Neophodan uvoz mesa zbog krize u stočarstvu

Zašto su proizvođači mesnih prerađevina u minusu većem od milijardu dinara?

AgrobiznisIzdvajamoPoslovanjeSrbija

27.1.2025 13:03 Autor: Ljiljana Begović 2

Zašto su proizvođači mesnih prerađevina u minusu većem od milijardu dinara? Zašto su proizvođači mesnih prerađevina u minusu većem od milijardu dinara?
Srbija se danas suočava sa ozbiljnim izazovima u proizvodnji mesa, posebno svinjskog. Prema podacima Privredne komore Srbije, uvoz svinjskog mesa i prerađevina u prvih... Zašto su proizvođači mesnih prerađevina u minusu većem od milijardu dinara?

Srbija se danas suočava sa ozbiljnim izazovima u proizvodnji mesa, posebno svinjskog. Prema podacima Privredne komore Srbije, uvoz svinjskog mesa i prerađevina u prvih 11 meseci 2024. godine postao je nužnost jer domaća proizvodnja više ne može da zadovolji potrebe tržišta.

Nedostatak tovljenih svinja doveo je do toga da se čak deset odsto ukupnih potreba pokriva iz uvoza. Prosečan godišnji uvoz svinjskog mesa sada dostiže 40.000 tona, i to najviše iz Španije, Mađarske, Nemačke i Danske.

Cene mesnih prerađevina porasle su u 2024. godini za skoro 10 odsto u odnosu na 2023. Posebno je poskupelo sušeno, dimljeno i usoljeno meso, poput slanine i kobasica.

Kilogram čvaraka na pijacama košta i do 2.000 dinara, a u pojedinim trgovinama i više od 3.000 dinara. Nekada je ovo bio nusproizvod, a danas je slani mesni delikates postao luksuz.

Broj svinja bi trebalo da bude jednak broju stanovnika

Analitičar Branislav Gulan naglašava da je stočarstvo u Srbiji na ozbiljnoj stranputici. On podseća da je 1991. godine Srbija godišnje proizvodila čak 650.000 tona svih vrsta mesa, dok je tada u oborima bilo više od 5,5 miliona svinja. Danas je ta brojka pala na svega 2,26 miliona, a procene stočara ukazuju da je broj još niži – ispod dva miliona. Situacija je toliko loša da Srbija trenutno ima otprilike isti broj svinja kao nakon Drugog svetskog rata.

Gulan ističe da bi Srbija, kao srednje razvijena zemlja, trebalo da ima broj svinja jednak broju stanovnika. Ako uzmemo u obzir činjenicu da je stanovnika trenutno oko 6,6 miliona, a manje od dva miliona svinja, jasno je da su promene u stočarskoj industriji hitno potrebne.

Organizacije najvećih odgajivača svinja upozoravaju da je Srbija od nekadašnjeg lidera u izvozu svinjskog mesa postala zemlja potpuno zavisna od uvoza. Otkupna cena domaćih tovljenika pala je za više od 30 odsto, dok cene mesa u radnjama ostaju skoro nepromenjene.

Svinje i kokoške
Foto: Pixabay

Krizu dodatno komplikuje širenje afričke kuge svinja, smrtonosne bolesti koja uništava preko 90 odsto zaraženih životinja. Od prvog zabeleženog slučaja 2019. godine bolest je zahvatila 48 opština i 15 upravnih okruga. Do decembra 2023. eutanazirano je 55.000 svinja, što je dovelo do drastičnog smanjenja stočnog fonda.

Mnogi stočari su zbog epidemije ostali bez prihoda, jer ne mogu da drže svinje dok se ne proglasi kraj bolesti. Mnogi farmeri se žale i na niske iznose obeštećenja koji ne pokrivaju gubitke nastale uništavanjem stoke. Stevica Gaćeša iz Belegiša ističe da jedna krmača sa prasićima donosi do 1.000 evra, što je daleko više od obeštećenja koje farmeri dobijaju.

Analitičari upozoravaju da je neophodno hitno uvesti mere za zaštitu domaće proizvodnje – ograničiti uvoz, unaprediti biosigurnosne standarde i osigurati pravednu nadoknadu farmerima. Afrička kuga svinja i nekontrolisani uvoz dodatno uništavaju već devastirani stočni fond, dok se Srbija sve više oslanja na uvoz mesa.

Ovakvim stanjem u stočarstvu direktno su pogođeni proizvođači mesnih prerađevina, što potvrđuju i podaci bonitetne kuće CompanyWall, prema kojima je rezultat poslovanja cele delatnosti od minusa od skoro 150 miliona dinara (149.500.000) u 2021. za samo dve godine došao do šestostruko većeg manjka – čak 1.026.475.000 dinara.

Broj aktivnih preduzeća u delatnosti proizvodnje mesnih prerađevina je 508. Pored velikog broja firmi koje su u stečaju ili posluju u minusu, ima naravno i uspešnih kompanija koje odolevaju problemima u domaćem stočarstvu.

Najuspešnija preduzeća u delatnosti proizvodnje mesnih prerađevina u 2023. godini
Ime preduzećaUkupni prihodiDobit
YUHOR d.o.o.11.569.271.000181.184.000
DOO MAKINTERNACIONAL NIŠ2.487.333.000138.576.000
MUSTANG DOO PIROT1.001.392.00071.916.000
GOMBIT DOO BEOGRAD1.366.298.00064.157.000
MAGNUM DOO PARAĆIN1.146.844.00043.298.000
NEVEN JOKIĆ PREDUZETNIK MESARA JOKIĆ TRGOVINSKO PROIZVODNO UGOSTITELJSKA RADNJA ZA PROMET ROBE NA MALO JAKOVO342.886.00040.900.000
SPAJIĆ CO DOO SRPSKA CRNJA590.880.00027.037.000
BIBLI DOO BEOGRAD276.415.00017.017.000
DOO GALA PARAĆIN591.293.00016.497.000
GORAN ĐORĐEVIĆ PR MP ĐORĐEVIĆ413.763.00015.752.000
MESOPROMET COMPANY DOO JAGODINA702.945.00012.573.000
DELIKATES LUKS DOO SJENICA281.249.0005.599.000
MARIJAN GAČIĆ PREDUZETNIK PROIZVODNJA MESNIH PRERAĐEVINA PRERADA MESA GAČIĆ RUMA334.655.0005.065.000
PRŠUTAR40.530.0004.597.000
SZTR NA VELIKO I MALO PRERADA MESA -BAJUNOVIĆ DEJAN BAJUNOVIĆ PREDUZETNIK BADOVINCI481.984.0004.563.000
MESARA PANTELIĆ SAMOSTALNA ZANATSKA I TRGOVINSKA RADNJA PANTELIĆ ALEKSANDAR PREDUZETNIK STEPOJEVAC183.189.0004.487.000
MILAN ŠTRBAC PR PRERADA MESA ŠTRBAC242.199.0004.173.000
IVAN JOVANOVIĆ PR SZTR MESARA SIČKO PARAĆIN236.092.0003.559.000
LJUBE KOVČIĆ PR KOVČIĆ ROŽANSTVO38.574.0003.372.000
MK Meat Co. doo639.187.0002.988.000
PRERADA MESA JOVANOVIĆ DOO VALJEVO282.357.0002.285.000
SAŠA MLADENOVIĆ PR MESARSKA RADNJA VUK 777 BEOGRAD-ZVEZDARA198.913.0002.253.000
SANOS LINO DOO ŠUPLJAK18.152.0002.014.000
SZMR RADEVIĆ ILIJA RADEVIĆ PR SJENICA60.725.0001.826.000
ROŠTILj-CO DOO Lebane153.390.0001.782.000
IVAN MARJANOVIĆ PR ZTR BEBA JELENČA77.138.0001.745.000
DRAGICA MITKOVIĆ PR ZANATSKA TRGOVINSKA UGOSTITELJSKA RADNJA I PRUŽANJE KONSULTANTSKIH USLUGA ŽAR MANCE MARKOVAC274.895.0001.718.000
STOJIĆ DOO OBRENOVAC675.802.0001.615.000
BIG BIF 016 DOO BEOGRAD112.799.0001.538.000
MLJACKO PLUS375.199.0001.522.000
CompanyWall Finansijski Asistent *svi podaci su za 2023. godinu, u dinarima

Listu najuspešnijih kompanija predvodi Yuhor iz Jagodine sa ostvarenom dobiti od 181.184.000 dinara u 2023. godini. Ovo je ujedno i najbolji rezultat za ovo preduzeće od 2021. godine, kada je dobit iznosila 77.995.000 dinara. Godinu dana kasnije suma je dostigla 169.682.000 dinara.

Među proizvođačima mesnih prerađevina Yuhor zapošljava najveći broj radnika, ukupno 831. Celokupni proizvodni kapaciteti preduzeća smešteni su u Jagodini, a proizvodi su dostupni potrošačima u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Rusiji, kao i zemljama EU.

Porodična firma iz Niša MAK internacional posluje na domaćem tržištu duže od 20 godina. Do drugog mesta liste najuspešnijih prema dobiti došli su zahvaljujući rezultatu od 138.576.000 dinara iz 2023. godine.

Kao i za kompaniju Yuhor, tako je i za MAK Internacional to bila najuspešnija godina od 2021. Dobit je prethodno iznosila 60.911.000 dinara u 2022. godini i 30.232.000 dinara u 2021.

Viršle, kobasice, salame, šunke, paštete i još mnogo drugih proizvoda nalaze se u asortimanu ovog porodičnog preduzeća.

“U našoj fabrici imamo odvojene pogone za klanje krupne i sitne stoke, kao i pogon za preradu mesa kapaciteta od preko 9.000 tona godišnje. Naš lanac od 15 maloprodajnih objekata ima specijalizovane prodavnice za prodaju mesa i delikatesa”, navodi se u zvaničnom predstavljanju MAK Internacional.

Proizvodnjom mesnih prerađevina uspešno se decenijama bavi i preduzeće Mustang iz Pirota. Ljubiteljima ovakve vrste proizvoda nude fino i grubo usitnjene barene kobasice, slanine, čvarke i ostale mesne prerađevine.

Do trećeg mesta naše liste pirotska kompanija je došla zahvaljujući rezultatu od 71.916.000 dinara u 2023. godini. Manja dobit i za ovo preduzeće bila je aktuelna u 2021. kada je ostvareno 33.986.000 dinara i u 2022. godini sa sumom od 46.377.000 dinara.

  • SanjaS

    27.1.2025 #1 Author

    Deficit.

    Odgovori

  • Dobromir

    28.1.2025 #2 Author

    Pa neka prerađivači otvore svoje farme svinja i snabdeju se neophodnim količinama ili im to možda ne odgovara jer znaju da seljake dovode na nivo ucene.

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.