ŠTA JE SPORNO U POREZU NA IMOVINU? Kako se obračunava i koje gradske zone su najskuplje

Svake godine porez na imovinu jedna je od gorućih tema. Sledeće godine ovaj porez biće u proseku za šest odsto skuplji, što predstavlja veliku stavku u budžetu Beograđana, kaže za Biznis.rs pravnik i vlasnik agencije za nekretnine Kaća Lazarević.

„Porezi na imovinu nekada su se plaćali u zanemarljivim iznosima, ali se sa razvojem tržišta nekretnina podizao i ovaj porez. On je nekada išao u republičku kasu, ali je to promenjeno, pa godinama već prihod od poreza ide u opštinske kase koje se trude da on bude jedna značajna stavka u budžetu lokalne samouprave“, navodi Lazarević.  

Cena poreza podizana je na više načina, prvenstveno tako što su lokalne samouprave imale mogućnost da podele svoju opštinu u zone tako da je Beograd, kao metropola, podeljen na 14 zona u kojima su cene različite, objašnjava naša sagovornica.

Kako je došlo do povećanja cene poreza

Suština problema je zapravo obračunavanje poreza. Kako kaže Lazarević, on se obračunava tako što se uzima prosečna cena kvadrata u datoj zoni za devet meseci unazad. Na prosečnu cenu kvadrata onda idu faktori na osnovu kojih se formira cena poreza na imovinu za određenu nekretninu.

„Kako je Beograd počeo sa enormnom izgradnjom i kako ima jako puno novogradnje koja ima visoke cene, bez obzira na lokacije, tako su rasle i cene poreza jer se kao prosečna cena uzima zapravo prosečna cena kvadrata novogradnje. Znamo kolika je ona, na primer, na Vračaru. Samim tim, ta cena uticala je i na rast poreza. Suština je da kada se uradi matematička računica, porez na imovinu biće veći za šest odsto“, navodi naša sagovornica.

Prema njenim rečima, ta cena je visoka, naročito ako se uzme u obzir da su građani i pre povećanja dosta novca izdvajali za ovaj porez, a naročito ako se ima u vidu da je u Hrvatskoj ovaj porez ukinut i da oni plaćaju samo određene minimalne komunalne takse.

„Tako je, na primer, za jedan stan od 60 kvadrata na Lekinom brdu, koji je star nekoliko godina, porez na imovinu do sada bio 56.000, sledeće godine on će biti za šest odsto skuplji i iznosiće 60.000 dinara. Kada podelite kvartalno, to je po 15.000 dinara, što je za jedan kućni budžet značajan iznos“, napominje Lazarević.

Ništa bolja situacija nije ni u tzv. ekstra zonama poslovanja i stanovanja. „Ekstra zona poslovanja je bila prošle godine po kvadratu 195.052 dinara. Ove godine će biti 206.838. To znači da će ljudi koji imaju poslovni prostor možda da prodaju te nekretnine i da se sele u stanove jer je u njima manji porez na imovinu, a takođe mogu da obavljaju delatnost i iz stana“, objašnjava ona.  

U ekstra zonu stanovanja, prema njenim rečima, spadaju Dedinje i Golf naselje, gde cene poreza beleže značajan skok na već i onako veliku osnovicu.

„Najmanji porast u polju poreza na imovinu, nešto ispod šest odsto, je za kuće jer su one u prometu minimalno zastupljene. Ipak, ni taj porez nije jeftin ako na primer gledamo porez na zemljište na Dedinju. On je ogroman i nekada iznosi od 1.000 pa sve do 3.000 evra“, objašnjava Lazarević.

Problem je, smatra ona, jer se uglavnom pretpostavlja da onaj ko ima kuću na Dedinju ima jako puno novca. „Ne uzima se u obzir da su na Dedinju, na primer, uglavnom starosedeoci. Isti slučaj je i na Senjaku. To su sve zone u kojima ima jako puno starogradnje“.

Zbog svega toga, navodi Lazarević, cene poreza na imovinu mogle su da ostanu na istom nivou, a u skladu sa trenutnom ekonomskom situacijom.