ŠTETA U SAOBRAĆAJU DO SADA 120 MILIONA EVRA Ako potraje pandemija gubici će biti šest puta veći

Prema prvim procenama, direktna šteta u avio, vodnom i drumskom sektoru Srbije je oko 120 miliona evra, a ukoliko se situacija sa pandemijom nastavi ta cifra bi mogla da premaši 700 miliona evra, rekla je ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović.

Ona je objasnila da ceo svet trpi ogromne štete upravo u sektoru transporta koji je osnova da bi privreda, a i celo društvo, moglo da se razvija. Reč je o direktnoj šteti koja je nastala kao posledica ukidanja međunarodnog putničkog i kargo prevoza, ali i manjka prihoda od putarina.

„Prve procene govore da do ovog trenutka štete iznose oko 120 miliona evra. Ali, sa druge strane, procene takođe kažu da ćemo mi premašiti 700 miliona evra ukoliko se ovo stanje nastavi, a nastaviće se sigurno u još nekom periodu ispred nas do kraja godine“, kazala je Mihajlović za Tanjug.

Prema njenim rečima, trenutni direktni gubici nacionalnog avioprevoznika Air Serbia veći su od 40 miliona evra, ali će se na tu cifru uračunati i drugi indirektni gubici.

Aktuelna situacija je pokazala i jednu dobru stvar, a to je, kako kaže Mihajlović, da je važno što Srbija ima svoju aviokompaniju koja u proteklih mesec dana redovno obavlja humanitarne i kargo letove, ali prevozi kako naše, tako i strane državljane. „Da nemamo našu kompaniju nisam sigurna da bi to sve mogli da uradimo, a bilo je preko stotinu letova“, objašnjava Mihajlović i dodaje da su avioni nacionalnog avio prevoznika doneli u zemlju hiljade tona medicinskih sredstava i druge potrebne robe.

Air Serbia će se, kaže, zbog aktuelne situacije oporavljati dugo, a štete će se meriti i sledeće godine. Samo na nivou Evropske uniije, procenjena šteta za vazdušni saobraćaj iznosi 160 milijardi evra, ukazuje Mihajlović.

Gradilišta rade smanjenim intenzitetom

Govoreći o velikim infrastrukturnim projektima u zemlji i problemima sa kojima se suočavaju putarska preduzeća, ministarka navodi da se gotovo na svim velikim gradilištima radi, ali da je intenzitet tih radova manji nego pre početka epidemije.

Reč je o sedam velikih gradilišta poput projekta Preljina-Požega, Sremska Rača-Kuzmin, Moravski koridor, Ruma-Šabac-Loznica. Na tim gradilištima radilo je pre pandemije oko 4.000 radnika svakog dana dok je na današnji dan ta brojka oko 2.500 radnika.

Razloga za manji broj radnika na ovim projektima je dosta, kaže ona. „Glavni razlog jeste što je jedan deo ljudi odlazio u izolacije ili samoizolacije jer je to tako moralo“, objašnjava Mihajlović. Trenutno se javljaju problemi koji se tiču nabavke repromaterijala i opreme koju je moguće nabaviti uglavnom iz uvoza.

Takođe, dodaje, primetni su problemi na ovim projektima koji se tiču nedostatka radne snage jer su mnogi radnici stranci koji žive u drugim državama i ne mogu da dođu do Srbije. Primeri toga su autoput Sremska Rača-Kuzmin i Moravski koridor gde je jedan deo ljudi trebalo da dođe iz okolnih država, Turske, ali i drugih zemalja.

Bez obzira na probleme, radovi se ipak odvijaju, usporenom dinamikom. „Za sada pričamo o kašnjenjima između tri i četiri meseca, budući da je sada građevinska sezona“, kaže Mihajlović.

Mihajlović je rekla da mahom sva preduzeća imaju problem kako da obezbede dovoljan broj radnika, a tu je i problem nedostatak potrebnog repromaterijala. Preduzeća su predložila ministarstvu da se ubrza proces zaključivanja važnih poslovnih ugovora. Država će, ističe ona, uraditi sve da omogući da repromaterijal brže dolazi do ovih preduzeća jer gubitak jedne građevinske sezone može značiti za te firme gubitak radnih mesta i njihovo zatvaranje.