Šta može da se kupi za srpski, a šta za evropski minimalac?

Aktuelna minimalna cena rada za mesec dana u Srbiji iznosi nešto manje od 32.000 dinara. Ovu zaradu prima svaki šesti zaposleni, još toliko njih dobija samo desetak odsto više iznose, a ukupno oko 60 odsto radnika zvanično ima mesečna primanja ispod prosečne zarade.

Sa zvaničnih oko 15 odsto ljudi koji primaju zakonski utvrđen minimalac, Srbija se nalazi u samom vrhu Evrope, po broju zaposlenih sa minimalnim ličnim dohotkom. Sličan procenat, beleži i Slovenija, nešto niži Bugarska (14,1 odsto), Rumunija (13,3 odsto), Poljska (12,1 odsto) i Francuska (11,6 odsto). Među članicama EU, sve druge države imaju u ukupnom broju zaposlenih ispod deset procenata onih koji rade za minimalac.

Prema procenama ekonomista, osim što ovaj podatak ukazuje da u Srbiji priličan broj ljudi ima veoma niska primanja, govori i da u ovom segmentu još uvek postoji prilično zastupljena siva ekonomija, odnosno isplata dela zarade za crno.

Sa minimalnom zaradom od oko 275 evra, Srbija je značajno ispod iznosa koji se kao minimalac isplaćuje u bilo kojoj evropskoj državi. Najniži minimalac je, prema podacima Evropske statističke agencije (Eurostat), u Bugarskoj – 332 evra mesečno, a najviši u Luksemburgu – 2.202 evra mesečno. Eurostat objavljuje nacionalne minimalne zarade dva puta godišnje. Prikazane vrednosti odražavaju situaciju na dan 1. januar 2021. godine.

Minimalne zarade u Evropi 2011 – 2021. godine

Eurostat meri tri nivoa minimalnih zarada u svojim članicama. U prvoj grupi, sa nacionalnom minimalnom platom nižom od 700 evra mesečno su Bugarska, Mađarska, Rumunija, Letonija, Hrvatska, Češka, Estonija, Slovačka, Poljska i Litvanija. U ovoj grupi najnižu nacionalnu minimalnu zaradu ima Bugarska 332 evra, a najviša je u Litvaniji – 642. Sve države kandidati za prijem u EU su ispod utvrđene granice od 700 evra mesečno.

U drugoj grupi, gde su nacionalne minimalne zarade između 700 i 1.500 evra mesečno su Grčka, Portugal, Malta, Slovenija i Španija. Najniži minimalac u ovoj grupi je u Grčkoj (758 evra), a najviši u Španiji (1.108 evra). U ovu grupu može se svrstati i SAD, sa minimalnom zaradom od 1.024 evra mesečno.

Prema podeli Eurostata, u trećoj grupi nalaze se države sa nacionalnom minimalnom zaradom većom od 1.500 evra mesečno. Tu su Francuska, Nemačka, Belgija, Holandija, Irska i Luksemburg. U ovoj grupi najniži minimalac ima Francuska (1.555 evra), a najviši Luksemburg (2.202 evra).

Postoje određena ograničenja koja ovu računicu o odnosu minimalnih zarada u Evropi čine, po malo, nepreciznom. Minimalne zarade koje obračunava Eurostat izražene su kao mesečne bruto zarade, odnosno pre odbitka poreza na dohodak i doprinosa za socijalno osiguranja. Ovi odbici se razlikuju od države do države. Pored toga, devizni kurs utiče na nivo minimalne zarade izražen u evrima, za zemlje gde je taj obračun lokalne i evropske valute vršen naknadno.

Kako rastu minimalne zarade u Evropi?

Minimalna stopa rasta zarada izražava se prosečnom godišnjom stopom promena. Primetno je da je, ako posmatramo poslednju deceniju, odnosno uporedimo minimalne zarade iz 2011. godine sa onima iz 2021. godine, najviši rast bio u Rumuniji (+11,3 odsto), zatim u Litvaniji (+10,7 odsto) i Bugarskoj (+10,4 odsto). Pored njih, i Estonija (+7,7 odsto), Slovačka (+7,0 odsto) i Češka (+6,1 odsto), zabeležile su značajnije povećanje minimalne zarade tokom poslednjih deset godina.

Najniža prosečna godišnja stopa promena, odnosno rasta, među državama članicama EU, zabeležena je u Francuskoj (+ 1,3 odsto) i Belgiji (+1,4 odsto), zatim na Malti, u Irskoj i Holandiji (+1,7 odsto). Grčka je jedina država, članica EU u kojoj je prosečna godišnja stopa promena bila negativna (-1,3 odsto). Kako je ova zemlja prethodnih godina prošla kroz vrlo oštre mere fiskalne konsolidacije, u kojoj su smanjivane sve zarade, ali i penzije, ne čudi podatak o umanjenom minimalcu.

Nije teško primetiti da su u prvoj grupi država, tzv. nove članice EU, koje su, pre rušenja Berlinskog zida bile deo komunističkog bloka (izuzev Hrvatske, koja je bila u SFRJ), koji je bio, između ostalog, poznat po nižim zaradama, pa se može pretpostaviti da su prethodnih godina, koristeći pogodnosti funkcionisanja u EU, osnažile toliko da su bile u prilici da povećaju minimalne zarade. Pored toga, ne treba zaboraviti da je njihovo članstvo u EU, omogućilo građanima tih država da žive i rade širom Evrope, pa je svakako jedan broj slabo plaćenih, ali strateški važnih radnih mesta  u tim državama postao i deficitaran, imajući u vidu da su mnogi iskoristili priliku otvorenih granica za odlazak na Zapad. A, gde radnici nedostaju, moraju se povećavati i plate, ne bi li se privukli kandidati za posao.

Stvarna zarada

Nekada jako dobro zvuči iznos minimalne zarade u nekoj od bogatijih zemalja Zapada, ali kada se ta primanja uporede sa troškovima života u tim država, dolazi se do zaključka da su te plate i bukvalno minimalne. Zato, da bi se mogla proceniti stvarna vrednost minimalne zarade u određenoj zemlji, moraju se uzeti u obzir i troškovi života u toj državi. Minimalne zarade u EU, izražene kroz standard kupovne moći (PPS) pokazuju mnogo manje razlike u minimalnim platama u državama članicama Unije.

Po ovom kriterijumu najvišu minimalnu zaradu u Evropi ima Luksemburg 1.668 PPS. U grupi sa ovom državom, sa PPS (minimalnom zaradom izraženom u standardu kupovne moći) su još i Španija, Slovenija, Irska, Francuska, Belgija, Holandija i Poljska. Poljska je u ovoj grupi najslabija, ali i dalje iznad 1.000 PPS, tačnije 1.084 PPS.

U drugoj grupi su države koje imaju ispod 1.000 PPS. U njoj, najbolje stoji Litvanija, zatim Portugal, Španija, Mađarska , Češka , Hrvatska, Rumunija, Grčka, Slovačka, Estonija i Bugarska. U ovoj grupi država – članica EU Bugarska ima najniže minimalne zarade koje, ako se uporede sa troškovima, vrede – 623 PPS.

Minimalne zarade u Evropi izražene u standardu kupovne moći (PPS)

Kada su u pitanju zemlje kandidati za prijem u članstvo EU, po veličini minimalne zarade u odnosu na troškove života stoji Turska, gde najniže zarade imaju izuzetno visoku kupovnu moć u poređenju sa drugim državama kandidatima, ali i zemljama Centralne i Istočne Evrope. Ona, iako je minimalna zarada 393 evra mesečno, ima PPS 1191, odnosno kupovna moć u ovoj državi od najniže zarade je veća nego, recimo, u Poljskoj. U ostalim državama kandidatima, stvari stoje, ipak malo lošije. Među državama kandidatima za prijem (Albanija, Severna Makedonija, Crna Gora, BiH i Srbija) najmanje vrede minimalne zarade u Albaniji (424 PPS), a najviše u Srbiji (646 PPS).

Minimalna zarada u Americi u odnosu na standard kupovne moći vredi 880 PPS, odnosno za najniže plate se u ovoj državi mogu podmiriti značajno skromniji troškovi života nego u većem delu Evrope.

Novi predlog iz EU

Evropska unija želi da standardizuje način određivanja minimalnih zarada u svim državama članicama, odnosno da se uvede tzv. primerena minimalna zarada, o čemu je portal Biznis.rs već pisao. Ova namera EU ne znači da će se izjednačiti minimalne plate u svim državama, već je ideja obezbeđivanje jedinstvenog mehanizma za obračun najnižih zarada. Jedan od predloga je da se minimalna zarada utvrdi na minimum 50 odsto prosečne zarade u toj zemlji.

Alternativni odnos bio bi minimalna zarada od 60 procenata prosečne nacionalne zarade. Utvrđivanje evropske minimalne zarade bio bi način da se eliminišu socijalne nejednakosti, stimuliše produktivnost i umanje razlike u zaradama između muškaraca i žena. Prema podacima Evropske komisije skoro 60 odsto onih koji u EU imaju minimalnu zaradu su žene.

Zvanični Brisel žuri u promene i zbog činjenice da se u periodu od 2007. do 2018. godine broj zaposlenih ljudi koji, uprkos profesionalnom angažmanu, zapali u siromaštvo povećao sa 8,3 na 9,4 odsto. Minimalnu zarada primaju mnoge profesionalne grupe koje su se u vreme pandemije pokazale kao ključne. Tu se, pre svega, misli na zdravstvene radnike, čistačice i poljoprivrednike. Promene koje bi omogućile drugačiji obračun minimalnih zarada mogle bi, prema procenama Evropske komisije, povećati zaradu za od deset do čak 20 miliona ljudi.

Ne postoji institut minimalne zarade baš u svim državama EU. Početkom ove godine on je bio aktivan u 21-oj od 27 država članica. Danska, Italija, Kipar, Austrija, Finska i Švedska još uvek nisu odlučile o uvođenju ove, zaštitne zarade. Na Kipru vlada utvrđuje minimalac, ali samo za određena zanimanja. U Danskoj, Italiji, Austriji, Finskoj i Švedskoj, kao i na Islandu, Norveškoj i Švajcarskoj, minimalne zarade utvrđuju se kolektivnim ugovorom za određeni broj sektora.