Štimac: Razvoj tržišta kapitala značajno bi doprineo privrednom razvoju zemlje

Srbija ima svoje institucionalizovano tržište kapitala – ima berzu, mrežu posrednika, fondova i banaka. Isto tako, ima uređen pravni okvir koji zaokružuje i određuje ovo tržište na način koji nas približava najvišim evropskim i svetskim standardima, o čemu svedoči i punopravno članstvo Komisije za hartije od vrednosti u Međunarodnoj organizaciji regulatora tržišta kapitala, koje nije jednostavno ni lako steći.

“Čak i tehnički, rešenja koja je razvila Beogradska berza pokazala su da bi se na našem tržištu moglo trgovati desetinama hiljada transakcija dnevno, i da bi se one mogle saldirati, a ugovori izvršavati. Ali, i pored svega toga, naše je tržište kapitala malo i plitko, sa malim brojem transakcija čija vrednost nije impresivna. Često se koristi analogija sa mrežom autoputeva – mi je, eto imamo, postoje i automobili, ali nema benzina da bi se po njima ti automobili vozili punom brzinom. Na tržištu kapitala nema, dakle, onoga zbog čega bi ono trebalo da postoji, i oko čega bi trebalo da nastane“, izjavio je za Biznis.rs konsultant za razvoj tržišta kapitala Milko Štimac.

On je naglasio da je Srbija, kao i druge zemlje u tranziciji, tržište kapitala stvarala intervencijom odozgo, praveći zakone i podzakonska akta, umesto da je taj razvoj pratio potrebe tržišta. Poljska, a u drugoj fazi tranzicije i Mađarska i Rumunija, pokazale su da je ovakav pristup ispravan i da je urodio uspostavljanjem funkcionalnog tržišta kapitala. Ove zemlje su tom zadatku pristupile osmišljenom strategijom, podrškom i stvaranjem uslova za nabavku kapitala na tržištu, ravnopravno sa razvijanjem drugih segmenata finansijskog tržišta.

“Srbiji se to, međutim, nije posrećilo. Vrlo brzo, na samom početku reformi, stvorena je bankocentričnost finansijskog sistema, koja je sve kojima su sredstva bila porebna gurala prema bankama i zajmovima. Osobine tržišta kapitala, koje ne može da funkcioniše bez otvorenosti, jednakog pristupa i najmanjih učesnika, demokratičnost i efikasnost, u našoj sredini nikada dovršenih reformi, postale su nešto od čega se bežalo, umesto da se prigrli i razvija. Čak je i proces donošenja zakona o robnoj i terminskoj berzi prekinut tvrdoglavim otporom rigidne birokratije, koja nije bila u stanju da razume sve prednosti organizovanog i transparentnog tržišnog mehanizma. I tako Srbiju udaljila od nečega što je njenoj privredi bilo i te kako potrebno”, naglasio je Štimac.

On je dodao da je prva velika šansa uspostavljanja tržišta kapitala, nastala širokom disperzijom vlasništva preduzeća u društvenom vlasništvu, propuštena zbog straha od novog, i sitnih, partikularnih interesa. No, tržište i dalje postoji, kao i ekonomija, kojoj u svako doba treba jeftiniji, otvoreniji i efikasniji način dolaska do kapitala.

Štimac naglašava da bi podizanje tržišta kapitala bio snažan podsticaj ekonomskom razvoju Srbije, ali i više od toga – formiranju srednje klase i pritisku na dalje reforme i demokratizaciju.

“Da bi se to postiglo, trebalo bi uraditi ono što su uradile zemlje uspešne tranzicije – listirati na Beogradskoj berzi najvrednija preduzeća, državne monopole, bar delom kapitala, zatim zaduživanjem države emisijom obveznica i na domaćem tržištu, što bi podstaklo i dinarizaciju na kojoj NBS toliko nastoji, ali i obezbediti fiskalne podsticaje za one koji ulažu posredstvom tržišta kapitala i trguju hartijama od vrednosti“, naglasio je Štimac.

Prema njegovim rečima, tržište kapitala, pokazala je praksa, a u teoriji je i dokazano, svaki podsticaj – finansijski, organizacioni, tehnološki – višestruko vraća. Ubrzani rast privrede, toliko potreban, može se obezbediti samo u otvorenom tržišnom modelu, u kome je tržište kapitala nezaobilazni deo, istakao je Milko Štimac.