Američke firme i potrošači snose 90 odsto troškova Trampovih carina

Novi izveštaj Federalnih rezervi Njujorka pokazuje ono na šta ekonomisti već dugo upozoravaju, teret carina gotovo u potpunosti snose građani i kompanije zemlje koja ih uvodi. Drugim rečima, država koja nameće carine, u ovom slučaju SAD, zapravo oporezuje sopstvene potrošače i privredu.

Prema podacima ove institucije, američke firme i potrošači su tokom 2025. godine platili skoro 90 procenata ukupnih troškova uvoznih dažbina. Takav zaključak nije iznenađenje, jer su do sličnih rezultata ranije došli i Nacionalni biro za ekonomska istraživanja, kao i Kongresna kancelarija za budžet, prenosi CNN.

Iako izveštaj njujorškog ogranka Feda ne precizira tačnu raspodelu između kompanija i potrošača, analiza Kongresne kancelarije procenjuje da će preduzeća donekle smanjivati svoje profitne marže kako bi ublažila udar, ali da će najveći deo troška, oko 70 odsto, ipak prebaciti na krajnje kupce kroz više cene. Inostrani izvoznici, za koje je predsednik SAD Donald Tramp (Donald Trump) tvrdio da će snositi najveći deo troška, prema procenama učestvuju sa svega oko pet procenata.

U konkretnim brojkama, carine su u 2025. godini značile prosečno povećanje poreskog opterećenja od oko 1.000 dolara po domaćinstvu, navodi nepartijska organizacija Tax Foundation. To znači da je prosečna američka porodica indirektno platila značajan dodatni trošak kroz skuplju robu.

Iako su ovakvi izveštaji zasnovani na ekonomskim analizama, Tramp je i ranije pokazivao da mu mišljenja ekonomista nisu presudna kada je reč o carinama, koje je nazivao „najlepšom rečju u rečniku“. Ipak, novi podaci dolaze u trenutku kada u Vašingtonu raste zamor i nezadovoljstvo zbog trgovinskih mera.

U retkom političkom otporu, šestoro republikanskih kongresmena pridružilo se demokratama u pokušaju da se ukinu carine prema Kanadi. Iako je malo verovatno da će takva inicijativa uspeti, čak i ako bi prošla Senat, predsednik bi mogao da uloži veto, sama činjenica da su se pojedini republikanci usprotivili pokazuje rastuće podele unutar stranke. Tramp je nakon toga zapretio „posledicama“ svima koji glasaju protiv carina.

Dodatnu neizvesnost unosi i očekivana odluka Vrhovnog suda o zakonitosti uvedenih carina, koja bi mogla značajno da utiče na čitavu trgovinsku politiku administracije. U međuvremenu, Bela kuća brani svoju ekonomsku strategiju, ističući da je inflacija oslabila, a korporativni profiti porasli, uprkos višestrukom povećanju prosečne carinske stope.

Portparol Bele kuće tvrdi da kombinacija poreskih olakšica, deregulacije, carina i veće energetske proizvodnje smanjuje troškove i podstiče privredni rast. Međutim, mnogi građani i dalje osećaju pritisak visokih troškova života i sve češće krive predsednika i republikance za situaciju.

Predizborno obećanje o brzom snižavanju cena nije se u potpunosti ostvarilo, osim u pojedinim slučajevima poput pada cena jaja, što se uglavnom pripisuje uspešnom suzbijanju ptičjeg gripa i stabilizaciji ponude. Iako ukupni makroekonomski pokazatelji deluju solidno, oni se zasnivaju na prosečnim vrednostima koje prikrivaju slabosti u pojedinim sektorima.

Na primer, januarski izveštaj o zapošljavanju pokazao je rast od 130.000 novih radnih mesta, gotovo dvostruko više od očekivanja. Međutim, gotovo sav rast došao je iz sektora zdravstva, dok su drugi sektori beležili minimalan napredak ili pad. Tokom cele 2025. godine, čak 97 odsto ukupnog rasta zaposlenosti poteklo je iz oblasti zdravstva i socijalne zaštite.

Ekonomista Dajan Svonk (Diane Swonk) opisala je ovakvu situaciju kao ekonomiju koja stoji na „jednonožnim stolicama“, oslanjajući se na uske izvore rasta. Pored zdravstva, to su visoka potrošnja bogatih pojedinaca i ogromne investicije tehnoloških kompanija u veštačku inteligenciju. Takva struktura rasta može delovati stabilno na papiru, ali istovremeno otkriva krhkost šire ekonomske osnove.