Žene u Srbiji ne zarađuju više od muškaraca ni u jednom periodu života

Statistika prosečnih zarada isplaćenih u prošloj godini u Srbiji pokazuje da ne postoji starosna grupa, odnosno period života, u kojem žene zarađuju više od muškaraca.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) ukazuju da je prosečna bruto zarada u 2025. godini iznosila 151.086 dinara. Muškarci su u proseku zarađivali 160.757 dinara, odnosno skoro 15 odsto više od žena, čija je prosečna isplaćena zarada sa porezima i doprinosima iznosila 140.456 dinara.

Ako se uporede neto zarade, muškarci su prosečno primali 116.594 dinara, dok su žene prihodovale u proseku 101.623 dinara. Prosek na nivou države iznosio je 109.462 dinara.   

Gledano po starosnim grupama, najmanja razlika u zaradi među polovima je među starijima od 65 godina i ona iznosi svega 189 dinara jer muškarci u proseku zarađuju neto platu od 101.727 dinara, a žene 101.538 dinara.

Relativno mala razlika je i ako se uporede podaci o prosečnim zaradama u dobi od 60. do 64. godine. Muškarci u proseku zarađuju 103.132 dinara, a žene 100.937.

Međutim, kako se ide ka mlađima, razlika se povećava i najveća je u godinama koje se smatraju najproduktivnijim za radni život čoveka, odnosno u periodu od 30 do 44 godina, gde muškarci zarađuju i do četvrtinu više.

Najizraženiji raspon je u periodu od 35 do 39 godina u kojem žene u proseku zarađuju 105.071 dinar, a muškarci skoro 24 odsto više od njih – 129.518 dinara.

Nešto manja razlika je u razdoblju od 40. do 44. godine u kojoj muškarci zarađuju za petinu više i u periodu od 30. do 34. godine kada su njihove prosečne zarade veće za oko 17 odsto.

Kao razlog za nastajanje jaza u iznosima zarada muškaraca i žena često se navodi to što se muškarci češće nalaze na izvršilačkim pozicijama. Međutim, podatak da se razlike u zaradama – i to osetne – pojavljuju već u dobi od 15 do 19 godina kada po prirodi stvari nema razlika niti u kvalifikacijama niti u hijerarhiji zaposlenih pokazuje da sasvim sigurno postoje i drugi razlozi.

Mladi muškarci čak i u tom periodu zarađivali su u proseku oko 5.000 dinara više, odnosno 73.752 naspram 68.543 dinara koliko su u proseku primale mlade žene.

Svetska banka nedavno je po prvi put objavila studiju koja je rangirala države po tome koliko su osigurale sva zakonska prava neophodna za puno ekonomsko učešće žena, na kojoj je Srbija rangirana kao jedna od poslednjih šest zemalja Evrope.

Metodologija po kojoj je SB uradila ovaj izveštaj rangira svetske ekonomije po jednom osnovnom kriterijumu, a to je indeks pravnih okvira koji meri zakone koji su zvanično usvojeni, odnosno ono što je napisano na papiru.

Uz to navodi i kakvo je stanje po druga dva indeksa – onog koji meri postojanje institucija, politika i mehanizama neophodnih za sprovođenje zakona i onog koji meri stavove stručnjaka o tome koliko se ti zakoni zaista primenjuju u stvarnom životu.

Ova tri indeksa zajedno čine novu metodologiju Svetske banke kojom se ukazuje na razliku između onoga što piše u zakonu i onoga što žene zaista doživljavaju u praksi.

Istraživanje je pokazalo da manje od pet odsto žena širom sveta živi u ekonomijama koje pružaju potpunu pravnu jednakost, a Srbija je na listi od 190 država plasirana na 50. mestu.

Ispred nje su skoro sve zemlje regiona, među kojima prednjači Hrvatska na drugom mestu a iza Ukrajina, Albanija, Bosna i Hercegovina, Turska i Belorusija.