Zašto je Grad „pustio niz vodu“ Apoteku Beograd? – U igri možda i više koncesionara

Odbornici Skupštine grada Beograda na sednici u ponedeljak usvojili su Informaciju o potrebi poveravanja obavljanja apotekarske delatnosti na primarnom nivou zdravstvene zaštite na teritoriji grada Beograda u postupku koncesije.

Zaposleni su negodovali zbog najave gradskih čelnika o koncesiji, a prema navodima predstavnika sindikata o tome nisu ranije obavešteni i uskraćena im je zakonska mogućnost pregovora kada je u pitanju sudbina jedine državne apoteke na teritoriji glavnog grada.

Milina Marić, specijalista farmakoekonomije i član oba sindikata u Apoteci Beograd, u razgovoru za Biznis.rs ističe da je sam predlog odbornicima predat 15 minuta pre početka sednice, da zaposleni u vezi sa ovim dokumentom nisu konsultovani i da im mnoge stvari nisu jasne.  

“Prvo, šta znači usvajanje Informacije o potrebi poveravanja obavljanja apotekarske delatnosti na primarnom nivou zdravstvene zaštite u Beogradu putem koncesije. Ako je to od strateškog značaja, kako se usvaja Informacija koja pre svega znači obaveštavanje. Usvajaju se samo odluke, a ako se apoteka daje u koncesiju onda mora da se prođe neki put”, ističe Marić.

Naša sagovornica kaže da zaposleni smatraju da to nije dovoljno i da je predlagač, što je u ovom slučaju Gradsko veće, moralo da obrazloži tako važnu odluku za građane, a ne samo da pusti na usvajanje.

“Znamo kako je prošla apoteka u Prokuplju, koja je postojala 117 godina, a koja je data u koncesiju, i kako se to neozbiljno radi. Nije nam jasno kako Grad misli da sutra kontroliše rad koncesionara, a sumnja se da ih je više. Naravno, mi ne znamo ni o kome se radi. Ne znamo ni ko će pregovarati u naše ime, ni koje apoteke će ostati, jer država i Grad Beograd imaju obavezu iz plana mreže da ostave neke apoteke”, ukazuje ona.

Zaposleni ne znaju da li to znači da će na svakoj teritoriji opštine ostati bar po jedna državna apoteka koja će garantovati sigurnost, dostupnost i kontinuiranost zdravstvene zaštite građanima.

Bez toga će, navodi Marić, najviše stradati kritične grupe pacijenata jer kroz ovakvu tržišnu konkurenciju privatnici neće biti zainteresovani za njihove terapije.

“Lečenje nikada ne sme da bude luksuz i privilegija samo bogatih, što će se tada, sumnjamo, desiti. Jedino državno zdravstvo, odnosno država koja ima domove zdravlja, apoteke i bolnice, može da garantuje sveobuhvatnu primarnu zdravstvenu zaštitu za koju mi plaćamo obavezno zdravstveno osiguranje”, zaključuje ona.

Kome je država prepustila nadzor nad operativno-finansijskim poslovanjem?

U dokumentu u koji je naša redakcija imala uvid navodi se da je Republika Srbija preuzela osnivačka prava nad ustanovama koje obavljaju zdravstvenu delatnost na primarnom nivou zdravstvene zaštite, poput domova zdravlja i zavoda, i da jedino nije preuzeta Apotekarska ustanova Beograd koja takođe obavlja apotekarsku delatnost na primarnom nivou zdravstvene zaštite.

Status ove ustanove, kako objašnjava predlagač, je takav da je Zakonom o zdravstvenoj zaštiti utvrđena kao zdravstvena ustanova na prvom nivou zdravstvene zaštite, osnovana od Jedinice lokalne samouprave, ali nije kao ostale ustanove iz plana mreže zdravstvenih ustanova Republike Srbije kod kojih se sredstva za isplatu plata zaposlenih obezbeđuju iz sredstava RFZO, već ih obezbeđuje iz sopstvenih prihoda, što je model koji se pokazao neodrživim.

Nadzor nad operativno-finansijskim poslovanjem ove ustanove tako nije pravno regulisan, iako su osnivaču data prava da imenuje i razrešava direktora, njegovog zamenika, predsednika i članove upravnog i nadzornog odbora.

Podsetimo, zaposleni i predstavnici sindikata od samog početka ukazivali su, između ostalog, da bi trajno rešenje za Apoteku Beograd bio prelazak na državu kao osnivača i ugovaranje plata sa RFZO, kao uostalom i svih ostalih zdravstvenih radnika u javnom sektoru.

“Ostvarujući svoju javno-zdravstvenu ulogu u dužem vremenskom period Apoteka Beograd održavala je u dužem vremenskom periodu rad određenog broja apoteka koje su generisale operativni finansijski gubitak. Ovaj pritisak doveo je kasnije do zatvaranja ili privremenog zatvaranja velikog broja pojedinačnih apoteka u sastavu ove ustanove, pri čemu se inače neplanski građena struktura zaposlenih nije automatski prilagođavala, posebno u delu nemedicinskog kadra”, stoji u pomenutom dokumentu.

Račun u blokadi za više od 275 miliona dinara

Kako se ističe, sve navedeno je dovelo do remećenja strukture kadrova, zaliha i asortimana, nekonkurentnosti cena, izostanka ulaganja u prostorije i modernizaciju, gubljenja ukupne konkurentnosti i korisnika i krajnje do nemogućnosti servisiranja i nagomilavanja dugova ove ustanove.

“Učestale blokade računa, na osnovu verodostojnih isprava poverilaca, za sve veće pojedinačne iznose, ubrzo će dovesti i do trajne blokade računa ove ustanove i formalnog prestanka obavljanja delatnosti”, navodi se u informaciji.

Precizira se da je račun Apoteke Beograd u blokadi, čije stanje je na dan 17. decembar 2025. iznosilo 275.715.518,39 dinara i da je dalje poslovanje ove ustanove onemogućeno, a samim tim i obavljanje osnovne delatnosti od interesa za građane Beograda u trenutnom vidu organizacije.

U samom dokumentu Skupštini grada Beograda predlaže se da usvoji predloženu informaciju i donese zaključak kako bi se pristupilo preduzimanju daljih aktivnosti u skladu sa odredbama Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, a u cilju obezbeđivanja javnog interesa ravnomerne dostupnosti zdravstvene zaštite i kontinuiranog snabdevanja građana lekovima i apotekarskim uslugama na teritoriji grada Beograda.

Predlagač ovog dokumenta je Gradsko veće grada Beograda, a obrađivač Sekretarijat za zdravstvo.