AI postaje ključ produktivnosti, EU gubi korak u novoj tehnološkoj eri?

Evropska unija već godinama upozorava da konkurentnost njene industrije slabi zbog sporog rasta produktivnosti i nedovoljne primene digitalnih tehnologija. Najnovija globalna istraživanja, međutim, jasno ukazuju da bi veštačka inteligencija (AI) mogla da postane ključni mehanizam za novi talas produktivnosti, ali i da njena upotreba širom sveta napreduje neujednačeno.

Pristupi EU, Kine i SAD dosta se razlikuju u pogledu investicionih kapaciteta i institucionalnih okvira, što dovodi do divergentnih obrazaca usvajanja AI tehnologija u industriji, pokazuje analiza Sanje Filipović objavljena u decembarskom izdanju časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT).

U poslednje dve decenije udeo prerađivačke industrije u bruto dodatoj vrednosti (BDV) ima opadajući trend, posebno u Kini. Prema podacima Svetske banke, u 2024. godini udeo prerađivačke industrije u BDV iznosio je 25 odsto u Kini, 14 odsto u EU (u Nemačkoj 18 odsto i svega osam odsto u Francuskoj), a u SAD 10 odsto.

Iako je dodata vrednost u industriji u većini zemalja nastavila da raste, rast sektora usluga bio je još izraženiji, čime se relativna važnost industrije dodatno smanjila.

“Tradicionalno, prerađivačka industrija ostvaruje veće stope rasta produktivnosti u poređenju sa sektorom usluga, pre svega, zbog višeg nivoa automatizacije, bržeg tehnološkog napretka i prisustva ekonomije obima. Međutim, strukturna transformacija dovodi do relativnog smanjivanja industrijskih delatnosti u korist usluga, u kojima produktivnost inače sporije raste, tako da ukupni rast produktivnosti u privredi usporava”, navodi MAT.

Filipović ocenjuje da je ovaj problem posebno izražen u evropskim zemljama, gde su kao ključni faktori koji ograničavaju konkurentnost industrije upravo navedeni nedovoljno brz napredak produktivnosti i ograničena primena digitalnih tehnologija. Kako usluge postaju sve dominantnije, a tehnološki razvoj ubrzava, ključno pitanje postaje kako oblikovati strukturne promene koje bi podigle međunarodnu konkurentnost.

AI već donosi meren rast produktivnosti

Primena AI u privredi ubrzano raste, ali je još uvek u ranim fazama. Prema McKinsey istraživanju iz novembra 2025, čak 88 organizacija analiziranih organizacija koristi AI – deset procentnih poena više nego godinu ranije. U privredi se AI najviše primenjuje u oblasti marketinga i prodaje.

“Lider u primeni AI je SAD, Kina je pokazala jednu od najznačajnijih stopa rasta u odnosu na prethodnu godinu (rast od 27 odsto), a sledi Evropa sa rastom od 23 odsto. Oblasti u kojima su ispitanici najčešće navodili da je upotreba AI dovela do uštede troškova bile su uslužne operacije, upravljanje lancem snabdevanja i zalihama i softverski inženjering. Kada je reč o povećanju prihoda, funkcije koje su najčešće imale koristi od upotrebe AI uključuju marketing i prodaju, strategiju i korporativne finansije, kao i razvoj proizvoda i usluga”, pokazuje analiza MAT-a.

Generalno, istraživanja sprovedena na uzorku većem od 200.000 profesionalaca iz različitih industrija i poslovnih okruženja, su pokazala da primena AI doprinosi porastu produktivnosti u rasponu od 10 do 45 odsto, pri čemu su posebno izraženi efekti u tehničkim poslovima, korisničkoj podršci i kreativnim zadacima.

Ko prednjači u globalnoj trci AI?

Prema podacima iz poslednjeg AI izveštaja za 2025. Tokom protekle decenije investicije povezane sa AI su porasle gotovo 13 puta. Samo u 2024. godini investirano je 252,3 milijarde dolara, što predstavlja rast  od 25,5 odsto u odnosu na 2023.

Najznačajniji rast imaju private investiciije – 44,5 odsto, a lidersku poziciju po iznosu investicija u AI imaju SAD. U 2024. godini, private investicije u AI u SAD su iznosile čak 109,1 milijardi dolara što je gotovo 12 puta više od 9,3 milijarde koliko je u AI investirala Kina, odnosno 24 puta više od 4,5 milijardi koliko je investirala Velika Britanija. Najveći porast investicija (18,7 odsto) je usmeren u oblast generativne AI koji je prošle godine privukao 33,9 milijardi dolara privatnih investicija na globalnom nivou.

“SAD su globalni centar privatnih investicija u AI. Više od 50 odsto svetskog venture capital finansiranja u AI odlazi američkim kompanijama. Razlog za to je razvijen ekosistem rizičnog kapitala, saradnja univerziteta i privatnog sektora i postojanje visokotehnoloških klastera poput Silicijumske doline. Mada su kineske investicije u AI usporile su poslednjih godina, delom zbog regulatornih restrikcija, Kina i dalje ima učešće od oko 10–15 odsto u ukupnim investicijama u AI”, pokazuje analiza MAT-a.

SAD zadržavaju vodeću poziciju u globalnom AI ekosistemu, prvenstveno zahvaljujući snažnom privatnom sektoru, koncentraciji visokotehnoloških kompanija i velikoj dostupnosti rizičnog kapitala.

Sa druge strane, Kina beleži najbrži rast primene AI i intenzivno je integriše u industriju, javnu upravu i nadzorne sisteme. Visok nivo državnih ulaganja i relativno brza implementacija omogućili su Kini da postane drugi najveći globalni izvor naučnih radova u oblasti AI, ali i dalje zaostaje u razvoju najnaprednijih čipova.

“Broj patenata u oblasti AI kontinuirano raste – 2010. godine je prijavljeno 3.833 patenata, a 2023. čak 122.511. Samo u poslednjoj godini broj AI patenata povećao se za 29,6 odsto. Zaključno sa 2023. godinom, Kina prednjači u ukupnom broju AI patenata, sa udelom od 69,7 odsto svih odobrenih prijava, dok se Južna Koreja i Luksemburg izdvajaju kao vodeći proizvođači AI patenata posmatrano po glavi stanovnika”, navodi se u istraživanju.

EU kombinuje snažnu akademsku bazu i najrazvijeniji regulatorni okvir na svetu, ali je istovremeno suočena sa slabijom tržišnom difuzijom AI i fragmentisanim pristupom inovacijama. EU je u junu 2024. godine usvojila prvu na svetu regulativu za oblast AI (AI Act) koja postavlja standarde za etičku, transparentnu i bezbednu primenu AI.

Međutim, kako ocenjuje autor analize, restriktivniji regulatorni ambijent usporava komercijalno usvajanje i smanjuje atraktivnost evropskog AI tržišta u odnosu na SAD i Kinu.

“U poređenju tri regiona, SAD dominiraju u inovacijama i tržišnoj implementaciji, Kina u brzini primene na širokom ekonomskom i društvenom nivou, dok EU prednjači u normativnom pristupu, ali zaostaje u investicijama i primeni AI rešenja. Ovi divergirani modeli razvoja ukazuju na globalnu fragmentaciju AI ekosistema i naglašavaju potrebu za strateškim ulaganjima, infrastrukturom i koordinisanim politikama kako bi se obezbedila konkurentnost i tehnološka samodovoljnost”, zaključuje Filipović.