Studenti u inostranstvu gube vezu sa domaćom privredom

Iako deo studenata koji se školuje u svetu želi da se vrati u Srbiju, iz Organizacije srpskih studenata u inostranstvu (OSSI) za Biznis.rs su istakli da je njihovo integrisanje u tržište teško, kao i da pored napora Vlade Srbije poslednjih godina ima još mesta da se stvari poboljšaju.

Istraživanje ove organizacije je pokazalo da trećina mladih koja ode na studije preko granice razmišlja o povratku, dok se sedam odsto njih već vratilo.

U razvijenim zemljama, gde obično nalaze svoje univerzitete, diploma donosi veliki zamah u početku karijere. Šta osim sentimenta i porodičnog okruženja može da ponudi Srbija da bi privukla nazad mlade stručnjake?

Zvaničnih podataka o broju naših studenata u inostranstvu za sada nema. Registar Republičkog zavoda za statistiku kaže da je 2020. godine u zemlji studiralo više od 240.000 akademaca, a prema nekim procenama, na stranim visokoškolskim ustanovama ima još oko 30.000 ljudi.

Integracija u tržište rada slaba

Iako rezultati istraživanja pokazuju da omladina ima želju da se vrati, prema rečima predsednika OSSI Aleksandra Ljubomirovića, oni se jako teško integrišu u domaće tržište rada.

„Nemaju prilike da izgrade kontakt sa privrednim sektorom, poslovna očekivanja su im prilagođena standardima Evrope i često ne znaju na čija vrata prvo da pokucaju“, izjavio je Ljubomirović.

Konekcija između domaće privrede i studenata se prekida odlaskom u inostranstvo. Organizacija OSSI je zbog toga pokrenula „pOSSIbility“, projekat saradnje sa kompanijama kako bi studenti, koji su se školovali u inostranstvu, došli do stručnih praksi i kasnije zaposlenja.

„Kako većina kompanija ima dogovorenu saradnju sa fakultetima u Srbiji, našim studentima je izuzetno teško da budu primećeni u moru kandidata koji se primaju preko tih sporazuma“, istakao je Ljubomorović.

Priznavanje diploma više nije bauk za institucije

Najjaču glavobolju stručnjacima koji su svoje diplome stekli u inostranstvu, godinama je zadavao proces prepoznavanja tih kvalifikacija od strane domaćeg sistema. Postupak je bio dugotrajan, skup i često apsurdan, ujedno i najveća kočnica za povratnike.

Sudeći prema rečima predsednika OSSI, nostrifikacija diploma stečenih u inostranstvu danas izgleda mnogo drugačije. Tome je sigurno najviše doprinelo pomeranje fokusa Vlade na ovaj problem tokom 2019. godine.

„Taj proces, koji je ranije bio u nadležnosti Ministarstva prosvete, znatno je olakšan osnivanjem Agencije za kvalifikaciju kroz ENIC/NARIC centar. Zahtev se sada podnosi elektronski i proces priznavanja diploma sa najboljih 500 univerziteta po Šangajskoj listi je skraćen na osam dana, dok je rok za ostale univerzitete 30 dana“, objasnio je Ljubomirović, i dodao da je nostrifikacija prvi korak, posle čega dolazi traženje posla.

Angažmani u stranim kompanijama, startapovima ili sopstveni biznis

Strani diplomci su najprohodniji u privatnom sektoru, stranim firmama i startapima, a neki se odlučuju i da pokrenu sopstveni biznis.

„Postoji određen broj studenata koji se pri povratku zaposli u javnom sektoru, ali je znatno veći broj njih koji se zaposle u realnom sektoru, što naravno zavisi od njihovih preferenci, struke i ostalih kriterijuma, izjavio je Ljubomirović.

Potpredsednica OSSI Anđela Janković je navela za naš portal kako je trenutna pandemija značajno uticala na povratak velikog broja diplomaca.

„Mnogi studenti pri povratku u Srbiju pokreću svoje privatne firme, iz najrazličitijih sfera poslovanja – od poljoprivrede do informacionih tehnologija. Dosta njih svoju karijeru započinje u porodičnim firmama, kao i u velikim domaćim i inostranim kompanijama“, istakla je Janković.

Ona je dodala da Srbija nema uređen mehanizam za mapiranje studenata u inostranstvu i povratnika.

„Uvek postoji prostor za poboljšanje, kao što je moguće kroz proširivanje saradnje između javnog i civilnog, kao i civilnog i poslovnog sektora. Naša organizacija trenutno radi na kreiranju baze svih studenata koji se školuju u inostranstvu, koja će nam dati značajan uvid u to gde i šta naši studenti studiraju, na osnovu čega ćemo mi, u saradnji sa drugim zainteresovanim stranama, biti u mogućnosti da kreiramo još bolje mehanizme i podsticaje za povratak“, kazala je potpredsednica OSSI.

Janković je podsetila da je Vlada nedavno uvela poreske olakšice za zapošljavanje povratnika i stranaca, kao i oslobađanje od poreza i doprinosa za osnivače inovativnih startapova. U saradnji sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Vlada je pokrenula i projekat „Tačka povratka“ u čijem fokusu je dijaspora.

Važni su kontakti iz inostranstva

Ana Marija Koppert iz Ino Centra za naš portal navodi da se zbog bolje ponude poslova na domaćem terenu povećao broj povratnika. Ona je među njima, i po dolasku je odlučila da uz korisna iskustva koja je ponela sa sobom pokrene sopstveni biznis, centar za studije u inostranstvu.

„Mnogo znače kontakti iz inostranstva, ne samo sa strancima, već i sa našim pametnim i sposobnim ljudima. Dobar deo njih se vrati i onda zauzimaju neke relevantne pozicije u društvu i poslovnoj zajednici“, izjavila je Koppert.

Ona je navela da neka istraživanja pokazuju da se više od polovine studenata vrati u Srbiju. Oni se najčešće zapošljavaju u stranim kompanijama, startapovima ili započinju sopstvene biznise.

„Mi kao centar za studije pokušavamo da povežemo naše studente za relevantnim kompanijama i mislim da je situacija značajno bolja nego pre 10 godina i tendencija je da će biti sve bolja“, smatra naša sagovornica. 

Prema njenim rečima, država je dosta uradila za pomoć povratnicima. Jedan od projekata je „Tačka Povratka“, kontakt tačka za povratnike koja može da im pomogne u administrativnom i karijernom smislu.