Zašto su srpski turistički centri skuplji od onih u Mađarskoj, Austriji ili Francuskoj?

Ako ste poželeli da u jeku sezone svoj odmor provedete na Kopaoniku, sigurno ste – računajući troškove – shvatili da bi vas skijanje u Francuskoj, Italiji ili Austriji, ili odlazak na bazene u Mađarskoj manje koštao.

Godinama unazad postavlja se pitanje zbog čega su turističke i ugostiteljske usluge u našoj zemlji skuplje nego u zemljama regiona.

Odgovor se, prema rečima stručnjaka, svodi uglavnom na ekonomski princip – zakon ponude i potražnje. Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA) Aleksandar Seničić u razgovoru za Biznis.rs objašnjava zbog čega dolazi do ove situacije.

“To je pitanje ponude i potražnje, i ranijih godina smo imali ovakve situacije. U suštini, kada sezona traje jako kratko, a objekti rade tokom cele godine, ugostitelji prave kalkulacije. Podižu cene kako bi u tih nekoliko meseci udarne sezone uspeli da pokriju troškove koje imaju tokom cele godine i onda imamo situaciju da su cene veće nego u Mađarskoj, Češkoj i zemljama okruženja, na primer Severnoj Makedoniji ili Crnoj Gori. Sa druge strane, naša ponuda je limitirana, a veliko interesovanje dovodi do toga da cene ne padaju”, navodi Seničić i dodaje:

“Mi imamo veliku navalu na Kopaonik, Vrnjačku Banju, Sokobanju i tu primećujemo da je skok cena veći od realnog. Opozit ovoj situaciji su mesta gde je ‘preizgrađeno’, kao recimo Zlatibor koji ima svega nekoliko hotela sa 4 ili 5 zvezdica, što znači da je i tu limitirano, dok sa druge strane hotela sa dve zvezdice nema, pa se ljudi opredeljuju za apartmane. Zato vi na Zlatiboru i u jeku sezone možete da nađete apartman za 20 evra, jer ljudi spuštaju cene kako bi ispunili kapacitete”.

Sa druge strane, Dragan Subotić, predsednik Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (NATAS), za Biznis.rs kaže da je “već godinama unazad Srbija među najskupljim destinacijama u regionu”.

“Hotelski smeštaj je skuplji od 15 do čak 50 odsto u odnosu na region. Razlozi su brojni, od skupljih energenata, državnih nameta, izostanka državnih subvencija…”, ističe naš sagovornik.

Stručnjaci objašnjavaju da je problem zapravo u jako malim hotelskim kapacitetima koji se brzo popune, pa tražnja za njima ne jenjava. Kako se potražnja ne smanjuje, ugostitelji ne spuštaju cene i one ostaju nerealno visoke.