Srbiji preti carina od najmanje 500 odsto na izvoz robe i usluga u SAD

Američki Senat razmatra predlog zakona koji predviđa uvođenje carina od najmanje 500 odsto na svu robu onim državama koje nastave da kupuju ruske energente, a Srbija, iako nije u tekstu po imenu, mogla bi da se nađe na udaru, jer i dalje uvozi ruski prirodni gas, objavio je danas portal Nedeljnik.rs, prenosi Beta.

Dokument čiji je naziv „Zakon o sankcionisanju Rusije iz 2025. godine“ ima za cilj potpuno odsecanje prihoda kojima se finansira ruska državna politika i vojni sektor.

Ključni deo dokumenta odnosi se na ekonomske posledice za treće države.

Predviđeno je da se stopa carine za svu robu ili usluge uvezene u SAD iz zemlje koja svesno kupuje ruske energetske resurse podigne na nivo koji „nije manji od ekvivalenta od petsto odsto ad valorem“.

Ad valorem znači „prema vrednosti robe“, pa bi nešto što košta 100 dolara po primeni stope od 500 odsto koštalo 600 dolara.

Predlog zakona precizira da se ove mere odnose na „svaku državu“ koja svesno prodaje, snabdeva, prenosi ili kupuje naftu, uranijum, prirodni gas ili petrohemijske proizvode koji su poreklom iz Rusije.

Srbija je, kako se navodi, potpuno zavisna od ruskog gasa i nije mnogo uradila na diverzifikovanju izvora snabdevanja od početka ruske invazije na Ukrajinu.

Zemlja uvozi otprilike tri milijarde kubnih metara gasa svake godine.

Podseća se da je pred novogodišnje praznike predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio da je gasni aranžman sa Rusijom produžen do marta ove godine.

Senator Lindzi Grejem objavio je sinoć na društvenoj mreži X da je, nakon veoma produktivnog sastanka sa predsednikom Donaldom Trampom o raznim pitanjima, od njega dobio zeleno svetlo za taj dvostranački zakon na kojem je mesecima radio sa senatorom Blumentalom (Ričardom, iz Demokratske partije) i mnogim drugima.

Grejem je kazao da će taj akt omogućiti Trampu da kazni one zemlje koje kupuju jeftinu rusku naftu i time pune „Putinovu ratnu mašinu“.

On je dodao da će zakon dati predsedniku ogroman uticaj protiv zemalja kao što su Kina, Indija i Brazil kako bi ih podstakao da prestanu sa kupovinom energenata koji finansiraju sukob.

Senator je kazao da se raduje snažnom dvostranačkom glasanju i da se nada da će se to dogoditi „već početkom sledeće nedelje“.

Predsednik SAD prema predlogu zakona ima ovlašćenje da privremeno odloži primenu tih mera na period od najviše 180 dana ako utvrdi da je takav izuzetak „u nacionalnom bezbednosnom interesu SAD“.

Pored carina, predviđene su mere za svako strano lice za koje predsednik utvrdi da svesno pruža robu, usluge, tehnologiju ili informacije koje olakšavaju „održavanje ili proširenje proizvodnje“ nafte i gasa.

Finansijske odredbe, kako se navodi, uključuju i nalog da se „blokiraju i zabrane sve transakcije u svoj imovini i interesima u imovini“ sankcionisanih lica, dok se međunarodnim sistemima za finansijske poruke preti merama ako ne prekinu saradnju sa ruskim bankarskim sektorom.

U predlogu zakona stoji i da je namera SAD da se uvedu sankcije i druge mere prema Rusiji ukoliko njena vlada „odbije da pregovara o mirovnom sporazumu sa Ukrajinom, prekrši takav sporazum ili pokrene novu vojnu invaziju“.

U tekstu piše, u cilju sprečavanja još jedne vojne invazije, politika SAD treba da bude da „pruže održive nivoe bezbednosne pomoći Ukrajini radi verodostojne odbrambene sposobnosti“.