Zašto je Srbija dobila američku carinsku stopu od 37 odsto?

Globalna ekonomija se početkom aprila suočila sa trećim velikim izazovom u ovoj deceniji. Američki predsednik Donald Tramp je celom svetu uveo osnovne carine na robni uvoz od 10 odsto i drakonske recipročne carine kojima de fakto zatvara američko tržište. Evropskoj uniji je, na primer, isporučena carinska stopa od 20 odsto, Japanu 24 odsto, Južnoj Koreji 25, Kini 34, a Srbiji čak 37 odsto.

U prvi mah je rečeno da će iznos recipročne carinske stope SAD sadržati polovinu stope koju naplaćuju druge zemlje, uzimajući u obzir carine, trgovinske barijere i druge nepoštene prakse. Kako se navodi u analizi aprilskog izdanja Makroekonomskih analiza i trendova (MAT), ideja reciprociteta je da se stvori pravičnost u trgovini tako što će se preslikati carinska zaštita druge zemlje. Dakle, ako zemlja ima carinu od 20 odsto na američke automobile, SAD bi nametnule carinu od 20 odsto na automobile te zemlje.

Ali, u tom slučaju za Srbiju ne bi bilo problema, jer Zakon o Carinskoj tarifi, odnosno Uredba o usklađivanju nomenklature carinske tarife za 2025. godinu („Sl. glasnik RS“, broj 100/24), propisuju da se carinske stope u Srbiji kreću od nula do 30 odsto. Najvišom stopom Srbija carini minimalan kontingent, pre svega prehrambenih proizvoda (deo mesnih i mlečnih proizvoda, paradajz, kukuruz, brašno od žitarica, suncokretovo ulje, testenine, mineralna i gazirana vodu, vino, rakiju).

Jedini proizvod koji odstupa od ovog pravila su cigarete koje sadrže duvan – za njih je carinska stopa 57,6 odsto, odnosno minimalno 5,15 evra i maksimalno 7,57 evra na hiljadu uvezenih komada. Za cigarete postoji i uvozna kvota, ali se ona odnosi na Sporazum o slobodnoj trgovini između Republike Srbije, sa jedne strane i Evroazijske ekonomske unije i njenih zemalja članica, sa druge strane.

Kako se iz evidencije američke statistike (IS Census.gov) može videti da su SAD u Srbiju lane izvezle cigareta u vrednosti od 8.282.751 američkih dolara, prva pomisao je da je ova praksa carinjenja cigareta poslužila za izgovor određivanja maksimalne tarife od 37 odsto, ocenjuju analitičari MAT-a.

U pitanju je, ipak, drugačija računica, jer nije uzimana niti prosečna (efektivna) carinska stopa, niti je razmatran određeni sektor u kojima su SAD smatrale da su tarife posebno nepravedne. Obračun recipročne carine se sveo na prost količnik polovine udela trgovinskog deficita i ukupne vrednosti robnog uvoza SAD.

Analitičari MAT-a navode da je, s jedne strane, takav obračun metodološki kontroverzan i nelogičan. S druge, sporno je moguće odstupanje u evidenciji spoljnotrgovinskog prometa između SAD i nekih zemalja.

„Primera radi, u 2024. godini izvoz robe iz Srbije u SAD, prema opštem sistemu trgovine koji primenjuje Republički zavod za statistiku, bio je manji od uvoza robe za 69,3 miliona dolara. Međutim, podaci statističke evidencije SAD o robnoj razmeni sa Srbijom su potpuno suprotni. Po njima SAD beleži deficit i to u iznosu koji premašuje 600 miliona dolara. Uvoz robe u Srbiju, za koju je zemlja porekla robe Sjedinjene Američke Države, lane je iznosio 739,4 miliona dolara. Prema statistici SAD vrednost takve robe je 209.8 miliona dolara“, ističe se u analizi.

Dakle, recipročna carinska stopa prema Srbiji od 37 odsto je izračunata zbog visokog deficita SAD koji prikazuje Census.gov, a ne zbog efektivno visoke carinske zaštite koju Srbija primenjuje na uvoz iz SAD.

Trampov motiv uvođenja recipročnih carina je nametanje pritiska na druge da smanje svoje tarife, kako bi se stvorili ravnopravniji uslovi za američke izvoznike. To je deo njegove šire strategije pregovaranja bilateralnih trgovinskim sporazuma za koje veruje da su za američku ekonomiju mnogo povoljniji. Pristup nosi rizik eskalacije globalnog trgovinskog rata, ali je i u funkciji iznude ustupaka.

„Što se tiče Srbije, stvar oko carina je potpuno jasna, a verujemo da će se vrlo brzo utvrditi zašto je i kako došlo do pomenute razlike u evidentiranom spoljnotrgovinskom prometu“, kažu stručnjaci MAT-a i dodaju da se iz analize vidi da dve trećine odstupanja u saldu razmene potiče iz malog broja robnih grupa.

Prema njihovim navodima, reč je pre svega o HS tarifnom broju 84, 85, 87, 90 i 99. „Na nivou pojedinačnih proizvoda, naša površna analiza je locirala da Census.gov evidentira sledeće proizvode u znatno većoj vrednosti u odnosu na RZS: ‘8512909000, ‘8708295160, ‘8708998180…“

U svakom slučaju, odstupanje u podacima o spoljnotrgovinskoj robnoj razmeni između dve države prema prikazima statistika tih država je legitimno i u skladu sa metodologijom statistike spoljne trgovine. Razlike u spoljnotrgovinskim podacima između zemalja partnera nastaju zbog više faktora: (a) primena različitih sistema trgovine – RZS primenjuje opšti od 2010. godine, u skladu sa preporukama UN, dok postoji i specijalni sistem; b) različita definicija zemlje partnera – u Srbiji kod uvoza robe država partner je zemlja porekla robe, dok je u slučaju izvoza robe država partner zemlja poslednje poznate destinacije; (v) neslaganje u praćenju deklarisane destinacije – roba namenjena nekoj državi nekada ne stigne do nje, jer u toku putovanja promeni destinaciju i završi u trećoj državi, te se njena transakcija može evidentirati na različite načine. Re-eksport znači da se roba prvo uveze u treću zemlju, pa izveze u konačnu destinaciju, što narušava direktnu bilateralnu statistiku, i slično.

Mirror statistika je ključan alat za ublažavanje ovih odstupanja, ali postoji i niz drugih mera i alata koji pomažu u identifikaciji i smanjenju odstupanja u spoljnotrgovinskim podacima. Nijedan alat samostalno ne može potpuno eliminisati odstupanja, ali uz veću transparentnost i političku volju realno je očekivati harmonizaciju spoljnotrgovinske evidencije i rešenje ovog problema između SAD i Srbije, smatraju analitičari MAT-a.