Sukobi evropskih zemalja oko snabdevanja električnom energijom

U severnoj Evropi se sve više usložnjava situacija oko nabavke električne energije. Najpre je Švedska blokirala Norvešku da koristi njene mreže za prenos energije od proizvođača širom regiona. Spor je nastao oko korišćenja prekograničnih kablova za napajanje, koji su ključni deo evropskih planova za dekarbonizaciju, jer daju susednim zemljama pristup resursima sa niskim sadržajem ugljenika, kao što su energija vetra ili hidroelektrana.

Struja teče tamo gde su cene veće, bez smetnji u mreži operatera, ali u slučaju smanjenja snabdevanja, tokovi se mogu zaustaviti.

Švedska je krenula da zaštiti bezbednost svoje mreže nakon što je Norveška počela da povećava izvoz električne energije kroz ogromne nove kablove u Nemačku i Veliku Britaniju. Taj izvoz je povremeno odvlačio energiju iz Švedske, što je dovelo do toga da sistemski operater zemlje smanjuje kapacitete na njenim nordijskim granicama, sprečavajući izvoz, ali i ometajući uvoz, na koji se oslanja da bi se izborio sa skokovima potražnje tokom zime, piše Bloomberg.

„Ovo dugoročno nije dobra situacija“, rekao je konsultant za energetsko tržište kompanije Merlin & Metis AB Kristijan Holc (Christian Holtz).

Norveška je prošle nedelje uzvratila smanjenjem protoka u Švedsku, što će dati prioritet kupcima koji bolje plaćaju u Evropi dajući im pristup svojim ogromnim hidro resursima na račun svojih nordijskih suseda.

Delimičnim zatvaranjem svojih granica, Švedska takođe ne može da pristupi uvozu na koji se, inače, oslanja da bi se izborila sa skokovima potražnje tokom najhladnijih dana zime, piše Bloomberg.

Kompanija Svenska Kraftnat redukovala je ove godine kapacitet izvoza preko granica za čak polovinu kako bi održala bezbedno poslovanje. Finska i Danska se takođe oslanjaju na uvoz, a smanjenje će koštati milione domova i industrije širom četiri zemlje koje se već bore sa rekordnim cenama električne energije.

Za to vreme, Finska i Danska žele da Evropska unija okonča izuzeće od propisa koji omogućavaju takva smanjenja.

„Uvoz iz naših susednih zemalja obezbeđuje adekvatnu količinu energije u vremenima najveće potrošnje“, rekao je Reima Paivinen, šef operacije u finskom Fingridu.

Nedavno povećanje cene električne energije širom Evrope ne utiče direktno na količinu električne energije, ali cene mogu dramatično da porastu u kratkim periodima.

Svenska Kraftnat je u svojoj argumentaciji saopštila da se ne radi o političkim razlozima, nego je prinuđena da smanji kapacitete dok se stare mreže ne prošire, kako bi se nosila sa krizom. To bi, kako je saopšteno ranije ove godine, moglo da potraje najmanje do 2030. godine. Istovremeno, Norveška će prepoloviti raspoloživi izvozni kapacitet na oko 1.200 megavata.

U Svenska Kraftnat istakli su da će, u slučaju potreba, morati da se računa na uvoz iz drugih zemalja. „Ukoliko je to nemoguće, moraćemo da isključimo korisnike sa mreže kada zahladni“, upozorili su.