Analitičari upozoravaju na mogući rast inflacije i usporavanje privrede

Američko bombardovanje iranskih nuklearnih postrojenja u nedelju unelo je novu neizvesnost u pogledu inflacije i privredne aktivnosti, i to baš na početku nedelje prepunoj ekonomskih podataka i izjava centralnih bankara, uključujući i dvodnevno svedočenje predsednika američkih Federalnih rezervi Džeroma Pauela (Jerome Powell) pred Kongresom.

Negativne posledice napada su najlakše uočljive, mogućnost naglog rasta cena energenata, nastavak zadrške u potrošnji domaćinstava i firmi usled nesigurnosti, i potencijalna iranska reakcija koja bi mogla da se desi izvan Persijskog zaliva, prenosi Reuters.

Budući da se već očekuje da će američka ekonomija usporiti zbog visokih uvoznih tarifa koje je uvela Trampova administracija, dodatni skok cena nafte mogao bi dodatno da optereti potrošnju domaćinstava i time dodatno uspori privredni rast, ocenjuju ekonomski stratezi banke Morgan Stanley.

S druge strane, postoji i optimističniji scenario, ukoliko ovi napadi otvore put ka dugoročnoj stabilizaciji u regionu. „Predviđanje geopolitičkih zbivanja na Bliskom istoku je izuzetno nezahvalan posao. Ipak, izraelsko tržište akcija sugeriše da možda prisustvujemo radikalnoj transformaciji Bliskog istoka sada kada je Iran denuklearizovan“, naveli su analitičari kompanije Yardeni Research nakon američkog napada, iako Teheran negira da je došlo do značajnijih oštećenja iranske nuklearne infrastrukture.

Glavni indeks berze u Tel Avivu dostigao je istorijski maksimum nakon napada. Ipak, američko tržište rada jasno usporava, čak i dok se inflatorni pritisci ponovo pojačavaju. Podaci o broju zahteva za nastavak isplate pomoći nezaposlenima, koji se objavljuju u četvrtak, biće deo šireg izveštaja Ministarstva rada za jun. Do sada su ti izveštaji ukazivali na slabljenje tržišta rada, ali i dalje na solidnu zaposlenost, sa stopom nezaposlenosti od oko 4,2 odsto. Ipak, Fed pažljivo prati moguće pogoršanje.

U petak se očekuju podaci koji bi mogli pokazati najslabiji rast potrošnje u SAD još od januara. Iako se očekuje da će inflacija ostati blizu cilja Feda od dva procenta u maju, ali mnogi zvaničnici smatraju da će tarife u narednim mesecima dodatno podstaći rast cena. Nagli skok cena energenata mogao bi dodatno rasplamsati inflaciju.

Zbog svega toga, očekuje se da će Pauel tokom svog svedočenja pred Kongresom biti pritisnut pitanjima o posledicama događaja na Bliskom istoku, i to već u utorak pred Odborom za finansijske usluge Predstavničkog doma, a zatim u sredu pred Bankarskim odborom Senata.

Fed je prošle nedelje zadržao referentnu kamatnu stopu u rasponu od 4,25 do 4,50 odsto. Iako su kreatori politike signalizirali da bi do kraja godine moglo doći do dva sniženja kamatne stope, Puel je istakao da su ta predviđanja krajnje nesigurna, zbog neizvesnosti oko tarifa i odgovora privrede na sve promene.

Razvoj događaja između SAD i Irana dodatno komplikuje pitanje kako će neizvesnost uticati na odluke Feda. „Tržišta će pažljivo pratiti signale o tome kako će Fed izbalansirati inflatorne rizike usled rasta cena energenata i tarifa naspram deflatornih pritisaka koje nosi usporavanje rasta“, ocenili su ekonomisti banke Wells Fargo.