Sve mračnije prognoze za turističku industriju

Iako se početkom letnje sezone nazirao boljitak i blagi oporavak u turističkoj industriji, pored ogromnih gubitaka zbog pandemije korona virusa većina agencija ostala je i bez kvalifikovanih radnika, koji su zbog neizvesnosti i otpuštanja bili prinuđeni da napuste ovu branšu i posao potraže u nekim drugim sektorima.

“Tačan broj otpuštenih radnika je teško proceniti. Ono što je UTAS objavio u januaru bili su tačni podaci za 2020. godinu dobijeni od APR-a, a to je da je u tom periodu od 600 agencija 200 zatvoreno. Tako i broj otpuštenih varira, jer je određen broj agencija otvoren, pa je jedan broj radnika našao posao. Problem koji sada imamo je da su turizam napustili dugogodišnji iskusni turistički radnici, a sada je primetan porast broja zaposlenih mladih radnika, ali bez iskustva u turizmu. Kako bi se smanjili troškovi agencija, to su delom i studenti na praksi, pa sada imamo i zastoj u radu između svih ostalih problema koji su se svalili na leđa turizma”, kaže za Biznis.rs Vera Krstić iz Udruženja turističkih agencija Srbije (UTAS).

Kako navodi, tačne podatke o broju otpuštenih radnika dobiće tek krajem godine od Nacionalne službe za zapošljavanje. Ipak, činjenica je da se agencije gase uprkos rastu interesovanja za putovanja.

“Počelo je da se radi najpre sa zamenskim putovanjima koja su prioritet, potom i sa ostalim destinacijama. Međutim, mnogo pitanja ostaje bez odgovora, a najveći problem je odbijanje osiguravajućih kuća da izdaju polise turističkim agencijama čime su naterale organizatore putovanja da u velikom broju pređu u posrednike i time im vezali ruke u poslovanju”, objašnjava Krstić.

Da su agencije ove sezone ostale bez dovoljnog broja radnika i iskusnog kadra potvrđuje i direktor turističke agencije Sabra i član UO Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA) Vladimir Vlaho.  

“Nažalost, bili smo prinuđeni da otpustimo i do 90 odsto svih radnika, u nekim agencijama i više. U međuvremenu, ljudi su se zaposlili, veliki broj njih napustio je branšu i prešao u neke druge vode zbog čega smo prisiljeni da radimo sa mnogo manjim brojem ljudi, kako zbog posledica pandemije, tako i zbog nedostatka radne snage. Sa druge strane, zapošljavali smo mlade bez iskustva, pa smo bili prinuđeni da uz prodaju i obučavamo te ljude”, kaže Vlaho.

Letnja sezona pomoći će agencijama da prežive još dva-tri meseca

Kada je reč o letnjoj sezoni, sve zavisi od zemlje i interesovanja putnika. Ipak, ona svakako ne može da nadoknadi gubitke nastale u prethodnih godinu i po dana i većini agencija će samo omogućiti da prežive do oktobra-novembra.

“Generalno gledano, sezona nije dobra i prema našim procenama ona je ispod 50 odsto poslednje dobre sezone u 2019. godini. Pravilima se prilagođavamo zajedno sa putnicima, u zavisnosti od epidemiološke situacije. Nadamo se da se pojedine zemlje poput Grčke, Španije, Malte, Kipra, Turske, Hrvatske, Crne Gore, pa i Albanije, neće zatvarati, naročito posle najava da još jedan lockdown ne bi preživele. Pitanje je samo da li će te zemlje donositi neka nova, stroža pravila i da li će to turistima biti prihvatljivo”, ocenjuje Vlaho.

Pomoć države nisu dobile sve agencije podjednako

Kada je reč o pomoći države namenjenoj radnicima u turizmu, Vera Krstić iz UTAS napominje da je ona dobro došla, ali da su pomoć dobili samo turistički radnici u vidu minimalca, ali je ostalo na agencijama da isplate poreze i doprinose.

“Pravo na pomoć nisu imale sve turističke agencije podjednako. Nisu imale one agencije koje su otpustile 10 odsto svojih zaposlenih, zatim agencije koje su kasnile sa isplatom i prijavom plate za decembar 2020. godine i agencije koje su registrovane kao preduzetničke radnje, njihovi vlasnici nisu imali pravo na pomoć iako su prijavljeni na isplaćivanje ličnog dohotka”, kaže Krstić i dodaje da je među malim turističkim agencijama najveći broj onih koji su prijavljeni kao preduzetničke radnje, što znači da su u obavezi da redovno isplaćuju za sebe platu i doprinose.

Mračne prognoze ne idu na ruku turističkim radnicima

Zbog širenja delta soja i restrikcija kojima pribegavaju mnoge zemlje, situacija u turističkoj industriji vrlo je neizvesna. Pred njima je zimski period kada neće moći da se rade aranžmani van zemlje i većina turističkih radnika smatra da se rešenje ne nazire.

“I dalje imamo problem sa osiguravajućim kućama koje ne odobravaju polise, a na to čekamo još od prošlog oktobra. Pratimo vesti iz turizma u Evropi, prognoze su prilično mračne, zemlje pooštravaju mere protiv virusa Covid-19, granice se zatvaraju ili se zatvaranja ozbiljno najavljuju. U januaru 2022. godine čeka nas povraćaj novca putnicima koji nisu potpisali ugovor o zamenskim putovanjima, kao i regulisanje poreskih obaveza koje nezavisno od drastičnog pada prometa, pristižu redovno”, zaključuje naša sagovornica.

Zamenski vaučeri spasili novac putnika i agencija

Realizacija zamenskih vaučera se odvija neometano, a u interesu i agencija i putnika je da se novac za uplaćene aranžmane iskoristi. Odziv je veliki, iako nema preciznih podataka jer je sezona u toku, ali se procenjuje da je oko 70-80 odsto zamenskih vaučera za predsezonu realizovano.

“Uredba o zamenskim vaučerima je spasila turističke agencije, a samim tim i novac putnika i da te uredbe nije bilo, ne bi više bilo ni agencija, a putnici bi ostali bez ogromnog dela novca koji su uplatili. Svako bi možda dobio 10, 20 do 30 odsto od uplaćenog novca, ali ne bi bilo dovoljno da se svi oni isplate u iznosima koje su dali”, kaže član upravnog odbora YUTA Vladimir Vlaho.

Ipak, u celokupnoj situaciji, niko nije mogao da predvidi trajanje pandemije i da će uredba biti ograničenog trajanja, do kraja ove godine.

“Videćemo koliko će agencije biti u stanju da ispoštuju svoje obaveze i pretpostavljam da ćemo nastaviti razgovore i pregovore sa državom da se tu još nešto uradi. Svim silama se trudimo da što više zamenskih vaučera realizujemo jer je ogroman novac ostao kod naših ino partnera i faktički realizacijom zamenskih vaučera mi putnike šaljemo na destinaciju u objekte koji su plaćeni pre dve godine. Svima nam je u interesu da se taj novac iskoristi jer mi možemo da ga vratimo putnicima samo u slučaju da nama partneri taj novac vrate, a da li će oni to moći veliko je pitanje“, navodi on.