Zlato kao šampion „Trampove krize“, sa značajnom ulogom u budućem monetarnom sistemu

Nakon što je postigla novi istorijski rekord od 3.500 dolara za uncu, cena zlata pala je u sredu za više od pet odsto posle nagoveštaja američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) da će možda ipak smanjiti određene carine za kinesku robu i potvrde da će predsednik Federalnih rezervi Džerom Pauel (Jerome Powell) ostati još neko vreme na svojoj funkciji.

Zlato je omiljena imovina investitora u vremenima krize, odnosno predstavlja “sigurnu luku” koja u takvim trenucima dobija na vrednosti. To je i sada bio slučaj, pa kada je Tramp popustio pritisak tržišta su preokrenula trend – kratkoročno raste tražnja za akcijama i obveznicama, dok je zlato usporilo. Međutim, na srednji rok je upravo suprotno – zlato je veliki dobitnik.

Postizanje novog cenovnog rekorda zlata za Biznis.rs je prokomentarisao član uprave Auro Domus grupe zadužen za marketing i razvoj, Davor Žic.

“To je logična posledica nestabilnosti i nesigurnosti koje prvenstveno širi američka politička vrhuška, dok nisu rešeni fundamentalni problemi ekonomije koji se vuku još od vremena pandemije i koji su i podstakli uzlazni trend cena, odnosno inflaciju u drugom i trećem kvartalu 2020. godine”, započinje Žic.

Prema njegovim rečima, posle velikog i snažnog rasta koji se dogodio u proteklih nedelju dana logična je privremena korekcija tržišta zbog „ubiranja profita“, što bi mogla biti i dobra prilika za ulazak na tržište plemenitih metala.

“Naime, analitičari očekuju nastavak rasta cena zlata, pogotovo dok je globalna privreda u šoku zbog carina i trgovinskog rata Kine i SAD. Uz interes malih i institucionalnih investitora, cenu zlata prema gore gura i velika potražnja centralnih banaka, naročito kineske”, kaže član uprave Auro Domus grupe, koja je lider u trgovini zlatom na tržištima Hrvatske i Slovenije.

Sa ovom konstatacijom slažu se i analitičari Zlatnog standarda, vodećeg trgovca investicionim zlatom u Srbiji.

“Značajne akumulacije zlata od strane globalnih centralnih banaka jasan su pokazatelj u kom smeru ide nekontrolisani monetarni eksperiment koji je počeo nakon svetske finansijske i ekonomske krize u drugoj polovini 2008. godine. U takvom jednom okruženju cena zlata će izvesno nastaviti sa snažnim rastom i u narednom periodu, naravno uz povremena kolebanja koja su normalna za svaku berzansku robu”, poručuju iz Zlatnog standarda.

Kako kažu, cenom zlata upravljaju makro i geopolitičke sile koje se fokusiraju na jednu temu: da dekretne valute (takozvane fiat valute) brzo gube kupovnu moć usled gubitka kontrole vlada širom sveta nad potrošnjom, zbog čega se nastavlja sa kreiranjem enormne količine suverenog duga na globalnom nivou,t što doprinosi ponovnom povećanju stopa inflacije i inflatornim očekivanjima.

“Usled toga, u jednom trenutku u narednih nekoliko godina doći ćemo do tačke globalnog monetarnog reseta u kome će zlato imati veoma bitnu, ako ne i presudnu ulogu. Čeka nas neki novi Bretton Woods sporazum na globalnom nivou, pa iako se možda nećemo vratiti na izvorni ‘zlatni standard’, zlato će svakako imati značajnu ulogu u rekonfigurisanom globalnom monetarnom sistemu u kojem će američki dolar potencijalno izgubiti status globalne rezervne valute”, smatraju analitičari Zlatnog standarda.

Kretanje cena srebra i drugih plemenitih metala neretko prati trend na tržištu zlata, ali ovoga puta to nije u potpunosti bio slučaj.

“Možda najveće iznenađenje u proteklom periodu je to što srebro nije ispratilo snažan cenovni rast zlata, i što već sada njegova cena nije na nivou od bar 50 američkih dolara za finu uncu – iako je i srebro zabeležilo solidan cenovni rast. Primera radi, cena zlata je u poslednje dve godine imala učinak od oko 70 odsto, dok je cena srebra ostvarila rast oko 31 odsto. Cena srebra verovatno ima najveći potencijal za rast u kratkom roku, naročito kada se uzme u obzir rekordan iznos racija cene zlata i srebra koja se trenutno nalazi na skoro 104x – što je nivo nikad viđen u istoriji ova dva plemenita metala. Cene platine i paladijuma su značajno zaostale za zlatom i srebrom”, napominju iz Zlatnog standarda.

U Hrvatskoj i Sloveniji pet puta veći promet investicionim zlatom

Na pitanje kako se ponašaju kupci u regionu u poslednje vreme, to jest da li prate rast tražnje sa razvijenih tržišta, Davor Žic iz Auro Domusa odgovara da zlato ove godine beleži veliku “eksploziju“ interesa.

“Na primeru Hrvatske i Slovenije vidimo da je u prva tri meseca promet investicionim zlatom povećan četiri do pet puta u odnosu na prošlogodišnji prvi kvartal. Snažan rast interesa započeo je početkom trećeg kvartala prošle godine i od tada praktično svakog meseca taj rast ubrzava. Prema procenama, prošle godine u Hrvatskoj je prodato zlata u vrednosti 350 do 380 miliona evra, a očekujemo da bi ove godine taj volumen mogao iznositi oko 800 miliona evra, ali čak i probiti milijardu evra. To još uvek nije gornja granica rasta, jer ako gledamo promet tržišta nekretnina, ali i depozite građana, verujemo da se tržište zlata može stabilizovati na nivou od oko 2,5 do tri milijarde evra u budućnosti”, komentariše Žic.

Hrvatski stručnjak dodaje da postoji sve više interesovanja i kupaca iz Srbije i Bosne i Hercegovine.

“Iako u Srbiji zlato više nije oporezovano, jedan deo građana preferira da kupi zlato u zemljama EU i drži ga pohranjenog u trezorima. Sličnu uslugu koriste i građani BiH, koji u svojoj zemlji zapravo ne mogu kupiti investiciono zlato zbog visokih poreza. U situaciji kada kupuju i pohranjuju zlato unutar EU, a ono ne ulazi na teritoriju BiH, ne plaćaju poreze. Sve to mogu obaviti i ne napuštajući svoj dom, preko interneta”, objašnjava naš sagovornik.

Kao tržišni lider u našoj zemlji, Zlatni standard ima dobar uvid u rast interesovanja domaćih kupaca.

“Tržišna aktivnost u segmentu investicionog zlata u Srbiji i dalje raste. Trudimo se da se fokusiramo na edukaciju naših stalnih i novih klijenata, i da im objasnimo rizike koji vrebaju na lokalnim tržištima. Ima dosta nesavesnih trgovaca, što je posledica i dalje relativno niskog stepena razvoja i likvidnosti tržišta zlata u regionu. Stanovništvo sve više razume da je tržište nekretnina pregrejano, a da su realne kamate na štedne depozite u bankama veoma niske (pa čak i negativne); pri tom, banke su preuzele značajne rizike građevinskog sektora, a imaju i veliku izloženost prema dugu država iz regiona. U nekom mogućem scenariju finansijskog šoka mogli bismo opet imati nestabilnosti u bankarskom sektoru, poput onih u periodu 2009-2011. godine. Naši klijenti dobro razumeju šta znači ‘moja zlatna poluga je moja imovina i ničija obaveza’”, ističu iz Zlatnog standarda i dodaju da nastavlja da ih raduje sve veći interes domaćih pravnih lica za plasiranje sredstava u investiciono zlato.