Srpsko stočarstvo i svinjarstvo je ugroženo lošim uvozom iz EU

Sredinom prošle godine predstavnici mesne industrije u Srbiji zavapili su da će ostati bez profita, jer su porudžbine ugostiteljskim objektima u jednom trenutku u potpunosti stale, a izostao je i značajniji izvoz jer su se i druge zemlje suočavale s smanjivanjem tražnje. Iako je na prvi pogled delovalo da su krajnji potrošači bili na dobitku zbog niske cene u prodavnicama, dugoročno je to bio i te kako ugrožavajući faktor za poljoprivredna gazdinstva koja se bave stočarstvom i svinjarstvom.

No, pandemija je podcrtala još jedan problem protiv koga se naši farmeri bore već godinama. Uvoz jeftinog mesa iz zemalja Evropske unije direktno ugrožava proizvođače, a veliko je pitanje da li ono uopšte poseduje toliko željeni kvalitet da opravda nabavku u zabeleženim količinama. U isto vreme, otkupna cena domaćeg mesa je sve samo ne profitabilna.

„U lancu proizvodnje junećeg mesa nastradali su pre svega uzgajivači, jer je kod nas u klanicama meso sa ulaznom cenom od dva evra po kilogramu žive vage kupovano po 1,6-1,85 evra tokom 2020. godine. Zbog toga beležimo pad interesovanja za nastavak proizvodnje, a neke procene govore o tome da će od oko 16.000 gazdinstava koja su se bavila stočarstvom, približno 4.000 njih dići ruke, jer ne mogu da pokriju svoje troškove”, objašnjava za Biznis.rs Čedomir Keco, ispred novosadskog udruženja poljoprivrednika Agroprofit.  

Prema njegovim rečima, u Srbiji se drastično smanjuje udeo stočarstva u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji i sada iznosi oko 30 odsto. Primera radi, sve razvijene poljoprivrede u svetu drže taj nivo na 40 procenata, ili više.

Statistika sa portala Numbeo, koji je najveći agregator cena hrane u svetu, pokazuje da je kilogram junećeg mesa sa uprosečenom cenom od 6,36 evra u srpskim prodavnicama, jeftiniji samo u Rusiji (5,23 evra/kg), Moldaviji (4,7 evra/kg), Belorusiji (4,7 evra/kg) i Ukrajini (4,3 evra/kg), kada se posmatra ceo evropski kontinent.

Kod svinjarstva je još gora situacija, a pored iznosa u otkupu, krajnja cena u trgovinskim lancima pod velikim je uticajem izuzetno velikog uvoza.   

“Samo uvoz tokom juna i jula je dugoročno upropastio naše svinjarstvo. Proizvođači iz EU su jeftino prodavali svoje meso jer su primali državne podsticaje za izvoz. Pored toga, mi i dalje uvozimo smrznuto meso koje je pri isteku roka trajanja od šest meseci u EU, a kad uđe u našu zemlju taj rok se praktično računa ispočetka. To je neprihvatljivo”, ogorčen je Keco.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2020. godine, ukupan broj goveda u Srbiji je manji za 2,5 odsto u odnosu na desetogodišnji prosek, dok je broj svinja manji za čak 9,1 odsto.

Iako je na papiru pozicija naših proizvođača svinjskog mesa prema članicama EU povoljna, jer se za njega ne plaćaju carine – za razliku od junetine – u praksi nije došlo do boljih rezultata iz jednog drugog razloga. Naime, tek posle 30 godina koliko se govorilo o tome, u Srbiji je obustavljena vakcinacija protiv svinjske kuge, što je bio preduslov za izvoz domaće svinjetine u EU. Rezultati toga bi tek trebalo da se vide.

No, kada se afrička svinjska kuga pojavila u Srbiji prošle godine, uprkos brzoj reakciji, naš izvoz ka EU je ocenjen kao nebezbedan. S druge strane, ista ta bolest pogodila je svinje i u nekim drugim evropskim zemljama, ali iz njih je u potpunosti nastavljen neometan uvoz u Srbiju.

Koje alternative onda preostaju domaćim proizvođačima, kako ne bi u potpunosti odustali od daljeg uzgoja?

Problem izvoza svinjskog mesa u ovom trenutku deluje nepremostivo, ali kada je junetina u pitanju, stvoreni višak bi mogao da se proda na novim tržištima. “Veoma je bitno da se dobri politički odnosi sa Kinom, Iranom i Turskom pretvore u ekonomske, sa prioritetom plasmana junećeg mesa. Mi na godišnjem nivou proizvodimo oko 230.000 potencijalnog tovnog podmlatka, a naše potrebe iznose oko 86.000, što praktično znači da sve drugo može da ode u izvoz”, napominje Čedomir Keco, i dodaje da cena slanja jednog brodskog kontejnera ka Kini, sa 22 tone junećeg mesa, iznosi približno 5.000 evra, te da u Kini ima lokacija gde se kilogram australijske junetine, kojoj možemo da pariramo u kvalitetu, prodaje i po 100 evra.