AMERIKA BIRA PREDSEDNIKA 59. PUT Najava rekordne izlaznosti i postizbornog uragana

Predsednički izbori nikada nisu bili tako važni kao ovi 59. po redu u utorak 3. novembra, tvrde obojica kandidata, aktuelni predsednik Donald Tramp (Donald Trump) i njegov demokratski protivkandidat Džo Bajden (Joe Biden). Čini se ni da javnost nikada nije bila tako podeljena u vezi sa kandidatima, ne samo američka, nego i svetska.

Ishod ovih izbora trebalo bi pored ostalog da odredi dalje postupanje Amerike prema korona krizi i da definiše njenu spoljnu politiku i ekonomiju, zbog čega ceo svet prati ovaj događaj s punom pažnjom.

Srbi u Americi organizovano su podržali Trampa. Specijalni izaslanik predsednika SAD za Srbiju i Kosovo, ambasador Ričard Grenel (Richard Grenell) sastao se u Pitsburgu sa predstavnicima srpsko-američke zajednice u organizaciji inicijative „Srbi za Trampa 2020“ odakle je pozvao sve Srbe u SAD da glasaju za Trampa.

EU Observer izveštava da Evropa ne diše u iščekivanju raspleta američkih izbora, nadajući se „normalizaciji transatlantskih odnosa“ i strepeći od „najgoreg scenarija da jedina demokratska supersila bude paralisana domaćim nasiljem“.

Univerzitet Džordž Vašington savetovao je svojim studentima da se za dan izbora priprema „kao što bi to obično učinili za uragan ili snežnu oluju“ u slučaju da ih nemiri spreče da napuste prebivališta. Studentima je savetovano da se snabdeju hranom sa dugim rokom i lekovima, prenosi Guardian.

Za eventualno nasilje spremaju se i trgovci u velikim američkim gradovima koji izloge svojih radnji oblažu drvenim tablama, kako bi ih sačuvali od uništenja. Tekuća godina obeležena je nasilnim protestima u Americi, pa ne bi bilo iznenađujuće da pristalice poraženog kandidata pokrenu nerede zbog nezadovoljstva ishodom izbora. O tome se već mesecima spekuliše u američkim medijima.

Kada je reč o izgledima dvojice kandidata, prema anketama Bajden je i dalje u prednosti, ali ne tako ubedljivoj kao do pre nekoliko nedelja. Izbore bi trebalo da odluče rezultati u četiri „ključne“ države, Arizoni, Floridi, Pensilvaniji i Viskonsinu. Prema istraživanju koje su zajednički obavili New York Times i umetnički Siena College, Bajden je dan uoči izbora bio u prednosti u sve četiri pomenute države, sa šest, tri, šest, odnosno 11 odsto prednosti.

U istraživanju odeljenja FOX korporacije na Floridi, Tramp ima jedan odsto prednosti u toj državi, prema anketi NBC kandidati su izjednačeni u Arizoni, a Trafalgar grupa dala je Trampu dva odsto prednosti u Pensilvaniji. CNBC je objavio da Bajden ima osam odsto prednosti nad Trampom u Viskonsinu.

Elektorski glasovi određuju pobednika na izborima

Pobediće kandidat koji bude imao najmanje 270 od 538 elektorskih glasova. Četiri pomenute države nose ukupno 70 glasova elektora. Svaka savezna država, u zavisnosti od broja izbornih koledža, odnosno broja predstavnika u Kongresu, raspolaže i određenim brojem elektorskih glasova. Kalifornija, recimo, ima 55, a Aljaska tri elektorska glasa. Prema principu da pobedniku pripada sve, kandidat koji dobije više glasova u Kaliforniji, osvaja svih 55 elektora.

Vašington DC takođe ima elektorske glasove, ukupno tri, uprkos tome što nema predstavnike u Kongresu. Kada Amerikanci glasaju za predsednika, oni zapravo glasaju za predstavnika stranke tog kandidata poznatog kao elektor, a elektori potom glasaju za predsednika u ime naroda svoje države. Izuzetak od pravila „pobednik nosi sve“ predstavljaju države Mejn i Konektikat u kojima se glasovi mogu podeliti na nejednak broj elektora.

Proces nominovanja elektora razlikuje se od države i od stranke, ali se obično obavlja na dva načina. Političke stranke uoči izbora ili biraju elektore na svojim nacionalnim konvencijama, ili za njih glasa centralni komitet stranke.

U poslednjih 20 godina, dvojica predsednika osvojili su izbore iako su dobili manje direktnih glasova birača od svojih protivnika. Al Gor (Al Gore) je 2000. godine osvojio oko pola miliona glasova više od Džordža Buša (George W. Bush), ali je Buš postao predsednik, zahvaljujući pobedi u državi Florida.

Do sada su petorica predsednika u američkoj istoriji dobili izbore, iako su osvojili manji ukupni broj glasova. Florida je odlučila i izbore 2016. godine, kada je Tramp tamo pobedio Hilari Klinton (Hillary Clinton) sa samo 2,2 odsto razlike, ali to je bilo dovoljno da uzme svih 29 ključnih elektorskih glasova u toj državi. Klinton je imala ukupno blizu tri miliona direktnih glasova više.

Očekuje se rekordna izlaznost birača

Nešto manje od 100 miliona Amerikanaca već je izašlo na „rano glasanje“, bilo poštom, bilo izlaskom na biračka mesta, koja su bila otvorena od četiri do 50 dana uoči dana izbora, u zavisnosti od pravila u pojedinim državama. Tramp i Bajden, takođe su već glasali. Sudeći prema broju ranih glasova, izlaznost na ovim izborima biće rekordno velika.

Mnogi eksperti predviđaju da bi na glasanje moglo da izađe više od 138 miliona građana, koliko je glasalo 2016. godine. Tada je na rano glasanje izašlo 47 miliona glasača. Treba međutim imati u vidu i da su zbog epidemije korona virusa mnogi građani glasali ranije, kako bi izbegli gužvu na dan izbora.

Prva biračka mesta otvorena su u šest sati po lokalnom vremenu, a biće zatvorena najkasnije do 20 sati, osim u Oregonu gde će se glasati isključivo putem pošte.

Američki predsednički izbori tradicionalno se održavaju utorkom. To je zato da bi farmeri nedeljom mogli da idu u crkvu, a u ponedeljak da otputuju do glasačkog mesta i da se vrate kući do srede, koja je nekada bila pazarni dan. U Americi nema predizborne tišine, pa se kampanje vode i dok traje glasanje.

Glavni berzanski indeksi na Wall Streetu porasli su na otvaranju trgovanja u utorak, pri čemu se investitori klade na pobedu Bajdena. Industrijski indeks Dow Jones ojačao je na otvaranju za 213,64 poena ili 0,79 odsto, na 27.138,69 poena, prenosi Tanjug, ozivajući se na Reuters.