Srpska ekonomija pokazala veću otpornost na korona krizu

Privreda Srbije pokazala se otpornijom na pandemiju korona virusa u odnosu na druge evropske zemlje i pad BDP u 2020. godini iznosio je jedan odsto, dok je u zemljama centralne i istočne Evrope u proseku bio 3,9 odsto, navodi se u najnovijem izdanju ekonomskog biltena Kvartalni monitor, koji objavljuju Ekonomski fakultet u Beogradu i Fondacija za razvoj ekonomske nauke.

Kako je istakao urednik publikacije, profesor Ekonomskog fakulteta dr Milojko Arsić, u zemljama EU prosečan pad BDP bio je 6,2 odsto, a manji pad od Srbije imale su svega četiri evropske zemlje – Irska, Norveška, Litvanija i Turska.

Zajedničko za zemlje koje su u krizi relativno dobro prošle je, tvrdi dr Arsić, da u privredi imaju malo učešće delatnosti poput turizma i automobilske industrije, koje je kriza naročito snažno pogodila, a veliko učešće delatnosti koje nisu bile pogođene krizom. U Srbiji poljoprivreda i prehrambena industrija na koje je, kako je naveo, pandemija ostavila manje posledice, čine oko 12 odsto privrede.

Dodatni razlozi za manji pad BDP su u tome što je Srbija u krizu ušla sa relativno visokom stopom privrednog rasta, kao i što je primenila relativno snažne fiskalne i monetarne stimulanse, dok su epidemiološke mere u većem delu godine bile blage, navode autori Kvartalnog monitora.

Prema rečima dr Arsića, manji pad u 2020. povećao je osnovicu s kojom će se porediti rezultati iz 2021, a uz to sad se vidi i da će trajanje epidemije, a time i ograničenja, biti nešto duže, a oporavak evropskih privreda sporiji, tako da bi rast BDP Srbije u ovoj godini mogao da bude tri do četiri odsto, umesto planiranih šest procenata.

Prema procenama autora Kvartalnog monitora, najavljeni novi antikrizni paket koji se planira u prvoj polovini 2021. povećaće javne rashode za oko milijardu evra, što bi moglo da poveća fiskalni deficit na 3-5-6 odsto BDP, umesto planiranih tri odsto. Takođe se ističe da bi novi program pomoći trebalo da se usmeri na građane i preduzeća koja su najviše pogođena pandemijom.

Prema procenama autora publikacije, u ovoj godini javni dug Srbije će nastaviti da raste i približiće se nivou od 30 milijardi evra, čime će učešće u BDP verovatno premašiti 60 odsto. U Kvartalnom monitoru ocenjuju da je javni dug Srbije relativno visok, imajući u vidu nivo razvijenosti zemlje i uslove zaduživanja, pa bi shodno tome, u srednjem roku, fiskalna politika trebalo da bude vođena tako da obezbedi smanjenje duga na ispod 50 odsto BDP.

Zaposlenost je u 2020. godini, prema rečima Arsića, neznatno umanjena i to samo u neformalnom delu privrede, a razlog je što je pad BDP bio mali, pa nije zahtevao smanjenje većeg broja zaposlenih, zatim isplate minimalca iz državne kase za zaposlene u firmama i očekivanja poslodavaca da će se brzo završiti kriza. Arsić očekuje da ća rast nezaposlenosti biti postepen i da će trajati godinu-dve nakon okončanja pandemije.

Kako se ističe, u 2020. smanjena je spoljnotrgovinska razmena, pa je deficit nešto ispod dve milijarde evra što je 4,3 odsto BDP i bio je za oko 1,1 milijardu evra niži nego u 2019. godini. Takođe je naglašeno da su strane direktne investicije u prošloj godini opale za 20 odsto, ali su i pored toga bile više nego dovoljne da pokriju deficit tekućeg dela platnog bilansa.

Autori Kvartalnog monitora ističu da su mere monetarne politike u 2020. godini, kao što su smanjenje referentne kamatne stope, kreiranje dodatne likvidnosti kroz svop i repo aukcije, pomogle očuvanju likvidnosti domaće privrede, čime su sprečena, ili bar odložena, masovnna bankrotstva preduzeća i gubitak radnih mesta. Takođe je istaknuto da je fiskalna politika takođe odlučno i snažno reagovala na krizu zbog čega je u 2020. ostvaren rekordan deficit konsolidovane države od oko 3,8 milijardi evra, što je 8,1 odsto BDP. Ipak, rast javnog duga, koji je u prošloj godini dostigao nivo od 57,4 odsto BDP, bio je manji od fiskalnog deficita, zbog jačanja dinara u odnosu na dolar, kao i zbog toga što je deo deficita finansiran prihodima od koncesije i privatizacije, navodi se u najnovijem izdanju Kvartalnog monitora.