Svaki peti građanin Hrvatske tokom krize podigao kredit

U kriznim vremenima građani su više skloni da novac štede nego da troše, što je pokazala i kriza sa pandemijom korona virusa, pokazuju istraživanja EOS grupe. Depoziti hrvatskih domaćinstava su krajem maja iznosili više od 230 milijardi kuna (oko 30 milijardi evra) i na godišnjem nivou su bili veći za sedam odsto, odnosno 15 milijardi kuna (oko dve milijarde evra).

Porasli su i krediti, ali najviše zahvaljujući rastu stambenih, dok se kod gotovinskih još beleži međugodišnji pad, iako sve blaži jer je evidentan oporavak potražnje.

Na štedne i potrošačke navike, kao i na ranjivost građana u krizi utiče, pre svega nivo dohotka. Tako je, prema istraživanju, svaki peti građanin Hrvatske (19 procenata) tokom pandemije morao da se zaduži, a isto toliko ih je to najavilo.

Od ukupno 7.000 ispitanika, o uticaju pandemije na njihove potrošačke sklonosti i finansijsku situaciju u Hrvatskoj je odgovore dalo hiljadu anketiranih, piše Poslovni hr.

Hrvati su novac najčešće pozajmljivali za podmirenje svakodnevnih potreba, troškove stanovanja i zdravlje, pokazuju nalazi ankete. Isto tako, među zemljama koje su učestvovale u istraživanju, za zaduživanjem je silom prilika poseglo najviše Bugara i Rumuna – 32 i 28 odsto, a (očekivano) najmanje Nemaca – 12 procenata.

Rezultati istraživanja upućuju da je najviše Hrvata koji su morali da se zaduže to učinilo za podmirenje svakodnevnih potreba. Skoro 70 procenata kao razlog je navelo finansiranje tekućih troškova života, 30 odsto za troškove stanovanja, a 23 odsto za zdravlje. Takođe, petina ispitanih namerava da uzme kredit u drugoj polovini godine.

Nakon krize, čak 40 odsto ispitanika namerava da potroši novac na održavanje ili renoviranje stana ili kuće. Ipak, blizu polovine ispitanika (42 odsto) ne očekuje da će u bliskoj budućnosti upasti u dugove.

EOS Grupa koja je sprovela istraživanje, na kraju zaključuje da će kriza izazvana pandemijom virusa Covid-19 imati dugotrajniji učinak na finansijsku situaciju građana i slabljenje ekonomije, te da to samo ukazuje na važnost donošenja kvalitetnih javnih politika.