Zašto je tako mnogo žena starijih od 50 godina nezaposleno u Beogradu?

Dve od pet nezaposlenih žena u Srbiji starije je od 50 godina a paradoks je da je njihov broj najveći u najrazvijenijem delu zemlje – Beogradu.

Srbija je po podacima iz decembra prošle godine registrovala 190.000 nezaposlenih žena od čega je 75.000 bilo starije od 50 godina, što je 39,3 odsto svih žena bez posla.

Situacija u prestonici je, međutim, dodatno nepovoljna, jer se broj nezaposlenih žena u ovoj kategoriji približava polovini ukupno nezaposlenih, iako je ukupan broj nezaposlenih žena u beogradskom regionu niži nego u ostalim regionima.

Udeo žena starosti od 50 do 65 godina u ukupnoj populaciji nezaposlenih žena dostigao je čak 45,1 odsto u regionu srpske prestonice, pokazuje upravo objavljeno istraživanje Instituta ekonomskih nauka.

Podaci Eurostata iz istraživanja o radnoj snazi Evropske unije pokazuju da žene starosti 50 i više godina čine sve veći udeo u ukupnoj ženskoj radno sposobnoj populaciji.

Ovaj kontinuirani uzlazni trend evidentan je i u Srbiji gde udeo žena starosti 50–64 godine u 2019. godini u ukupnoj ženskoj radnoj snazi iznosi 28,5 odsto dok je u 2024. godini trend nastavljen, a udeo je dostigao 31,5 odsto.

Zašto se tako teško zapošljavaju?

Rast nezaposlenih žena starijih od 50 godina vođen je strukturnim neravnotežama, bilo da se posmatraju kroz promene u veštinama, profesionalnu strukturu ili prilagođavanje kompanija tehnološkom intenzitetu i tržišnim pritiscima.

Stariji radnici se obično nalaze u nepovoljnijim situacijama, duže prelaze sa jednog posla na drugi ili brže klize u dugoročnu nezaposlenost. Ovi pritisci su dodatno intenzivirani brzim sticanjem novih veština i slabijom sklonošću poslodavaca da obučavaju starije radnike, navode autori istraživanja.

Intersektorski uvid u nezaposlenost među ženama starosti 50 i više godina otkriva njenu izraženu i dugotrajnu prirodu, manje šanse za učešće u skupljim merama na tržištu rada i nedostatak akcionih koraka, što dovodi do smanjene aktivnosti u traženju posla i potpunog isključivanja iz usluga namenjenih unapređenju zapošljivosti nezaposlenih osoba.

Takođe, detektuje se niža zapošljivost zbog zastarelih veština (nedostaci u osnovnim veštinama, uključujući digitalne veštine i znanje stranih jezika, kao i veštine neophodne za posao), dužih pauza u zaposlenju ili ograničenog obrazovanja.

Studija je utvrdila i da su žene starije od 50 godina sklonije nesigurnom i neformalnom zaposlenju sa niskim zaradama i bez mogućnosti uticaja na visinu zarada i sa ograničenom sigurnošću zaposlenja.

Prisutan je i nedostatak mogućnosti za starije radnice da se uključuju na tržište rada uz stručno vođenje i karijerno savetovanje kako bi se motivisale na brže tranzicije na tržištu rada i sprečila dugoročna nezaposlenost.

Razlog za veću nezaposlenost ove kategorije žena u Beogradu su i porodične obaveze, kao što su briga o unucima ili starijim roditeljima, koje ograničavaju vreme i mobilnost, kao i drugi kućni poslovi, ali i zdravstveni problemi koji smanjuju fizički kapacitet za rad i povećavaju psihološki pritisak.

Odsustvo politika u kompanijama prilagođenih starijim osobama i podsticaja za mentorstvo takođe se percipira kao razlog dok nedostatak motivacionih faktora smanjuje aktivno učešće u procesu traženja posla i produžava nezaposlenost. Česta odbijanja tokom traženja posla povećavaju verovatnoću odustajanja u traženju posla.

Stereotipi i diskriminacija po osnovu starosti, posebno tokom zapošljavanja, kao i razlozi zabrinutosti poslodavaca pri zapošljavanju starijih radnika zbog pretpostavke o smanjenoj produktivnosti, češćem odsustvu iz zdravstvenih razloga i blizini penzionisanja.

Nedostatak specijalizovanih usluga zapošljavanja prilagođenih starijim ženama – dugoročno nezaposlene žene starosti 50 i više godina nemaju prioritet u grupi teže zapošljivih osoba prilikom uključivanja u aktivne mere podrške zapošljavanju.

Nijedan dokument ne favorizuje njihovo zapošljavanje

Autori studije navode da žene starije od 50 godina nisu eksplicitno prepoznate kao prioritetna grupa za zapošljavanje niti za subvencije ni u državnoj Strategiji zapošljavanja niti u Akcionim planovima, iako se u ovim dokumentima kao kategorije teže zapošljivih nezaposlenih osoba definišu stariji od 50 godina i oni koji posao traže duže od 12 meseci.

Program zapošljavanja Grada Beograda za 2025–2026. godinu definiše grupe teže zapošljivih nezaposlenih osoba, uključujući, između ostalih, žene, osoba od 50 i više godina i dugoročno nezaposlene. Međutim, čak ni u ovom lokalnom planskom dokumentu, žene starosti 50 i više godina koje traže posao 12 meseci ili duže nisu identifikovane kao posebna kategorija.

Dakle, ni lokalni ni nacionalni planovi zapošljavanja ne ističu prioritet unapređenja zapošljivosti dugoročno nezaposlenih žena starosti 50 i više godina.

Dodatni pritisci na funkcionisanje tržišta rada, penzionih fondova i sistema socijalne zaštite proizilaze iz postepenog izjednačavanja starosne granice za odlazak u penziju za žene, koja bi do 2030. godine u Srbiji trebalo da se poklopi sa starosnom granicom za muškarce, postavljenom na 65 godina. Rodni jaz u penzijama u Srbiji već dostiže i do 20 odsto na godišnjem nivou.

Autori studije preporučili su niz mera koje bi poboljšale zapošljivost žena starijih od 50 godina za čije sprovođenje je neophodno da se uključe državni organi i zvanične institucije, pre svih Vlada Srbije, Nacionalna služba za zapošljavanje, lokalne samouprave, Privredna komora Srbije, udruženja poslodavaca i nevladine organizacije.

Preporuke se odnose na sistemski pristup problemu, prepoznavanje stanja i mera za unapređenje uz subvencije i finansijsko osnaživanje tih žena.

Autori studije predložili su i niz mera koje dolaze na osnovu primera dobre prakse sa slovačkog i poljskog tržišta rada a primenjive su i na Srbiju.

Tako se predlaže individuelno karijerno savetovanje usmereno ka zanimanjima koja su manje uobičajena za žene. Žene starije od 50 godina imaju tendenciju da same biraju nekoliko zanimanja, kao što su računovodstvo ili zdravstvena nega. Karijerno savetovanje ih podstiče da razmotre manje tipična zamnimanja, kao što je vozač autobusa u javnom prevozu.

Kao mera predlaže se i prekvalifikacija radi povećanja zapošjivosti kroz fleksibilno, ciljano obrazovanje, odnosno sumeravanje žena ka obukama koje odgovaraju njihovim sposobnostima i lokalnim mogućnostima da se zaposle i u skladu sa veštinama potrebnim poslodavcima.

Predlaže se i obezbeđivanje finansijskih podsticaja kao podrške stvaranju radnih mesta u periodu od 12 meseci sa obaveznim periodom zadržavanja zapsolenja od još 12 meseci, kao i subvencije za zarade.

Među predlozima su i radionice za unapređenje mekih veština, mentorski program, ojačana institucionalna saradnja i slično.