Zdravi obroci na kućnom ili kancelarijskom pragu

Poslednjih godina na domaćoj ugostiteljskoj sceni pojavila se usluga dostave zdravih obroka za ceo dan. Reč je o pažljivo osmišljenim obrocima, prilagođenim željenom tipu ishrane, koji kupcu na kućnu adresu stižu kao upakovani doručak, ručak, večera i užina.

Kako je savremeni način života stvorio nove potrebe kod ljudi, otvorio se prostor za ovu novu nišu u poslovanju ugostitelja. Nedostatak vremena za pripremu hrane i nabavku zdravih namirnica, kao i za fizičku aktivnost, pružio je mogućnost za novi biznis koji će sve te probleme rešiti jednim zvonom kurira.

Specifičnost u odnosu na druge ketering firme i prodavce hrane jeste u tome što se ova niša poslovanja obratila onoj grupi korisnika koji žele gotov obrok, a da to nije fast food ili klasičan ručak iz prodavnice kuvane hrane, niti obrok iz restorana dostavljen na kućni ili kancelarijski prag. Ovi kupci, pre svega, žele da se hrane zdravo i konzumiraju obroke koje je osmislio nutricionista i prilagodio ih potrebi korisnika.

U skladu s tim, rađaju se firme koje u ponudi imaju različite menije – za mršavljenje, detoksikaciju, vegetarijance i druge posebne režime ishrane.

Jelovnici su kod većine kreirani za jednu ili više sedmica, pa kupci sami izaberi koliko dugo će se tako hraniti. Cene ovakvih usluga na prvi pogled su visoke za domaće tržište, ali kada korisnici saberu trud, novac i vreme koje bi utrošili da sami sve to spreme, spremni su da plate od 12.000 do 16.000 dinara za obroke za celu sedmicu. Na mesečnom nivou to košta najmanje oko 50.000 dinara, a ukoliko za početak odaberu obroke samo za jedan dan to će koštati od 1.800 do 2.500 dinara, zavisno od firme i menija.

Nezdrava hrana je većini ukusnija

Radeći kao personalni trener, Marko Vulović iz Beograda savetovao je klijente da se uz treninge posvete i zdravijim namirnicama. Pravio im je planove ishrane, ali se većina njih, kako kaže, žalila da ne može da ih prati i da bi sve bilo lakše kad bi im to neko drugi spremao. Upravo tu se javila ideja za njegov biznis.

„Pošto sam sebi već spremao zdrave obroke, krenuo sam i klijentima. Jedan po jedan i to se pretvorilo u posao. Već četiri godine vodim firmu Eat smart i zadovoljan sam“, priča Vulović u razgovoru za Biznis.rs.

On, ipak, ističe da naše tržište još uvek nije toliko razvijeno i posvećeno zdravom načinu života, iako svi govore o tome.

„Ljudi više vole da jedu nezdravu hranu, teško im je da se pridržavaju jelovnika. Nekoliko dana vode računa šta jedu i onda ne mogu dalje da izdrže“, objašnjava on.

Upravo taj karakter značajno utiče na poslovanje ovakvih firmi i bez obzira što naručivanje na nedelju-dve ili mesec dana osigurava mušteriju i prihod za taj period, velika većina kupaca odustaje nakon tri do četiri nedelje, jer požele običnu hranu.

„Neki se onda ponovo vraćaju našim obrocima, obično posle dve sedmice, ali ta neizvesnost i nestabilnost broja kupaca svakako otežava planiranje poslovanja. Mada, i običan restoran svaki dan ima neizvesnost koliko će gostiju doći“, zaključuje Vulović.

A sa restoranima i drugim trgovcima gotove hrane dele dobavljače namirnica i uglavnom su to snabdevači za HoReCa sektor. Ono što ih razlikuje od tih kolega jesu daleko veći troškovi transporta, kurira i ambalaže.

„U odnosu na klasične ugostiteljske objekte, mi imamo i dosta kontrola ispravnosti hrane, redovno se uzimaju uzorci i brisevi i sprovodi kontrola od strane nadležnih zvaničnih ustanova“, ističe naš sagovornik.

Kada je reč o planovima za buduće poslovanje, Vulović navodi da su cilj raznovrsniji meniji i povezivanje sa manjim proizvođačima radi nabavke hrane još boljeg porekla.

„Naravno, voleli bismo da u ponudu uvrstimo i obroke od namirnica organskog porekla, ali je to za sada dosta teško naplatiti u našoj zemlji“, napominje.

Na pitanje da li bi poslovnim ljudima u Srbiji preporučio da pokrenu ovakav biznis, prvi čovek Eat Smart-a naglašava da je zarada ipak bolja i sigurnija u prodaji obične hrane, jer ljudi više vole nezdraviju nego zdravu hranu. Takođe, manjkavost u biznisu sa zdravim obrocima je i to što se ne može adekvatno naplatiti po jednom obroku, jer bi cena bila još veća.

Aktuelne muke sa nedostatkom radne snage nisu zaobišle ni ovu delatnost, kao ni nedostatak kvalitetnih namirnica.

Odličan biznis za bilo koju zemlju

U poslovnu avanturu sa zdravim obrocima Aleksandar Strigačev upustio se u ruskom gradu Krasnodaru još 2016. godine. Pokušavajući da se reši viška kilograma, uz odlaske u teretanu, promenio je svoju ishranu, i brzo video koliko zdravije kombinacije namirnica donose rezultate. Zato je, čim je čuo da postoje kompanije koje pomažu ljudima da se pravilno hrane tako što za njih pripremaju obroke, odlučio da se upravo tim poslom bavi. I već posle godinu dana imao je više od 120 klijenata.

Isti biznis pokrenuo je u Beogradu osnivanjem firme Cross Food i nada se sličnim brojkama.

„Mislim da je ovo odličan biznis za bilo koju zemlju, ne samo za Srbiju. Koristan je i zgodan za ljude. A da bi uspešno poslovali, osim dobrih kuvara, moramo imati dovoljno kurira, menadžera, ljudi za nabavku, računovodstvo… Takođe, pri sastavljanju menija sarađujemo sa celim timom nutricionista, fitnes trenera i sportista„, navodi naš sagovornik ističući da u budućnosti planiraju širenje posla po Srbiji, jer imaju upite i iz drugih gradova.   

U poslu se vode željom da klijentima pruže maksimalnu raznovrsnost jela kako sami ne bi trošili vreme na obroke.

„Kupovina u prodavnicama zahteva vreme za odlazak, stajanje u redovima, i tamo često ne postoji veliki izbor gotove hrane. Mi zato imamo 15-odnevni meni koji se ne ponavlja, a sadrži meso, živinu, ribu, sir, žitarice, povrće i deserte bez šećera. I sve to donosimo na adresu spremno, ali uveče“, kaže Strigačev i pojašnjava zašto su se odlučili za ovaj model dostave.

„Obično su naši klijenti zauzeti ujutru, moraju da se pripreme, doručkuju, planiraju dan, i nemaju vremena da čekaju kurire. Uveče imaju više slobodnog vremena, pa su takve dostave lakše i nama i njima“, naglašava Strigačev.

Za marketing u ovom poslu tvrdi da je najefikasniji preko društvenih mreža, ali je značajna i saradnja sa sportskim klubovima, fitnes trenerima, kao i  i sponzorisanje ciljanih događaja.

„Lako nam je da komuniciramo sa klijentima, jer skoro svaki klijent postaje naš prijatelj. Mnogo je teže pronaći tim, odabrati potrebnu opremu i pronaći odgovarajuće dobavljače“, napominje naš sagovornik.