SRPSKA EKONOMIJA JE ZAVRŠILA BOLJE NEGO ŠTO SE OČEKIVALO 2020. GODINU Već u 2021. zemlja bi mogla da se vrati na pretkrizni nivo, smatra Ivan Nikolić

Za srpsku ekonomiju 2020. godina je bila izuzetno teška, ali će se završiti bolje nego što su to međunarodne finansijske institucije prognozirale na početku krize, izjavio je za Biznis.rs urednik ekonomskog biltena “Mesečne analize i trendovi” (MAT) Ivan NIkolić.

On ističe da će pad srpske ekonomije u godini koju je obeležila pandemija korona virusa biti oko jedan odsto, što je bez sumnje najmanji pad BDP u Evropi. Tako dobri rezultati su posledica izdašnog paketa pomoći Vlade Srbije za suzbijanje negativnih posledica pandemije, ali i činjenice da je srpska ekonomija ušla u krizu sa visokim privrednim rastom, suficitom u budžetu, dok je i drugu godinu zaredom poljoprivreda ostvarila dobar rezultat.

Nikolić naglašava da je paket mera Vlade Srbije bio obiman i da je odgovarao ekonomskom potencijalu srpske ekonomije. Ta pomoć od oko čest milijardi evra odnosno oko 12,7 odsto BDP bila je najveća u regionu – ispod Srbije po pomoći države u suzbijanju negativnih posledica korona krize bile su i zemlje regiona koje su u EU, poput Rumunije, Bugarske, Hrvatske, ali i Češka i Letonija. Sa druge strane, Nemačka je na primer izdvojila pomoć od oko 43 odsto BDP, ali to ipak nije moglo da spreči ozbiljan pad nemačke ekonomije u 2020. godini. Činjenica je da je pomoć države u većini zemalja imala uticaj na očuvanje radnih mesta i sprečavanje da veliki broj kompanija zbog krize ode u stečaj, a da je uticaj na nivo pada BDP bio različitit.

Neizvesna ekonomska 2021.

Govoreći o ekonomskoj 2021. godini, Ivan Nikolić naglašava da je za Srbiju veoma važno da održi visok nivo stranih investicija. On je ukazao na činjenicu da je Srbija, i pored korona krize, uspela u 2020. godini da privuče oko 2,8 milijardi evra investicija što je više od 60 odsto ukupnih investicija u regionu Zapadnog Balkana. I to u situaciji kada je u većini zemalja regiona zabeležen veliki pad stranih investicija. On je takođe naglasio da su za privlačenje stranih investicija veoma važna ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu, kako u drumsku tako i u železničku, ali i u energetiku.
Nikolić je ukazao da procene, koje bi se mogle nazvati realističnim, govore da će se ekonomije većine zemalja Evropske unije (EU), ali i Evrozone vratiti na predkrizni nivo tek u 2022. godini, i da će oporavak evropske ekonomije biti težak i komplikovan.

On smatra da bi Srbija, ukoliko ne bude nekih velikih lomova, mogla u 2021. godini da se približi planiranoj stopi rasta od šest odsto, iako to predstavlja izazov. Neizvesno je kakva će biti godina u poljoprivredi, iako se očekuje i veći doprinos industrije, kao i građevinarstva, posebno onog dela u vezi sa infrastrukturnim radovima.

Procenjuje se da bi Srbija na taj način, već u 2021. godini mogla da se vrati na predkrizni nivo, i da bi bila među retkim evropskim zemljama koja bi to učinila već u 2021. godini.

Nikolić takođe ističe da će aktuelna kriza sigurno produbiti razlike u ekonomskom razvoju među evropskim zemljama, posebno kada se bude sumirao efekat povećanja zaduženosti pojedinih zemalja. On je upozorio da je javni dug sve više evropskih zemalja izuzetno porastao u periodu korona krize, i da je kod mnogih premašio 130 odsto BDP, i da se takav nivo zaduživanja pre aktuelne krize smatrao neodrživim. Još uvek je neizvesno kako će se taj dug finansirati u narednom periodu. Sve to će sigurno promeniti i sliku poslovnog ambijenta na evropskom kontinentu, napominje Nikolić.

On je upozorio i da postoji rizik prelivanja aktuelne krize iz realnog sektora u finansijski sektor, jer će tokom 2021. godine i dalje biti na snazi grejs period za otplatu kredita koji su odobreni za saniranje posledica korona krize. Tek posle njegovog isteka moći će da se sagledaju sve posledice korona krize i njen uticaj i na finansijski sektor.

U svakom slučaju, 2021. godina će biti veoma neizvesna godina u ekonomskom smislu, zaključio je Nikolić.