SRBIJU ČEKA DOSTA POSLA NA REŠAVANJU EKOLOŠKIH PROBLEMA Ključne promene društva i privrede, zaključci su debate „EU za tebe“

Evropska unija je usvojila dugoročnu strategiju sa ciljem da do 2050. godine postane karbonski neutralna.

Sve politike i planovi EU biće koncipirani na način, koji će omogućiti postizanje tog ambicioznog cilja. Da bi se on ispunio, biće potrebne milijarde evra i čitava generacija.

Kombinovani su novi Višegodišnji finansijski okvir i instrument Nova generacija EU, koji podržavaju postizanje ovog cilja, izdvajanjem približno 30 odsto sredstava u narednih sedam godina, u periodu 2021-2027.

Da bi se pridružila EU, Srbija će morati da sledi njene strateške planove. Poglavlje 27 – Životna sredina zahteva snažna ulaganja u zaštitu životne sredine i klime, sa ciljem poboljšanja životnih uslova, a Srbija je jedina zemlja Zapadnog Balkana koja u ovom poglavlju nije dobila referentnu vrednost za otvaranje pregovora o pristupanju.

Da bi mogla da dostigne standarde EU, Srbiji je potrebna ozbiljna pomoć EU, kako u pogledu finansija, tako i u pogledu znanja. S druge strane, Srbija svoju energetsku politiku i dalje razvija nezavisno od EU.

Tim povodom održana je online debata “Postoji li Zeleni dogovor za Srbiju?” u organizaciji” EU za tebe”.

Učesnici debate su se složili da Srbija jeste počela da radi na rešavanju problema zagađenja, ali da ništa ne može da se uradi preko noći da je za primetne pomake potrebno vreme, investicije, plan i promena svesti kod građana.

Srbija ima mnogo ekoloških problema, ali je njihovo rešavanje počelo

Jedan od učesnika debate Antoan Avinjon (Antoine Avignon), programski menadžer za životnu sredinu i borbu protiv klimatskih promena, kaže da u Srbiji situacija nije alarmantna i da su promene počele da se dešavaju.

“Politička volja postoji to je bitno, ne možemo ništa uraditi za dve ili tri nedelje, pozitivni znaci postoje svuda, pa i u Srbiji”, navodi Avinjon i dodaje da je za Srbiju i zemlje Balkana bitno videti šta se nije dobro radilo prethodnih godina i kako treba to raditi bolje.

Jedna od najvažnijih stavki Green Deal je da je potrebna transformacija i privrede i društva i da se poveća konkurencija ekonomije.

Promena svesti, ali i društva i privrede

Aleksandar Macura, programski direktor, RES Fondacije rekao je da je promena društva osnovni uslov da se desi zaokret ka zelenijoj sredini. On smatra da postoje tri ključne stvari u vezi sa Zelenim dogovorom koje se tiču Balkana i Srbije.

„To je pitanje klimatskih promena, smanjenje zagađenja iz velikih industrijskih postrojenja i pitanje energetske efikasnosti. Verujem da Zeleni dogovor može da poveća konkurentnost srpske ekonomije, kao i celog regiona. Transformacija će sigurno doneti dobit“, navodi Macura i dodaje da je osnovno i prvo pitanje da ekonomija izađe iz procesa korišćenja uglja jer bez toga nema ni zelenog dogovora.

Tranzicija promene privrede bez korišćenja uglja još nigde nije u potpunosti sporvedena, ali to ne znači da nije moguće.

Cirkularna ekonomija jedan od važnih ciljeva Srbije

Nataša Đereg iz Centra za ekologiju i obnovljivi razvoj  kaže da je osnova primene Zelenog dogovora cirkularna ekonomija i njen razvoj. Đereg smatra da su Srbiji pre svega potrebni planovi koji će se efikasno i sprovoditi.

„Srbija ima velikih problema sa zagađenjem, pre svega vazduha i vode. Da bi se sprovodio Zeleni dogovor treba da se usaglase zakoni i da se npr. ne izdaju građevinske dozvole ako planovi nisu usaglašeni sa ministarstvom životne sredine“, kaže Đereg i dodaje da sudovi treba više da se uključe u sankcionisanje prekršaja koji su protiv životne sredine.

Upravljanje otpadom

Učesnici debate su se složili da je jedna od važnih tema i urpavljanje otpadom, jer ima ogromnog uticaja i na ekonomiju, kao i na zdravlje ljudi. Problem upravljanja otpadom je kompleksna tema koja zahteva konsenzus na mnogim poljima. Najveći problem u Srbiji je taj što nema adekvatnog broja sanitarnih deponija, dok je broj divljih deponija veći od 4.000.

„Lokalne samouprave dosta su uradile na ovom problemu“, kaže  Valentina Đureta, menadžerka projekta, Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju  (GIZ).

Upravljanje otpadom u direktnoj je vezi sa razvojem cirkularne ekonomije. Đureta navodi da bi se u potpunosti prešlo na cirkularnu ekonomiju potrebno je oko 25 godina.

Srbija ima jako mali procenat reciklaže, u ovom momentu je to oko 5 odsto, dok je prosek zemalja EU oko 44 odsto.

Učesnici debate su se takođe složili da primena ekoloških standarda u prvom trenutku deluje skupo pogotovo privatnom sektoru, međutim ljudi moraju da shvate da ulažu u svoju budućnost i da se ekologija tiče apslolutno svakog pojedinca.

„Stalno se pominju troškovi i kao da treba da se uloži neki nenormalno veliki novac, ali potrebno je shvatiti koliko malo svaki čovek može da uradi za ekologiju svakodnevno“, kaže Valentina Đureta.

Primenom Zelenog dogovora raste broj novih radnih mesta i privredne konkurentnosti

Iako naizgled deluje kao dugotrajan proces uspostavljanje cirkularne ekonomije može doneti dobit privredi i društvu na nekoliko načina.

Moglo bi se stvoriti oko dve hiljade novih radnih mesta, takođe bi dovelo do dodatnih 160 miliona evra bruto dodate vrednosti.

U Srbiji oko 99 odsto otpada od hrane završava na deponijama i dovodi do efekta staklene bašte. Naša država bavi se cirkularnom ekonomijom i njenom primenom tek poslednjih pet godina.

Učesnici debate ističu da je Srbija na dobrom putu, ali da promena zahteva i vreme i konsenzus celog društva.