SRBIJU U OVOJ GODINI OČEKUJE PAD BDP OD JEDAN ODSTO, U NAREDNOJ RAST OD ŠEST PROCENATA, pokazuje novembarski izveštaj o inflaciji NBS

Narodna banka Srbije (NBS) korigovala je naviše projekciju rasta bruto domaćeg proizvoda za ovu godinu, sa –1,5 odsto na –1 odsto, što će biti jedan od najboljih rezultata u Evropi, navodi se u novembarskom izveštaju o inflaciji NBS.

Centralna banka za narednu godinu očekuje oporavak od krize uz rast BDP od oko šest odsto.

U izveštaju se ističe da je eksterna neravnoteža, u skladu s očekivanjima, smanjena jer je deficit tekućeg računa platnog bilansa niži za 15 odsto u prvih devet meseci u poređenju sa istim periodom prethodne godine i bio je u punoj meri pokriven neto prilivom stranih direktnih investicija, koji je ostao , kako ocenjuje NBS, solidan i u uslovima pandemije.

Kao i u prethodnih sedam godina, inflacija u Srbiji je na niskom i stabilnom nivou i tokom pandemije. Ona će se i u narednom periodu kretati u donjoj polovini ciljanog raspona, pri čemu će u ostatku ove i tokom naredne godine biti bliža donjoj granici cilja.

Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković posebno ističe da je očuvan kreditni rejting Srbije i tokom pandemije, što je, prema njenim rečima, priznanje uspeha Vladi i NBS na očuvanju makroekonomske i finansijske stabilnosti i povoljnih izgleda za privredni rast.

Oporavak bolji od očekivanog

Kako se navodi u izveštaju, ekonomski oporavak u proteklih pet meseci u većini proizvodnih i uslužnih delatnosti bio je brži od očekivanja, tako da se procenjuje da je BDP u trećem tromesečju, po isključenju sezonskih faktora, ostvario rast u odnosu na prethodno tromesečje od 7,7 odsto, dok je na međugodišnjem nivou njegov pad usporen na -1,3 odsto.

Brži od očekivanog bio je pre svega oporavak u industriji i trgovini. Pored toga, prinosi glavnih kultura upućuju na to da je ovogodišnja poljoprivredna sezona bolja od prošlogodišnje, koja je takođe bila natprosečna. Kako se navodi, smanjenje eksterne neravnoteže koje je usledilo od aprila u skladu je sa očekivanjima NBS. Manji tekući deficit rezultat je očekivanog smanjenja spoljnotrgovinskog deficita i deficita na računu primarnog dohotka, dok je u suprotnom smeru očekivano delovao manji suficit sekundarnog dohotka u uslovima manje mobilnosti radne snage i svetske krize i nižih priliva od doznaka po tom osnovu.

Oporavak robnog izvoza prethodnih meseci rezultirao je gotovo dostizanjem njegovog pretkriznog nivoa. Tome je u velikoj meri doprineo oporavak izvoza auto-industrije, koji se, nakon znatnog zastoja u aprilu, već u septembru gotovo u potpunosti normalizovao. Geografski posmatrano, ukupan izvoz u Evropsku uniju se, nakon međugodišnjeg smanjenja od 37,4 odsto u aprilu, narednih pet meseci oporavljao i u septembru je čak zabeležio međugodišnji rast od 6,7 odsto.

Rizik od širenja virusa tokom zime

Iako ponovno širenje virusa predstavlja rizik, ostvarenje u prvih devet meseci u skladu je s projekcijom smanjenja deficita tekućeg računa na oko pet odsto BDP, a kao i prethodnih pet godina, tekući deficit će biti u punoj meri pokriven neto prilivom stranih direktnih investicija”, istakla je Tabaković.

NBS konstatuje da se pandemija virusa korona nije znatnije odrazila na tržište rada u Srbiji. Preduzete mere ekonomske politike doprinele su tome da se formalna zaposlenost od februara do septembra poveća za 44 hiljade lica, navodi se u izveštaju.

„Izazovi su i dalje pred nama, posebno tokom predstojeće zime, kada ćemo sve napore usmeriti na obezbeđenje podrške daljem oporavku naše privrede, očuvanju proizvodnih kapaciteta, zaposlenosti i dobrih rezultata izvoznog sektora, kao i podsticanju domaćih investicija i priliva stranih direktnih investicija” zaključila je guvernerka NBS.