Zašto je tržište EU zatvoreno za piletinu i jaja iz Srbije?

U Privrednoj komori Srbije nedavno je održan sastanak predsednika PKS Marka Čadeža sa predstavnicima proizvođača živine, pilećeg mesa i konzumnih jaja okupljenim u udruženje “Zajednica živinara“.

Tema sastanaka bili su ključni izazovi sa kojima se suočava ova grana stočarske proizvodnje, među kojima je najznačajniji – nemogućnost izvoza na tržište Evropske unije. Predstavnici udruženja ukazali su da je prioritet ubrzanje i okončanje procedure za odobravanje izvoza živinskog mesa i konzumnih jaja u EU.

Na sastanku je dogovoreno formiranje radne grupe koju će činiti predstavnici proizvođača, Privredne komore Srbije i Uprave za veterinu, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, sa ciljem da se u najkraćem roku nadležnim organima upute jasni predlozi i konkretne inicijative usmerene na rešavanje ovog problema.

Živinarstvo, proizvodnja pilećeg mesa i jaja predstavlja jedan od sektora stočarstva u Srbiji sa stabilnim rastom, visokim kvalitetom proizvodnje i značajnim količinama namenjenim izvozu. Ipak, zbog neusaglašenih procedura sa EU izvoz je trenutno ograničen pre svega na zemlje regiona, gde Srbija ima dominantnu poziciju.

Prema podacima PKS, godišnja proizvodnja u Srbiji iznosi oko 141.000 tona pilećeg mesa i oko 1,57 milijardi komada konzumnih jaja. Vrednost godišnje proizvodnje pilećeg mesa i jaja varira i iznosi između 500 i 600 miliona evra, dok su kapaciteti za uzgoj brojlera i koka nosilja trenutno iskorišćeni 65-75 odsto.

“Potrošnja pilećeg mesa u Srbiji na godišnjem nivou je oko 18 kilograma po stanovniku, a potrošnja jaja oko 180 komada. Kompanije u Srbiji imaju kapaciteta za izvoz ovih proizvoda i relativno lako bi podigle proizvodnju. Imamo kvalitetnu hranu za životinje, imamo kapacitete i radnu snagu”, kaže za Biznis.rs sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda u Privrednoj komori Srbije (PKS) Nenad Budimović.

Kada je reč o potražnji za ovom vrstom proizvoda u Evropskoj uniji, naš sagovornik kaže da postoji pojačana potreba jer je EU pogođana ptičijim gripom i dosta živine je završilo u procesu neškodljivog uklanjanja na osnovu pojave bolesti.

“Potencijalna tržišta su Italija, Nemačka, Ruska Federacija, Austrija, Hrvatska, Rumunija. Vrednost živinarske proizvodnje u svetu je oko 400 milijardi dolara, a proizvodnja mesa je oko 135 miliona tona”, ističe Budimović.

Na pitanje zbog čega Srbija ne izvozi pileće meso i jaja u zemlje EU, on kaže da je neophodno uskladiti celokupnu regulativu i primeniti preporuke koje smo dobili kroz izveštaj EU komisije posle posete u junu 2025. godine.

Budimović ističe da je kvalitet pilećeg mesa i konzumnih jaja u Srbiji odličan.

Naša zemlja ove proizvode za sada izvozi samo u Bosni u Hercegovinu, Crnu Goru i Albaniju, dok se u Srbiju najviše uvozi iz Bosne i Hercegovine i Ruske Federacije.

“Uvoz i izvoz su gotovo isti – oko 9.000 tona u vrednosti od 20 miliona evra”, dodaje.

Veliki potencijal i na tržištima Egipta, UAE i afričkih zemalja

Tržište EU predstavlja značajnu razvojnu šansu za Srbiju – posebno Hrvatska i Rumunija za jaja, a Slovenija, Grčka, Italija, Nemačka i Austrija za pileće meso.

Prema podacima PKS, potencijal postoji i na tržištima Egipta, UAE, afričkih zemalja, Indije i Indonezije koja imaju rastuću potrebu za uvozom živinskih proizvoda.

“Izvoz pilećeg mesa u CEFTA region (posebno u Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Severnu Makedoniju) čini 15-20 odsto ukupnog izvoza agrarnih proizvoda Srbije, dok je izvoz jaja manji, ali u porastu, i učestvuje sa tri do pet odsto ukupnog agroizvoza. Zahvaljujući angažovanju PKS i Ministarstva privrede, nedavno je omogućen izvoz pilećeg mesa u Albaniju za kompaniju Perutnina Ptuj-Topiko iz Bačke Topole”, navode u PKS.

Šta pokazuje izveštaj Evropske komisije?

U poslednjem izveštaju Evropske komisije, objavljenom u novembru, navodi se da Srbija još uvek nije ispunila sve uslove za izvoz svežih jaja i svežeg živinskog mesa i da usklađivanje sa propisima EU o dobrobiti životinja i dalje traje. Evropska unija postavlja visoke standarde u oblasti bezbednosti hrane, zaštite potrošača, zdravlja i dobrobiti životinja, kao i kontrole kvaliteta semena, sadnog materijala i upotrebe sredstava za zaštitu bilja.

U izveštaju se navodi da Srbija ima postavljen osnovni pravni i institucionalni okvir za ovo poglavlje, ali da on još uvek nije u potpunosti usklađen sa pravnom tekovinom EU i da je neophodno značajno ojačati institucionalni okvir i kapacitete nadležnih institucija.

“U oblasti veterinarske politike, ozbiljan nedostatak kadra u Upravi za veterinu i dalje predstavlja veliki izazov za sprovođenja propisa. Srbija je 2024. i 2025. sprovela kampanje vakcinacije protiv besnila na celoj teritoriji i treba da nastavi sa tim aktivnostima i pojača nadzor nad ovom bolešću. Srbija i dalje mora da ispuni određene zahteve kako bi započela izvoz svežih jaja, svežeg živinskog mesa i svinjskog mesa u EU. Usaglašavanje sa pravnim tekovinama EU u oblasti dobrobiti životinja je i dalje u toku”, stoji u izveštaju.

Tek predstoji usklađivanje sa evropskim standardima u pogledu sakupljanja, skladištenja i prerade nusproizvoda životinjskog porekla.