STIŽU NOVE GENERACIJE SRPSKIH PREHRAMBENIH PROIZVOĐAČA Urbani mladi ljudi žele da se bave poljoprivredom, ali nedostatak stručnih kadrova predstavlja prepreku

Učesnici online panela “Budućnost srpske industrije hrane” složili su se da postoji veliki potencijal i interes mladih za rad u srpskoj poljoprivredi i prehrambenoj proizvodnji u industriji hrane. Međutim, na struci i obrazovnom sistemu ostaje da pomognu i pravilno usmere sve učesnike indutrije i donosioce regulativa da taj njihov potencijal pronađe adekvatno mesto na tržištu.

“Njihov interes postoji i raste, a kao dobar primer može da se uzme rastuća industrija zanatskog piva, gde je primetan entuzijazam kod proizvođača u smislu inovativnosti, domišljatosti, prepoznatljivosti proizvoda i novih receptura”, istakao je Viktor Nedović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Strategijom pametne specijalizacije, a kroz proces preduzetničkog otkrivanja, podrazumeva se javno-privatni dijalog, gde je prvi put javno traženo mišljenje proizvođača, a odgovori su usmereni upravo prema procesu unapređenja obrazovanja i rada proizvođača. “Cilj je da se ovaj dijalog i u narednom periodu nastavi, kako bi se prioriteti usklađivali u skladu sa potrebama proizvođača”, izjavio je profesor Nedović, i uputio otvoreni poziv proizvođačima da se u uključe u postojeću inicijativu.

Sa druge strane, Dragan Jonić iz Centra za negu čoveka i prirode AMA je pružio uvid u rezultate istraživanja projekta “Gajimo odgajivače”, koje je za cilj imalo mapiranje mladih poljoprivrednika i proizvođača hrane, kao i domete njihovog rada, nivo zadovoljstva, ali i prepreke i izazove sa kojima se suočavaju u svakodnevnom radu. Istraživanje je sprovedeno u Srbiji i Hrvatskoj, a zaključak je da su mladi poljoprivrednici ranjiva društvena grupa, da oni kao najveću podršku navode svoje porodice, dok bi država trebalo da bude garant, investitor i izvor obrazovanja.

Ključna razlika između mladih poljoprivrednika u Srbiji i Hrvatskoj ogleda se u sertifikovanju organske proizvodnje, stavu prema ceni proizvodnje i dostupnosti EU fondova. “Da bi mladi poljoprivrednici dobili svoju šansu na tržištu, potrebno je odustati od konvencionalne poljoprivrede i motivisati urbano stanovništvo ka većem interesovanju za poljoprivrednu proizvodnju,” naglasio je Jonić.

Utisak mladih proizvođača je da određeni oblici podrške postoje, ali da im je potrebno više profesionalnog usmeravanja kako bi se odlučili za karijeru u ovoj industriji. “Srbija je malo tržište i male su niše u stvaranju premijum proizvoda, pa se javlja potreba za novim tržištma i kupcima, kao i izvozom”, izjavio je predstavnik mladih proizvođača, Boško Jovanović. Prema njegovim rečima, potrebno je raditi na promociji i predstavljanju malih proizvođača kako u Srbiji, tako i inostranim tržištima, ali i naveo problem nedostatka radne snage u poljoprivrednoj proizvodnji.

“Budućnost srpske industrije hrane” je projekat koji pruža podršku, promociju i povezivanje mladima koji su zainteresovani ili već uključeni u sektor proizvodnje hrane. Cilj je motivacija i osnaživanje mladih da pokrenu sopstvenu proizvodnju, okrenu se tržištu visokokvalitetne hrane ili unaprede svoje postojeće proizvode. Projekat sprovodi Asocijacija za promociju srpske hrane, a finansira Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije.