Zašto se dobit ne poklapa uvek sa stanjem na računu?

Poslovna godina je na izmaku, a mnogi preduzetnici sa nestrpljenjem iščekuju finansijske izveštaje svojih računovođa. Ovo je vreme kada se svode računi, procenjuju rezultati i planiraju sledeći koraci.

Ipak, često se dogodi da brojke iz računovodstvenih knjiga ne odražavaju stvarnost koju preduzetnici vide na svojim poslovnim računima.

Poreska savetnica Marija Đorđić iz agencije Experta kaže da je za razumevanje ove pojave važno shvatiti osnovni princip računovodstva – metod fakturisane realizacije. Prema međunarodnim računovodstvenim standardima, prihodi se beleže u trenutku kada se fakturiše prodaja, a ne kada novac legne na račun. Slično tome, troškovi se evidentiraju u periodu u kojem su nastali, bez obzira na to kada su plaćeni.

Računovođe prate strogo propisanu metodologiju koja je uređena zakonskim i stručnim normama. Za većinu transakcija poznato je na koji način ih treba tretirati i odmeravati. Manji broj kompleksnih ili specifičnih transakcija može biti predmet dvoumljenja knjigovođa koji će ove promene evidentirati tako da, po njihovoj proceni, odgovaraju principima struke u najvećoj mogućoj meri.

Sa druge strane, preduzetnici imaju slobodu da uspostave računicu koja za njih ima najviše smisla. Neki će beležiti u prihode samo novac uplaćen od klijenata. Drugi će računati svaku izdatu fakturu. Novac koji su potrošili za krupne nabavke (nepokretnosti ili oprema) računaće u trošak. Treći će se oslanjati na iznos novca koji u svakom trenutku imaju na poslovnom računu.

“Da biste razumeli kako dolazi do razlika između poslovnog dobitka u knjigama i iznosa novca kojim firma raspolaže, potrebno je da znate da se naše računovodstvo bazira na takozvanom principu fakturisane realizacije. Ovaj princip nije karakterističan samo za Srbiju, već je deo Međunarodnih računovodstvenih standarda”, navodi Đorđić.

On podrazumeva da se prihodi beleže u knjigama onda kada se izvrši prodaja (i fakturisanje) dobara ili usluga, a ne onda kada se naplate.

Sa druge strane, troškovi se beleže u onom periodu kada su ostvareni prihodi koji su sa njima povezani. Ako troškovi nisu vezani za prihode već za period evidentiraju se u datom periodu (troškovi struje, komunalnih usluga, usluga advokata, računovođa, zarade zaposlenih).

Takođe, poreska savetnica ističe da nije svaka nabavka trošak.

“Nabavka robe koju ste uskladištili u vašem magacinu radi dalje prodaje tretira se računovodstveno kao vaša imovina. Tek kada roba bude prodata u knjigama će biti evidentiran trošak. Trošak u računovodstvu podrazumeva da ste nepovratno smanjili vrednost svoje imovine – izgubili ste trajno određenu vrednost”, navodi naša sagovornica.

Nabavka nepokretnosti i opreme takođe predstavlja povećanje imovine firme – osnovnih sredstava, a ne trošak. Trošenje osnovnih sredstava vrši se postepeno, tokom celog perioda njihovog korišćenja, pa se u skladu sa tim svake godine u knjigama evidentira kao jedan deo njihove vrednosti. On se naziva amortizacija.

Još jedan slučaj u kojem plaćanje ne proizvodi trošak u računovodstvu jeste uplata depozita za zakup. Depozit će vam po pravilu biti vraćen po isteku zakupa, pa se on računovodstveno ne tretira kao trošak već kao potraživanje od zakupodavca.

Imajući sve ovo na umu, možemo na jednom primeru da ilustrujemo kako finansijski rezultat poslovanja odudara od salda na bankovnom računu firme.

Pretpostavićemo da je firma tokom godine izdala 12 mesečnih računa za usluge na iznos od 100.000 dinara svaki. Valuta plaćanja je 10 dana. Početkom godine uzela je u zakup poslovni prostor i tom prilikom platila depozit u vrednosti od 50.000 dinara i zakup za celu godinu od 500.000 dinara. Firma je osnovana početkom iste godine, tako da je saldo na bankovnom računu bio nula.

Dana 31. decembra 2024. godine saldo na tekućem računu iznosi 550.000 dinara – do 31. decembra naplaćeno je 11 računa od po 100.000 dinara a plaćeni su depozit i zakup u ukupnoj vrednosti do 550.000 din. Decembarski račun plaćen je u januaru 2025. godine.

Na 31.12.2024. godine finansijski rezultat u poslovnim knjigama je 700.000 dinara. Iako je naplaćen u prvim danima januara naredne godine, dvanaesti račun izdat klijentu u decembru 2024. godine ulazi u prihode 2024. godine. U troškove se evidentira samo plaćen zakup. Depozit beležimo kao potraživanje, a ne trošak firme.

Prema tome, uzrok razlika u ovom primeru su fakture koje su na dan 31. decembra izdate kupcima, a nisu naplaćene, kao i plaćanja koja nemaju tretman troška (depozit).

Kada je poslovanje relativno jednostavno, računovođa i preduzetnik mogu lako pronaći razlike i svesti jednu računicu na drugu. Kako se broj poslovnih promena i složenost poslovanja povećava, sve je teže pojedinačnim upoređivanjem utvrditi razlike.

“Zato, ako se dogodi da iz računovodstva stigne podatak da je vaša firma ostvarila veliku dobit, iako na tekućem računu imate skroman iznos novca, ne mora da znači da je računovođa pogrešio u računici. Vaš novac možda se nalazi u potraživanjima koja ste naplatili posle 31. decembra ili ih niste naplatili uopšte”, navodi Đorđić i dodaje da nije nemoguć ni suprotan slučaj.

“Na primer, firma na tekućem računu ima značajna sredstva, a beleži gubitak. Novac može poticati iz aktivnosti koje su beležene prethodnih godina, ili pripada vašim dobavljačima čije fakture čekaju da budu plaćene”, zaključuje poreska savetnica Marija Đorđić iz agencije Experta.