Šta se dešava sa švajcarskim frankom u Srbiji?

Ukupna devizna štednja naših sugrađana u domaćim bankama na kraju 2020. godine iznosila je 11,4 milijarde evra, prema podacima Narodne banke Srbije. Od tog iznosa, otprilike manje od četiri odsto bilo je izraženo u švajcarskim francima, a taj udeo ima tendenciju smanjivanja koja traje već godinama.

S druge strane, mnoge komercijalne banke u zemlji više ni ne nude opciju devizne štednje u popularnim “švajcarcima”. Razlozi za to leže i u aktuelnim propisima NBS, koji su doneti nakon neslavnog slučaja zaduživanja građana u kreditima izraženim kroz CHF pre više od osam godina.

“Banke ne smeju da vezuju svoja potraživanja za švajcarski franak prema propisu NBS, a to kao posledicu ima da one više nisu zainteresovane da ga prikupljaju. Drugim rečima, ne žele da obezbeđuju franak kao izvor jer ne mogu da ga plasiraju u formi kredita”, napominje za Biznis.rs dr Mališa Đukić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji.

Prema njegovim rečima, drugi jako bitan činilac je međunarodnog karaktera. Naime, generalno govoreći, kamatne stope na međubankarskom tržištu novca na Londonskoj berzi su već dugo vremena izuzetno niske, ili čak negativne.

“Poslednji podaci kažu da je šestomesečni LIBOR na međubankarski plasman izražen u švajcarskim francima u ovom trenutku -0,7 odsto, što je bitan faktor koji opredeljuje interes banaka. Primera radi, šestomesečni LIBOR na evro je +0,1 odsto. To je ogromna razlika”, kaže profesor Đukić.

Kako objašnjava naš sagovornik, u pozadini ovakvih kretnji je, pre svega, monetarna politika Švajcarske centralne banke, koja tako niskim kamatnim stopama pokušava da ostvari svoje ciljeve, odnosno pozitivan uticaj na nacionalnu privredu.

Kada se gleda odnos švajcarskog franka prema evru on je sada na gotovo istovetnom nivou kao pre pet godina (jedan franak vredi 0,91 evra). U međuvremenu je bilo odstupanja – pada vrednosti u martu 2018. ili, naprotiv, postepenog rasta koji se očitovao tokom cele 2020. godine.  

Šta onda preostaje našim ljudima koji žive i rade u Švajcarskoj, po povratku u Srbiju? “Povratnicima iz dijaspore banke u ovom trenutku ne pružaju gotovo ništa za štednju u francima, a pojedine više ni nemaju takvu opciju, pa im ne preostaje ništa drugo nego da se okrenu alternativnim opcijama, što najčešće znači zamenu švajcarske valute i prebacivanje u štednju izraženu u evrima ili dinarima”, zaključuje Đukić.