Srbiji treba opuštanje restriktivnih monetarnih mera

Koliko nam se realnost menja, govori i podatak da ovih godina, a posebno u prethodnoj „kovid“ 2020, uglavnom sve monetarne vlasti brine ne više kako će savladati visoku inflaciju, nego kako da ne uđu u deflaciju.

Deluje da za potrošače nema bolje vesti od informacije o padu cena, ali stručnjaci kažu da je deflacija sa kojom se danas bori Evropa, a već dugo, recimo, Japan, nosi iste opasnosti kao i previsoka inflacija. I dok je inflacija loša, jer podriva ekonomsku aktivnost, a privrednike tera na stalni oprez od gubitaka i loših poslovnih odluka, a, nažalost, i od smanjene dobiti, deflacija može dovesti i do toga da cene padaju, zbog manje tražnje, toliko da se više ne isplati proizvoditi ih. A, to, opet sa sobom nosi začarani krug niže privredne aktivnosti, smanjenja zaposlenosti i rasta siromaštva.

Turci i Grci

Već dugo, evropski rekorder po visini inflacije je Turska. Monetarne vlasti ove zemlje uspele su da spuste inflaciju na nešto više od 14 procenata. Prema procenama analitičara, inflacioni izgledi u Turskoj nalaze se pod velikim uticajima depresijacije lire u prethodnim mesecima, dinamike domaće tražnje i poskupljenja hrane na međunarodnom tržištu, ali i inflacionih očekivanja. Psihološki efekat u zidanju inflacije u Turskoj teško je još uvek ublažiti.

S druge strane, njihove komšije – Grci pate zbog ozbiljnog pada cena, po čemu su danas rekorderi među državama EU.

U Srbiji promet roba i usluga koji je obično krajem godine izrazit, prošlog meseca nije uspeo da ozbiljnije pogura inflaciju ka targetiranom cilju od 3±1,5 odsto. U poslednjem mesecu 2020. godine zabeležena je inflacija od 1,3 odsto.

Ispod projektovanog cilja

Primetno je da već neko vreme Srbija, ali i mnoge druge države regiona targetira inflaciona očekivanja u procentima koji se obično ne ostvare. Kako za portal Biznis.rs kaže profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i nekadašnji guverner NBS, prof. dr Dejan Šoškić, targetiranje inflacije, pa čak i kada se to ciljanje ne ostvari je dobro.

„Inflacija se cilja, u režimu ciljanja inflacije, na nivoima koji su realno ostvarivi i povoljni za razvoj i zaposlenost nacionalne ekonomije. Istraživanja poslednjih decenija u oblasti makroekonomije ukazuju da je optimalan nivo inflacije za stabilan privredni razvoj u okviru niskih jednocifrenih procentnih vrednosti, a za razvijene zemlje oko dva procenta“, objašnjava prof. Šoškić.

On podseća da Srbija ulazi u grupu zemalja u razvoju gde bi se moglo prihvatiti i da se cilja nešto viši nivo inflacije.

„Niži nivoi inflacije od dva odsto godišnje otvaraju opasnost deflacije, odnosno opšteg pada cena, što je najozbiljnija ekonomska bolest koja, po pravilu, vodi padu ekonomske aktivnosti i rastu siromaštva. Podsetimo se da je i velika ekonomska kriza iz 1929. godine bila po svojoj prirodi kriza deflacije. U ciljanju inflacije, kao monetarnom režimu koji Srbija zvanično primenjuje, ako je inflacija ispod inflacionog cilja, to je najmanje podjednaki neuspeh kao i da je inflacija iznad inflacionog cilja“, kaže Šoškić i dodaje:

„Suviše niska inflacija je neuspeh monetarne politike jer sputava privredni rast i izlaže ekonomiju opasnosti od deflacije. Kod nas je to posledica, pre svega, suviše restriktivne monetarne politike koja je takva zbog fiksiranja kursa dinara prema evru, što inače nije zvanični cilj monetarne politike u Srbiji. Dakle, inflacioni cilj za Srbiju ne treba smanjivanti, već je odavno bilo potrebno da monetarna politika bude manje restriktivna. Srbija je za takvu monetarnu politiku, po svoj prilici, platila cenu nižim ostvarenim stopama privrednog rasta poslednjih godina“.

Zavisnost od EU

Na konstataciju portala Biznis.rs da je inflacija u zemljama EU prilično niska i pitanje koliko to može negativno da se odrazi na Srbiju, otvorenu, malu privredu koja najviše zavisi od izvoza u država članica EU, prof. Dejan Šoškić kaže:

„Suviše niska inflacija, po pravilu, povećava realnu cenu finansiranja i ako je to u uslovima niskih stopa privrednog rasta, sledstveno, bitno otežava izlazak iz recesije i podizanje ekonomske aktivnosti. Otuda i tražnja na tim tržištima će, po pravilu, biti nešto niža i to se može negativno odraziti na zemlje koje na ta tržišta izvoze, ali i na zemlje koje sa tih tržišta primaju direktne strane investicije. Zemlje našeg regiona, pa i Srbija, upravo se nalaze i u prvoj i u drugoj grupi zemalja, tako da je negativne posledice niske inflacije i niskog rasta u EU teško izbeći u Srbiji i drugim zemljama u regionu“, objašnjava Šoškić.

Potrošnju ne dižu dugovi

Na pitanje portala Biznis.rs može li se aktuelnim merama države kakve su isplate minimalca zaposlenima u firmama u problemima, jednokratna pomoć svim punoletnih građanima i dodatna pomoć penzionerima, povećati potrošnja u Srbiji, pa sa tim i inflacija, prof. Šoškić kaže da „rast potrošnje treba da bude posledica rasta proizvodnje, a ne rasta duga“.

„Srbija se ubrzano zadužuje i taj dug će morati da se vraća novcem svih nas poreskih obveznika. Novac je trebalo davati samo socijalno ugroženima i onima koji su ostali bez redovnih prihoda zbog pandemije. Linearno davanje svima je luksuz koji ne mogu sebi da priušte ni mnogo bogatije nacije bez bitnog narušavanja fiskalne pozicije zemlje“, zaključuje prof. Dejan Šoškić.

.