Zašto su kompanijama potrebni compliance profesionalci?

Kontrola usklađenosti poslovanja – compliance – kao profesija doživljava ekspanziju u poslednjoj deceniji, a u Srbiji trenutno su otvorene desetine pozicija za compliance profesionalce u bankama, energetskim, farmaceutskim i IT kompanijama. Koji su njihovi zadaci, da li su potrebni samo velikim ili i malim i srednjim preduzećima i zašto je bilo važno da odredba o potrebi formiranja compliance funkcije uđe u predlog Zakona o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu Srbije, razgovarali smo sa predsednikom Udruženja za usklađenost u poslovanju (Corporate Compliance Association) Milošem Bogdanovićem.

Kako biste definisali zadatke compliance profesionalaca – čime se oni bave i kakva je njihova uloga u kompanijama?

Uloga compliance profesionalaca je da pomognu kompanijama da njihovo poslovanje bude održivo i uspešno. Pre svega, poslovanje kompanije mora biti u skladu sa pravnim okvirom koji compliance profesionalci treba da prepoznaju, razumeju i objasne, kao i da obezbede da interni procesi i procedure budu u skladu sa pravilima kojima je poslovanje kompanije regulisano.

Moraju, međutim, i da „vide dalje“ od zakona i drugih propisa, da prepoznaju etičke principe i uspostave, razvijaju i promovišu sistem vrednosti koji će svakom pojedincu pomoći da sačuva svoj integritet, a time i integritet i reputaciju kompanije u kojoj radi.

U praksi, spisak aktivnosti koje compliance profesionalci obavljaju je različit i zavisi od veličine kompanije, broja klijenata, kompleksnosti proizvoda i usluga koje nude, sektora poslovanja… ali su uvek usmereni na pravovremeno prepoznavanje rizika koje poslovanje kompanije nosi i savetovanje najvišeg menadžmenta kako bi se prepoznati rizici eliminisali ili smanjili na prihvatljivu meru.

Kakav je trenutno status compliance-a kao profesije u Srbiji?

Iako razvoj compliance-a u Srbiji i dalje kaska za razvijenim zemljama, compliance kao profesija doživljava ekspanziju u protekloj deceniji, prateći svetski trend, a razloga za to ima više – od prisustva velikog broja stranih kompanija sa razvijenim Compliance funkcijama, preko digitalizacije poslovanja i upotreba novih tehnologija, pa do razvoja regulatornog okvira koji pokušava da isprati dinamiku ove transformacije.

Kao ilustraciju ove ekspanzije pomenuću činjenicu da trenutno imamo desetine otvorenih pozicija za compliance profesionalce u bankama, energetskim, farmaceutskim i IT kompanijama, što pre desetak godina nije bio slučaj. Ono što je sigurno, compliance profesija predstavlja jednu od profesija budućnosti, koja se i dalje razvija i čije granice još uvek nisu omeđene, kako u teoriji, tako i u praksi.

Na primer, iako razvoj blokčejn tehnologije i kriptovaluta predstavlja tehnološki napredak i budućnost poslovanja, kriptovalute predstavljaju i veliki izazov za compliance profesionalce u smislu rizika koji nose, a koji se ogleda u nedostatku transparentnosti, manjku regulative i kontrole, kao i potencijala za zloupotrebe kroz pranje novca i druge oblike finansijskog kriminala. Druga vrsta problema je činjenica da regulativa uvek kasni za razvojem tehnologije i novim oblicima poslovanja, pa u ovom trenutku verovatno ne bi bilo nezakonito da odgovore na ova pitanja daje Chat GPT, ali bi svakako bilo neetično.

Compliance odeljenja imaju velike kompanije u svim sektorima, od proizvodnje do finansija. Kako stoje stvari sa malim i srednjim preduzećima – da li prepoznaju potrebu za kadrovima koji bi se bavili tom materijom?

Bez obzira da li pričamo o poštovanju internih pravila ponašanja, koje sva privredna društva imaju, obradi podataka o ličnosti zaposlenih ili klijenata, ili propisa kojima se štiti slobodno tržište i konkurencija, sva privredna društva, bez obzira na veličinu i broj zaposlenih moraju se baviti compliance-om. Dakle, potreba postoji, ali je potrebno promeniti perspektivu vlasnika i menadžmenta ovih preduzeća koja neretko pretpostavlja da je bavljenje compliance-om komplikovano, skupo i neracionalno, imajući u vidu neadekvatnu kaznenu politiku i nerazumevanje uloge ove specifične funkcije kod nas.

Promena perspektive koju zagovara Udruženje podrazumeva da je compliance stvar prevencije i neophodni činilac održivog i uspešnog poslovanja svake kompanije, pa je, uz poštovanje određenih principa, moguće upravljati compliance rizicima na adekvatan način i u malim i srednjim privrednim subjektima, bez velikih i nepotrebnih troškova.

U praksi, ovo znači da se komercijalna banka i agent prodaje nepokretnosti neće na isti način baviti sprečavanjem pranja novca i finansiranja terorizma, iako su oba entiteta obveznici ovog zakona, pa je nepotrebno da agent prodaje nepokretnosti ima skupe IT alate i velike compliance/AML timove, koji se obično mogu sresti u banci.

S druge strane, neophodno je da u agenciji za prodaju nepokretnosti postoji evidencija klijenata, da se proverava poreklo novca, da se sprovode određene kontrole i komunicira sa Upravom za sprečavanje pranja novca u slučaju sumnjivih aktivnosti. Ovo podrazumeva i prepoznavanje potrebe razumevanja ovih tema, odnosno potrebu za edukacijom i povezivanjem pojedinaca koji se u malim i srednjim privrednim društvima bave compliance-om sa njihovim kolegama u velikim privrednim društvima i multinacionalnim kompanijama koje posluju na našem tržištu.

Jedna od uspešnih inicijativa Udruženja je i to da je u predlog Zakona o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu Srbije ušla odredba da će ta preduzeća imati obavezu da formiraju compliance funkciju. Zašto je bilo važno da takva odredba uđe u predlog zakona i kakve efekte očekujete ukoliko zakon bude usvojen?

Iako Zakon još nije usvojen, verujemo da formulacija na kojoj smo insistirali neće biti sporna i da će naći mesto u usvojenoj verziji Zakona. Usvajanjem ovog predloga, Compliance funkcija bi bila obavezna u privrednim društvima u vlasništvu Republike Srbije, pa bi na taj način i javni sektor prvi put imao eksplicitnu obavezu da formira organizacionu jedinicu koja se bavi kontrolom usklađenosti poslovanja, odnosno compliance-om.

Kada je reč o razlozima koji se tiču svih nas, to su veća transparentnost poslovanja preduzeća u javnom sektoru, bolja zaštita pojedinaca i njihovih prava, bolja kontrola poslovanja i upravljanje rizicima koji nastaju u poslovanju ovih preduzeća.

Iz ugla profesije, smatramo da je važno da se funkcija razvija i u javnom sektoru, uz oslanjanje na dobre prakse privatnog sektora. Drugi razlog je kreiranje novih radnih mesta, što će dodatno uticati na potražnju compliance kadrova, potrebu za dodatnom edukacijom, povezivanjem i daljim napretkom profesije. Podsetio bih na podatak da je usvajanjem Zakona o zaštiti podataka o ličnosti proizvedeno hiljade novih radnih mesta za Lica za zaštitu podataka o ličnosti (DPO), a da u ovom trenutku imamo manjak od otprilike 20.000 DPO-a u Srbiji.

Dakle, očekujem da konkretne odredbe Zakona imaju pozitivan efekat, ne samo na razvoj compliance funkcije u Srbiji, već i na unapređenje poslovanja čitavog javnog sektora u budućnosti.