Zima kakva treba poljoprivredi – sneg zaštitio useve od mraza

Sneg koji je prethodnih dana padao u Srbiji u mnogim delovima zemlje je izazvao probleme. Ipak, proizvođači hrane i stručnjaci kažu da je za poljoprivredu veoma dobro što snega konačno ima tokom zime i da niske temperature za sada nisu nanele nikakve štete ratarskim, povrtarskim i voćarskim kulturama, piše RTS.

Poljoprivrednik Čaba Nađ pod plastenicima ima oko 1.500 kvadrata. Trenutno u njima gaji spanać i kelerabu, a deo koristi i za skladištenje celera.

„Biljke su pokrivene agrilom to jest folijom koja ih štiti da ne smrznu. Plastenike ne grejemo. Pre ovoga u plasteniku smo imali paradajz, a insekti hoće da se uvuku u zemlju. Bolje je kada je hladnija zima, jer oni teže prezimljavaju“, objašnjava Nađ.

Pre desetak ili petnaest godina snega je, seća se povrtar iz Mihajlova, bilo mnogo više. To je bila pretnja za plastenike.

„Za sada snega, bar kod nas, nije bilo toliko da smo morali da ga skidamo sa folije, kao što je to bilo ranijih godina. Ovo što je palo je samo skliznulo ili ga ima toliko da ne utiče na konstrukciju plastenika da bi napravio štetu“, ističe Nađ.

Grejanje plastenika kad počne proizvodnja rasada

Zbog niskih temperatura sistemi za navodnjavanje su smrzli, ali biljkama i nije potrebno zalivanje jer je hladno, ističe Nađ.

Grejanje plastenika potrebno je kada se priprema rasad, a za tu proizvodnju je još rano.

„Paradajz i krastavac sejemo početkom februara i dogrevamo dok je rasadnička proizvodnja. Rasađujemo krajem marta, početkom aprila i tada već nije potrebno grejanje. Ne znam koliko je uopšte isplativo jako rano stavljati nešto i dogrejavati, jer su energenti jako skupi“, navodi Nađ.

Sneg zaštitio pšenicu od izmrzavanja

Posle nekoliko godina njive u Srednjem Banatu su konačno pod snegom i to je jako dobro za pšenicu koja se razvijala tokom jeseni.

Serđo Okolišan, rukovodilac proizvodnje u Zemljoradničkoj Zadruzi Yuko Begejci iz Torka rekao je da je prethodnih dana bilo čak i do -11 stepeni, a da je sneg zaštitio pšenicu od smrzavanja.

„Kod nas je bilo u proseku oko 25 centimerata snega. Bilo bi dobro da ga je bilo više. U prethodnom periodu smo imali veliki nedostatak vlage u zemljištu. Koliko god zimi da ima padavina to je dobro za sve ratarske kulture, i jesenje i prolećne”, rekao je Okolišan.

Analiza zemljišta, pa prihrana pšenice

Čim su prestali veliki minusi sa parcela zadruge uzimaju se uzorci zemljišta za analizu.

„Predstoji nam prihrana pšenice. Pre toga potrebno je uraditi N-min analizu da bi se videlo koliko azota ima u zemljištu i da bi se izračunale tačne količine koje je potrebno dodati. Mi sada uzorukujemo zemljište i naredne nedelje ćemo, ako nam vremenske prilike budu dozvolile, krenutli sa prihranom“, navodi Okolišan.

Niske temperature, objašnjava, trebalo bi da smanje broj štetočina.

“Miševa je na lucerištima bilo dosta. Posle ovog snega i mraza videćemo da li ih treba suzbijati ili ne“, rekao je Okolišan.

Prva polovina januara ove godine značajno hladnija od prošlogodišnje. Od početka godine u Srednjem Banatu je palo u proseku više od 42 litre padavina po metru kvadratnom.

Prosečna srednja dnevna temperatura vazduha bila je -dva,tri stepena. Istovremeno prosečna srednja maksimalna temperatura dostizala je 0,4, a minimalna -5,09 stepeni.

“U poređenju sa istim periodom prošle godine temperature su ovog januara niže, a padavina je više. Prošlogodišnje prosečne srednje dnevne temperature vazduha su bile 2,61 stepen, prosečna srednja maksimalna temperatura 7,2 i minimalna -1,17 stepeni. Padavina je bilo svega 11 litara po kvadratu”, kaže Snežana Parađenović iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.

Sneg je izolator i izvor vlage u zemljištu

Sneg je odličan termoizolator za useve uljane repice i pšenice. Istovremeno sprečava izbacivanje biljaka pšenice iz zemljišta do čega dolazi u slučaju golomrazice.

„Temperatura ispod snega,u odnosu na temperature vazduha povećava se za nekoliko stepeni, zavisno od debljine snežnog pokrivača. Ako je temperatura vazduha -3 stepena, a sneg debljine 10 do 20 centimetara, temperatura u zoni biljaka se kreće između jedan i tri stepena“, objašnjava Parađenovićeva.

Minus može da smanji broj insekata i štetočina

Na pojavu biljnih štetočina niske temperature i sneg mogu imati uticaja. Međutim, kako je temperatura ispod snega veća, to neke insekte štiti od negativnog uticaja spoljne sredine.

„Kukuruzni plamenac prezimljava kao odrasla larva u žetvenim ostacima i ima materije u telu koje je štite od izmrzavanja. Insekti koji prezimljavaju na dubini većoj od pet centimetara, kao što su žičari, nalaze se u zoni termostabilnosti“, precizira Parađenović.

U plastenicima se trenutno uzgajaju usevi koji odlično podnose niske temperature poput salate, spanaća, kelerabe i mladog crnog luka.

Kada su biljke u plastenicima ne dolazi do dodatnog hlađenja spoljnim temperaturama, pa određeni insekti, poput tripsa, mogu da prezime bez smanjenja brojnosti.

„Paradajzov moljac je osetljiviji na niske temperature. Prezimljava u različitim stadijumima. Kada zemljište nije pokriveno i nema biljnih ostataka niske temperature mogu značajnije smanjiti brojnost insekata i štetočina“, rekla je Parađenovićeva.

Za kasniju proizvodnju okopavina prisustvo snega je veoma važno. Postepenim topljenjem voda se spušta u dublje slojeve i predstavlja rezervu za koren okopavina kasnije tokom vegetacije, što je mnogo bolja distribucija vode nego kod kiša.