Stope oporezivanja digitalne imovine definisane su izmenama Zakona o porezu na dohodak
11.7.2021 10:49 Autor: Marko Miladinović
Još uvek je puno nedoumica na srpskom tržištu digitalne imovine. Kao da je početak primene novog Zakona o digitalnoj imovini pre samo desetak dana dodatno uneo pometnju među svim sadašnjim i eventualnim budućim učesnicima na tržištu, umesto da razjasni sve nejasnoće.
Guvernerka NBS je u razgovoru za naš portal objasnila da trgovci ne smeju da prihvataju kriptovalute za svoje proizvode ili usluge, već samo njihovu dinarsku protivvrednost preko licenciranih menjačnica kriptovaluta. U takvom obliku transakcije nema dodatnih opterećenja, osim provizija za menjačke usluge.
Međutim, ukoliko pojedinci i kompanije žele da ostvare dodatnu vrednost na kriptovalute koje poseduju, ona će im biti oporezovana kao da trguju hartijama od vrednosti. „Jedina poreska obaveza koja se javlja prilikom transakcije kriptovaluta je ona prema porezu na kapitalnu dobit, kada neko hoće da unovči rast određene kriptovalute koju je držao tokom vremena, slično kao sa akcijama kompanija. Poreska stopa je 15 odsto“, objašnjava za Biznis.rs Aleksandar Matanović, vlasnik jedne od najvećih domaćih menjačnica digitalne imovine ECD.
Tu dolazi do zanimljivog problema, kada je reč o takozvanim NFT tokenima – unikatnim zapisima napravljenim preko Ethereum blokčejn platfrome. Najčešće su u pitanju video klipovi i digitalne slike, kojima se licitira do postizanja neverovatnih vrednosti.
U SAD vlada prava pomama za njima, gde su zabeleženi slučajevi prodaje ovakvih pojedinih fajlova za više desetina miliona dolara. Oni se tretiraju kao vrsta digitalne umetnosti, a ne spadaju u valute.
Svako ko želi da trguje njima iz Srbije mora prethodno da napravi nalog i prijavi svoj digitalni novčanik na nekoj od velikih međunarodnih platformi za njihovo objavljivanje ili licitiranje. No, svaka obavljena transakcija morala bi da bude poreski prijavljena, po istoj metodi i pomenutoj stopi od 15 odsto.
„Naš Zakon apsolutno ne pravi razliku kada su u pitanju različiti tipovi digitalne imovine, kada je porez u pitanju. Sva digitalna imovina se oporezuje isto, bez obzira da li se radi o bitcoinu ili NFT-ovima. Možda će se vremenom nešto po tom pitanju promeniti, ali za sada je tako definisano“, kaže Matanović.
Inače, prema rečima našeg sagovornika, u novom Zakonu o digitalnoj imovini praktično se i ne spominju poreske stope za transakcije tokena, već su one utvrđene izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, koje je u međuvremenu definisalo Ministarstvo finansija.