Zbog čega je NBS u januaru kupila rekordnih 577 kilograma zlata?

Narodna banka Srbije (NBS) kupila je u januaru od kompanije Serbia Zijin Copper najveću količinu zlata u jednom mesecu do sada, i to 577 kilograma. Reč je o 46 novih poluga ovog plemenitog metala namenjenih rezervama srpske centralne banke, objavila je centralna banka.

Time su rezerve zlata, koje čine deo deviznih rezervi, na kraju januara iznosile rekordnih 53.084 kilograma i vredele su 7,129 milijardi evra, što je činilo 24,3 odsto bruto deviznih rezervi NBS.

Vrednost zlatnih rezervi u prvom mesecu ove godine povećana je u evrima za 933 miliona evra, najvećim delom usled delovanja tržišnih faktora – rasta cene zlata u dolarima, dok je u suprotnom smeru delovalo slabljenje dolara prema evru. Manjim delom je vrednost porasla usled kupovine, odnosno povećanja količine zlata tokom meseca, navodi se u saopštenju NBS.

Prema podacima koje je NBS objavila u januaru, tokom 2025. godine zlatne rezerve su uvećane za oko 4,4 tone. Vrednost tog zlata je povećana za 2,312 milijardi evra, odnosno za 59,5 odsto, s obzirom na to da je vrednost fine unce zlata u dolarima porasla za oko 65 odsto, a dolar oslabio u odnosu na evro za oko 11,3 odsto na međunarodnom tržištu.

Na kraju 2025. godine zlatne rezerve su činile 21,4 odsto bruto deviznih rezervi, što je značajniji rast učešća u odnosu na kraj 2024. godine kada je ono iznosilo 13,3 procenata.

To što su devizne rezerve sa poslednjom januarskom kupovinom dostigle skoro četvrtinu vrednosti ukupnih deviznih rezervi za profesora Beogradske bankarske akademije Zorana Grubišića nije ništa neuobičajeno.

„Taj trend diktiraju velike centralne banke i mi to pratimo. One drugačije gledaju na zlato nego mali investitori za koje već sada postoje neka upozorenja da je rizičan momenat za ulaganje u ovoj plemeniti metal. Ali, centralne banke gledaju da jedan deo deviznih rezervi mora da bude u zlatu. Reč je prosto o principu portfolio menadžmenta, pogotovo u ovim globalno neizvesnim vremenima“, ocenjuje Grubišić u razgovoru za Biznis.rs.

Sada je samo taj procenat zlata povećan u ukupnim deviznim rezervama jer je globalni rizik malo skočio i centralne banke to tako gledaju. Neizvesnosti su veće na nivou svetske ekonomije – svakog dana slušamo o carinskim, trgovinskim, valutnim, ali i stvarnim ratovima, i to stvara pojačanu neizvesnost.

„Zlato vam je uvek tu kao sigurno utočište. Ne donosi dividendu, ne donosi kamatu, ali ga valja imati. I centralne banke to tako gledaju“, smatra naš sagovornik.

Sa druge strane, upozorenja investicionih analitičara da je već rizičan momenat za investiranje više se odnose na male investitore koji su, vođeni rastom cene zlata od oko 60 odsto za kratko vreme, počeli da i sami investiraju.

Na pitanje da li postoji neka zaštita od logike koja u kriznim vremenima nalaže kupovinu zlata za vremena kada kriza prođe i dođe eventualno do nekog većeg pada, Zoran Grubišić kaže da bi u slučaju pada cene zlata – a neke privremene korekcije smo već imali nedavno – porastao neki drugi deo aktive.

Bruto devizne rezerve uvećane

Bruto devizne rezerve NBS na kraju januara su iznosile 29,396 milijardi evra i u odnosu na kraj decembra povećane su za 388 miliona evra.

Ovaj iznos deviznih rezervi obezbeđuje pokrivenost novčane mase M1 od 167,6 odsto i 6,8 meseci uvoza robe i usluga, što je više nego dvostruko iznad standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama.

Neto devizne rezerve na kraju januara su iznosile 24,954 milijardi evra. U odnosu na kraj decembra 2025. godine veće su za 318 miliona evra.

Prilivi u devizne rezerve u januaru ostvareni su po osnovu izdvajanja obavezne rezerve banaka, donacija, upravljanja deviznim rezervama i po drugim osnovima u ukupnom neto iznosu od 181 milion evra.

Odlivi iz deviznih rezervi realizovani su po osnovu intervencija NBS na domaćem deviznom tržištu neto prodajom deviza u iznosu od 525 miliona evra.

Od toga se 55 miliona evra odnosi na kupovinu deviza ugovorenu krajem decembra, a koja je imala efekat na priliv deviza u januaru, 580 miliona evra na prodaju deviza ugovorenu i saldiranu u januaru, dok se prodaja u iznosu od 30 miliona evra zaključena na kraju januara saldira i ima efekat na odliv deviza u februaru, u skladu sa uobičajenim tržišnim principima.

Ostali odlivi realizovani su po osnovu neto razduženja države na ime deviznih kredita i drugih deviznih obaveza u ukupnom iznosu od 144 miliona evra.

Neto tržišni efekti bili su pozitivni u iznosu od 876 miliona evra i rezultat su kretanja na međunarodnim tržištima – pre svega povećanja cene zlata u dolarima za oko 15,6 odsto, dok je u suprotnom smeru delovalo slabljenje dolara prema evru za oko 1,6 procenata.