Živanović: Vreme je da NBS podigne ključnu kamatnu stopu

Referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije (NBS) nije se menjala od septembra 2024. godine i iznosi 5,75 odsto, a o njenoj visini u uslovima pojačanih inflatornih rizika i globalne nesigurnosti odlučivaće Izvršni odbor u četvrtak, 12. marta.

Inflacija u januaru iznosila je 2,4 odsto međugodišnje i do septembra će se kretati oko centralne vrednosti cilja od tri plus/minus 1,5 odsto. Procene NBS su da će zatim zbog efekta niske baze, pre svega kod cena hrane, krajem ove godine iznositi oko četiri odsto.

Ove projekcije centralne banke objavljene su, međutim, pre početka sukoba na Bliskom istoku i pre nego što je rejting agencija Moody’s smanjila izglede srpske ekonomije sa pozitivnih na stabilne.

Redovni profesor Beogradske bankarske akademije i šef katedre za ekonomiju i finansije Branko Živanović za Biznis.rs kaže da bi NBS mogla da podigne glavnu kamatnu stopu.

“Vreme je da NBS podigne ključnu kamatnu stopu i verovatno će to učiniti u rasponu od 0,25 procentnih poena. To bi bio odmeren i odgovoran potez, imajući u vidu da zadržavanje repo stope na nepromenjenom nivou od prethodne sednice nije dalo, pre bih rekao željene nego očekivane rezultate”, kazao je Živanović.

Naravno, pokušaj regulatora da zadrži stabilne prilike treba pozdraviti, ali se već tada osećalo da će komercijalne kamatne stope blago divergirati u odnosu na repernu. Istrajavanje na ovakvom kursu bi dodatno proširilo kamatni jaz i dovelo u pitanje stvarnu ulogu reperne kamatne stope, navodi naš sagovornik.

Podaci pokazuju da je ponderisana kamatna stopa na dinarske kredite za privredu u januaru porasla na 6,9 odsto, dok je u poslednjem tromesečju prošle godine iznosila 6,5 odsto. Zaduživanje stanovništva je u prvom mesecu ove godine takođe poskupelo jer je ponderisana kamatna stopa iznosila 8,3 odsto.

Živanović kaže da je činjenica da je početkom godine došlo do otpočinjanja rasta komercijalnih kamatnih stopa u oba segmenta, kako u privredi tako i u stanovništvu.

“Prevashodno je to rezultat prakse da se iskoriste stari finansijski izveštaji, prošlogodišnje rejting matrice i krediti, brže/bolje, odobre (banke) odnosno da se povuku (privreda pa i stanovništvo) posebno u domenu ročnijih kredita koji su po pravilu i skuplji. Nešto veći broj kredita bio je praćen i nešto većim brojem slabije rejtingovanih klijenata, prema kojima su rezervisanja veća i plasmani skuplji”, objašnjava profesor.

Tako da se blagi porast komercijalnih kamatnih stopa može pripisati više promeni volumena i struktura kreditnih plasmana banaka, kao i povećanih troškova po njima, negoli novoj rejting matrici s ugrađenim elementima očekivanih komercijalno-tržišnih rizika u tekućoj godini.

“Međutim, fakat je da će nove riziko-rejting matrice blago pokrenuti kretanje komercijalnih kamatnih stopa nagore, ali će se one još uvek zadržati na nivoima znatno ispod propisanih zakonskih maksimuma. Takođe, njihov dinamizam će više diktirati događanja u globalnim okvirima nego domicilne greške i propusti. Svakako da će to uticati na odluke regulatora koji će prema ovim kretanjima odmeriti i svoj pristup”, mišljenja je Živanović.

Rejting agencija Moody’s nedavno je promenila izglede za Srbiju sa pozitivnih na stabilne i potvrdila rejting zemlje na Ba2. Odluka odražava značajan porast političkih rizika za Srbiju što opterećuje institucionalnu snagu i predstavlja veći nego očekivani udarac izgledima za rast.

Poslednja potvrda kreditnog rejtinga za Srbiju, ali sa lošijim izgledima, može ozbiljno da ograniči i poskupi njeno zaduživanje na inostranim tržištima, a unutrašnja nestablinost udružena sa lošim političkim odlukama gura državu ka Rusiji i Kini, navela je agencija Moody’s u svom poslednjem izveštaju o našoj zemlji.

Politička nestabilnost toliko opterećuje zemlju da će biti sve manje investicija spolja, rast privrede će biti manji, a zaduživanje još skuplje i teže nego ranije.

Takođe je ukazano da će rastući geopolitički rizici, o čemu svedoči nedavno uvođenje sankcija SAD nacionalnoj naftnoj kompaniji Naftna industrija Srbije (NIS), nastaviti da opterećuje kreditni profil Srbije.

Aukcija državnih dinarskih obveznica početkom ove nedelje pokazala je slabo interesovanje investitora za ponuđenih 20 milijardi dinara hartija od vrednosti. Realizacija je bila 2,67 milijardi dinara, odnosno 13 odsto.

Profesor Branko Živanović kaže da je „trend uspešnih prodaja dinarskih obveznica prelomljen i nažalost se potvrđuje“.

“Kada dođe do pada rejtinga zemlje kod relevantnih rejting agencija, investitori se češće brže povlače nego što kupuju kada on raste. Horizont nam je takav i NBS će svakako to uzeti u obzir, ali ona nije prva u redu koja treba da se pita za to”, smatra profesor Beogradske bankarske akademije.