Sve kamate padaju, samo se ona na dozvoljeni minus drži godinama

Građanin koji je položio svoje evre na deviznu štednju oročenu duže od 24 meseca, u nekoj od poslovnih banaka je, pre jedne decenije, za to dobijao, u proseku, kamatu od 5,08 odsto. Ako je u to vreme uzimao potrošački kredit, bankarima je godišnje morao, na ime kamate da uplaćuje 17,10 odsto. Istina, tada niko od bankara nije mogao da zamisli da će u svetu, deset godina kasnije postati praksa da se građanima koji drže depozite u bankama naplaćivati i ležarina za ta sredstva.

Od života od pre jedne decenije, odnosno od 2011. godine se mnogo toga promenilo, ekonomije sveta se, recimo, danas više boje deflacije, nego inflacije, a kamate na sve vrste pozajmica  iz godine u godinu, u svetu, pa i u Srbiji padaju.  Danas se na oročenu deviznu štednju do godinu dana dobija svega 0,67 odsto, a oročenje na više od dve godine 1,17 odsto. Ne treba zaboraviti da na dobit, bez obzira koliko je skromna treba platiti i porez od 10 odsto! U isto vreme, ako građanin od banke pozajmi keš na period kraći od godinu dana, a kredit je indeksiran u evrima mora da plaća kamatu od 3,07 odsto. Na duži period je ona 3,93, u proseku, zavisno od banke.

Ono što, ipak, govore podaci Narodne banke Srbije, iz upravo objavljenog “Statističkog biltena” je da bankari, uprkos činjenici da je novac svuda pojeftinio, nisu odustali od visokih kamatnih stopa na pozajmice koje su, za njih, uvek najrizičnije , a što je recimo dug po kreditnim karticama ili dozvoljeni minus po tekućem računu. Kamata koja se danas plaća na iznos dozvoljenog minusa na računu svega je 3,01 odsto niža nego davne 2011. godine. Tada je, prema podacima NBS, iznosila u proseku po bankama 32,58 odsto, da bi danas bila prosečno 29,57 odsto godišnje. Dug po kreditnim karticama se čak plaća za nijansu više. Prosečna kamata na ovu vrstu pozajmice je 2011. godine bila 22,26 odsto, 2016. godine – 21,58 odsto, prošlog februara 22,20, a ovog 22,66 odsto.

Prosečne kamatne stope poslovnih banaka za kredite namenjene stanovništvu

S druge strane, drastično manje se plaća kamata na, recimo, potrošačke kredite indeksirane u evrima do godinu dana ročnosti. Na ovu vrstu pozajmice, građani su pre deset godina plaćali 13,74 odsto u proseku, a danas 3,4 odsto godišnje.

Kako je u Izveštaju o kreditnoj aktivnosti objavila Narodna banka Srbije, prema očekivanjima banaka, u ovom kvartalu bi moglo da se očekuje blago pooštravanje uslova za odobravanje kredita stanovništvu, kao posledica povećanje averzije bankara prema riziku, u uslovima još uvek prisutne neizvesnosti, u pogledu toka pandemije na globalnom nivou i efikasnosti u njenom suzbijanju.

U toku prošle godine, prema podacima NBS, krediti stanovništvu porasli su za 11,4 odsto.

“Zahvaljujući, pre svega, većem stambenom kreditiranju, pozajmice stanovništvu su, po isključenju efekata promene deviznog kursa, tokom četvrtog tromesečja 2020. godine, povećane za 7,8 milijardi dinara, čime je njihov rast na nivou cele prošle godine dostigao 127 milijardi dinara. Posmatrano na nivou godine, rast je vođen gotovinskim i stambenim kreditiranjem, a više nego ranije doprinosilo mu je povećano kreditiranje preduzetnika, zahvaljujući kreditiranju u okviru garantne šeme”, objašnjava NBS.

Centralna banka procenjuje da su se sniženja referentne kamatne stope iz 2020. godine prenela u znatnoj meri na kamate na nove dinarske kredite, koje su, na nivou godine, snižene za 0,7 odsto za građane, na 8,5 odsto.

“Time je razlika između dinarskih kamatnih stopa i kamata na evroindeksirane kredite dodatno smanjena, posebno kod privrede, što doprinosi povećanju stepena dinarizacije, a time i dodatnom jačanju finansijske stabilnosti”, zaključuje NBS i dodaje da je prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene dinarske kredite stanovništvu u četvrtom kvartalu prošle godine iznosila 8,6 odsto, što je za 0,3 odsto iznad nivoa zabeleženog u prethodnom tromesečju. “U decembru je ova stopa iznosila 8,5 odsto, što je 12 odsto niže nego u maju 2013. godine, kada je započet ciklus ublažavanja monetarne politike Narodne banke Srbije”.

Referentna kamatna stopa NBS je od decembra prošle godine jedan odsto.