milijarde evra na kraju jula – ili za tačno dve milijarde evra, što znači da se država za toliko zadužila kod kreditora.

„Ovogodišnji deficit bi nakon rebalansa trebalo da bude 2,2 milijarde evra. Dakle, dosadašnje zaduživanje dovoljno je da se on finansira, a mi smo u ovu godinu ušli sa relativno visokim depozitima države od pet milijardi evra. Koja je njihova svrha, ako smo se zaduživali?“, upitao je Arsić na promociji Kvartalnog monitora.

Dodatno, republički budžet je na kraju jula iskazao suficit, odnosno „višak“ od 70,8 milijardi dinara.

Zaključak autora Kvartalnog monitora je da je zaduživanje države uz suficit u prvih sedam meseci ove godine omogućilo veliko povećanje depozita.

„Ispada da nismo morali da se zadužujemo, pogotovo pošto se u prvoj polovini godine, kada smo to radili, tek očekivalo da će doći do pada kamatnih stopa na globalnom nivou“, ocenio je profesor Arsić.

Na pitanje Biznis.rs koji bi mogao da bude razlog držanja visokih depozita države, odgovorio je da oni imaju svoju svrhu, ali da je i dalje nejasna ekonomska logika iza takvog pristupa države, uz istovremeno zaduživanje.

„Iz depozita države se mogu plaćati budžetske obaveze, uključujući i kredite. Takođe, na njihovo formiranje mogu uticati i neekonomski faktori – recimo, ako odnosi sa nekim poveriocima postanu ‘turbulentni’, onda može da se iskoristi novac iz depozita umesto da se država urgentno zadužuje“, objašnjava Arsić, ali i podseća da je Srbija očigledno u međuvremenu izgladila stvari sa poveriocima sa kojima je delovalo da dolazi do zatezanja odnosa, poput partnera iz EU, Francuske i Nemačke.

I predsednik Aleksandar Vučić je, u izjavi za TV Informer 26. septembra, poručio da tih šest milijardi evra koje Srbija ima „na računu“ ne možemo da trošimo kako hoćemo, već da „moramo da smanjimo javni dug“.

Podaci NBS govore da su se depoziti države u deviznom znaku kretali od 478,5 milijardi dinara na kraju decembra 2023. do 434 milijarde dinara u maju. Zatim sledi značajan skok njihove vrednosti, pa na kraju juna iznos deviznih i devizno indeksiranih depozita države kod NBS dostiže 630 milijardi dinara ili gotovo 200 milijardi dinara više nego mesec dana ranije.

Treba se, međutim, setiti da je Srbija 5. juna na međunarodnom tržištu uspešno realizovala emisiju desetogodišnjih dolarskih održivih evroobveznica (Sustainability Bond) nominalne vrednosti 1,5 milijardi dolara, uz stopu prinosa do dospeća od 6,291 odsto i kuponsku stopu od šest odsto, što je potom konvertovano u evre, pa ukupan trošak zaduživanja iznosi 4,75 odsto.

Ta operacija u potpunosti „objašnjava“ skok u visini depozita države kod NBS između maja i juna. Podsećamo i da su Ministarstvo finansija, kao i Narodna banka Srbije, tada ocenili je da je Srbija odabrala dobar trenutak za plasman evroobveznice.