SRPSKA PRIVREDA VEĆ OSEĆA POSLEDICE ZAKLJUČAVANJA NAJZNAČAJNIJIH EKONOMSKIH PARTNERA Izvoz na italijansko tržište manji za 25 odsto u odnosu isti period lane

U jeku drugog talasa epidemije korona virusa u Evropi, mnoge zemlje nevoljno su se odlučile na ponovno „zatvaranje“ kako bi spasile živote svojih građana, ali i preopterećene zdravstvene sisteme. Nove restriktivne mere protiv Covid-19 ponovo pogađaju već načete privrede širom Evrope, a neke od njih su značajni ekonomski partneri Srbije.

 „Uticaj zakljućavanja je već nesumnjivo negativan. Doći će do pada priliva porudžbina iz tih zemalja, a samim tim će i uposlenost proizvodnih kapaciteta biti niža, kao i obim izvoznih aktivnosti“, kaže za Biznis.rs, mr Saša Đogović, autor publikacije „Makroekonomska kretanja u Srbiji“.

Primera radi, izuzetno loša epidemiološka situacija u Italiji tokom skoro tri meseca s kraja zime i negde do kraja maja ove godine imala je za posledicu oštar pad izvoza u tu zemlju.

„Tako je iz Srbije na to tržište plasirano robe u vrednosti od milijardu evra u prva tri tromesečja ove godine ili za čitavih 25,7 odsto manje nego u istom vremenskom intervalu lane“, navodi Đogović.

Takođe, beleži se i veoma naglašena stopa pada plasmana robe na crnogorsko tržište po stopi od 17,9 odsto. To je posledica kraha turističkog prometa u toj zemlji, koja je uglavnom bila zatvorena tokom proletnjih i većeg dela letnjih meseci, a posebno prema regionu, odakle su glavni emiteri tražnje ka crnogorskom turizmu. Ostaje nada da zatvorenost ekonomija u Evropi, a posebno nemačke, italijanske i austrijske, neće imati dugotrajnost kao s početka pandemije.

Novo vanredno stanje imalo bi jači negativni uticaj na domaću ekonomiju

Srbija još uvek nije uvela restriktivne mere, a o vanrednom stanju krizni štab i ne razmišlja. Međutim, epidemiološka situacija je jako loša, ali ponovni „lockdown“ bio bi poguban za domaću ekonomiju.

„Svako zaključavanje ekonomije širilo bi budžetski deficit i guralo ukupan javni dug, a posebno spoljni dug na više kote. Iako bi javni dug do kraja godine mogao da završi na koti od 60 odsto BDP, mi smo, shodno ceni zaduživanja u lošijem položaju nego razvijene zemlje, jer one plaćaju dugove po znatno nižoj kamatnoj stopi“, navodi Đogović.

Sada bi svako novo zaključavanje ekonomije, pa bilo ono i delimično, smanjivalo prihode u budžetu, a samim tim širilo budžetski deficit, koji je rebalansom predviđen na 8,8 odsto.

„Svakako bi sam start nove poslovne 2021. godine sa zaključanom ekonomijom bio vanredno loš po budžetske prihode, što bi iziskivalo dodatno zaduživanje države, a to bi onda srednjoročno negativno uticalo na razvojne potencijale zemlje i pretilo ozbiljnom narušavanju makroekonomske stabilnosti“, kaže Đogović.

Ekonomisti se slažu u tome da sa povećanjem zarada u javnom sektoru treba sačekati, i da bi efikasnija mera bila jednokratna nagrada za zaposlene, jer ne bi trpeo budžet.

„Privatni sektor tokom ove krize nije u stanju da izdržava javni sektor, a posebno javna preduzeća, kojima se daju subvencije, bilo direktno ili pak indirektno preko korporativnih obveznica“, smatra Đogović.

Naš sagovornik naglašava da po isteku obaveza onih preduzeća koja su primila državnu finansijsku injekciju tokom proleća i krajem leta, njihova obaveza da očuvaju radna mesta prestaje krajem godine, tako da ćemo biti svedoci opipljivijeg otpuštanja zaposlenih tokom zimskih meseci u privatnom sektoru.

„Dakle, treba biti dosta pažljiv prilikom koncipiranja budžeta za sledeću poslovnu godinu, pošto će pandemijska kriza većom ili manjom žestinom udarati minimum tokom prvih šest meseci sledeće godine“, zaključuje Saša Đogović.