Zašto Srbija još uvek kaska za Hrvatskom u inovacijama?

U nedavno objavljenom rangiranju 39 zemalja prema njihovoj inovativnosti, koje je uradila Evropska komisija, Srbija se našla na 29. mestu sa ukupnim indeksom inovacija 69,1. To je za 4,4 poena više nego prošle godine. Stručnjaci ocenjuju da je ovo veliki uspeh za našu zemlju.

Publikacija „European Innovation Scoreboard“ (EIS) obuhvatila je sve države članice Evropske unije (EU) i 12 susednih zemalja. Parametri se porede sa dve referentne godine – sa 2017. kao referentnom vremenskom tačkom i prošlom, 2023. godinom.

U analizi se razlikuju četiri kategorije zemalja – inovacioni lideri, jaki inovatori, umereni inovatori i inovatori u nastajanju. Srbija spada u grupu “inovatora u nastajanju”.

Ova publikacija objavljuje se jednom godišnje i daje uporednu procenu istraživanja i inovacija u državama članicama EU, susednim evropskim zemljama i odabranim trećim zemljama (globalni konkurenti). Srbija je, recimo, u poređenju sa 2017. ostvarila rast od 7,4 procentna poena.

Izvršni direktor ICT Huba Kosta Andrić kaže u razgovoru za Biznis.rs da je jako dobro što Srbija ima konstantan progres od 2017. godine. On objašnjava i zbog čega još uvek nismo dostigli neke zemlje u Adria regionu, poput Hrvatske koja je na 27. mestu i Slovenije koja je zauzela 18. mesto.

“U prethodnih deset godina Hrvatska i Slovenija su imale više od 100 miliona evra u alternativnim investicionim fondovima kroz ulogu Evropskog investicionog fonda i Evropske investicione banke, zahvaljujući tome što su članice Evropske unije. Kada ste članica EU pristup zapadnim tržištima je lakši”, navodi naš sagovornik.

Andrić podseća i da je Hrvatska na 76 bodova, a Srbija na 69, i ističe da kada bi se naš rast nastavio ovim tempom imali bismo mogućnost da za nekoliko godina sustignemo susede.  

Investicije podstiču skok inovativnosti

Skok u ovom segmentu koji je kontinuiran od 2017. godine Kosta Andrić objašnjava činjenicom da se poslednjih pet-šest godina mnogo investiralo u infrastrukturu, otvaranje naučno-tehnoloških parkova, startap centara… Takoreći – stvoreni su preduslovi za napredak.

“Ovo istraživanje hvali dostupnost internet mreže, tog pojasa koji je potreban da bi ljudi uopšte mogli da se bave inovacijama baziranim na tehnologiji”, navodi direktor ICT Huba i objašnjava da smo mi „u fazi kada je jako puno posla urađeno da se stvore preduslovi da počne da se dešava značajniji razvoj inovacionih ekosistema”.

U delu publikacije o Srbiji ističe se da je naša zemlja zabeležila višu vrednost u odnosu na evropski prosek na polju izdataka za inovacije koji nisu direktno povezani sa istraživanjem i razvojem (poput nabavke opreme, zaštite intelektualne svojine, izrade studija izvodljivosti, istraživanja tržišta i slično) i u izdvajanjima za razvoj inovacija po zaposlenom.

Međutim, treba reći da je ovo tek nekoliko stavki po kojima se zemlja istakla, a da se rangiranje radi prema više desetina parametara.