Borba za tržište između SAD, EU i Kine vodiće se izvan njihovih granica

Kritične sirovine su sirovine od vitalnog značaja za ekonomiju neke zemlje, ali istovremeno izuzetno podložne rizicima, u smislu njihovog snabdevanja. Ove sirovine su neophodne za proizvodnju različitih proizvoda i tehnologija, ali mogu biti ograničene u svojoj dostupnosti zbog faktora kao što su geografska koncentracija resursa, politička nestabilnost, ograničeni izvori ili visoka potražnja.

U kontekstu moderne ekonomije, kritične sirovine obuhvataju pre svega retke metale, mineralne resurse, ali i ostale ključne komponente koje se koriste u proizvodnji elektronike, baterija, medicinskih uređaja i drugih visokotehnoloških proizvoda.

Zbog njihove važnosti i ograničenja, kritične sirovine su predmet pažnje vlada, industrije i međunarodnih organizacija koje se trude da osiguraju stabilnost u snabdevanju ovim materijalima i razvijaju strategije za diversifikaciju izvora i smanjenje zavisnosti od pojedinih resursa.

Nema jedne specifične zemlje koja bi bila dominantna po količini svih kritičnih resursa, budući da različite zemlje raspolažu različitim sirovinama i ekonomskim karakteristikama. Naravno, pojedine države odskaču po obimu pojedinačnih sirovina, pa se tako Kina često ističe kao zemlja s bogatim rezervama retkih minerala koji su ključni za proizvodnju visokotehnoloških uređaja, elektronike, magneta i drugih proizvoda.

Australija je, recimo, poznata po obilju drugih mineralnih resursa, uključujući rude gvožđa, kobalta, bakra i aluminijuma. Zemlje u Južnoj Americi, poput Čilea i Perua, poznate su po bogatstvu bakra, koji je takođe kritična sirovina za različite industrije.

Međutim, važno je napomenuti da samo imati bogate rezerve ne garantuje dominaciju u snabdevanju, jer činioci poput tehnoloških kapaciteta, političke situacije, ekoloških normi i tržišnih faktora takođe igraju veliku ulogu u održavanju stabilnog snabdevanja kritičnim sirovinama.

Kako izbeći Kinu?

Krajem prošle godine Evropski parlament je ogromnom većinom usvojio Zakon o kritičnim sirovinama koji će tržištu EU omogućiti pravni okvir za nabavku strateških minerala kroz sporazume sa “prijateljskim trećim zemljama”. Cilj ovog zakona je, između ostalog, da se za nabavku neophodnih sirovina za nove tehnologije “na brzoj traci” izbegne prekomerna zavisnost od Kine (i Rusije), a odobre paketi finansijske podrške za zemlje bogate traženim rudama u bližem okruženju (uključujući i srpski litijum).

Kada se gleda mapa sveta i rasprostranjenost najtraženijih ruda i minerala, nekako je i logično da najveće države raspolažu najvećim zalihama, ali kada se uzme u obzir ekonomsko-politička netrpeljivost SAD, Rusije i Kine, EU se kao jedinstveno, ali ipak rascepkano tržište, našla “u nebranom grožđu” te mora da nađe brza rešenja za svoje probleme snabdevanja.

U tekstu novog Zakona stoji da bi EU trebalo da izdvoji deset odsto, reciklira 15 i preradi 40 odsto svojih godišnjih potreba do 2030. godine za 16 „strateških sirovina“, piše Euroactiv. Treba napomenuti i to da se lista ovih sirovina stalno menja, pa je tako u regulativi iz 2011. bilo pominjano ukupno 11 ruda i minerala, dok ih je u novim evropskim aktima popisano ukupno 34.

Uprkos tome što je vodeći svetski zagađivač ugljenik-dioksidom, Kina je ujedno i najveći proizvođač većine kritičnih minerala potrebnih za zelenu tranziciju.

Kina proizvodi 60 odsto svih retkih metala koji se koriste kao komponente u uređajima visoke tehnologije, uključujući pametne telefone i računare. Ova zemlja takođe ima 13 odsto globalnog udela na tržištu proizvodnje litijuma. Kada je o preradi reč, prerađuje oko 35 odsto svetskog nikla, 58 odsto litijuma i 70 odsto kobalta.

Međutim, na kineskoj listi kritičnih sirovina nalazi se i zlato. Iako se žuti plemeniti metal koristi u manjem obimu u tehnologiji, Kina potražuje zlato zbog ekonomskih i geopolitičkih faktora, uglavnom da bi diversifikovala svoje devizne rezerve, koje se u velikoj meri oslanjaju na američki dolar. Analitičari procenjuju da je Kina poslednjih godina kupila rekordnih 400 tona zlata, prema podacima Svetskog saveta za zlato.

Kina je takođe označila uranijum kao kritičan mineral. Kineska vlada je izjavila da namerava da postane samodovoljna u kapacitetima nuklearnih elektrana i proizvodnji goriva za njihov rad. Prema Svetskoj nuklearnoj asocijaciji, Kina ima za dugoročni cilj proizvodnju jedne trećine uranijuma za svoje potrebe.

Iako se pojedinačne liste kritičnih sirovina za SAD, EU i Kinu međusobno dosta razlikuju, a velika azijska zemlja raspolaže svime što nedostaje Amerikancima i Evropljanima, sve tri teritorije poklapaju se u potraživanju tačno deset kritičnih sirovina, gde su “najzvučnija imena” kobalt, grafit i litijum. Svih ostalih sedam sirovina spadaju u retke zemne minerale.

Borba za obezbeđivanje dovoljnih količina kritičnih sirovina sigurno će kreirati nove ekonomske ratove u narednim godinama. I dok Evropska unija traži izvore u svom neposrednom predvorju, Kina kupuje od drugih azijskih zemalja i Rusije, dok SAD baca udicu i ka udaljenim državama koje održavaju tradicionalne jake veze upravo sa direktnim konkurentima.

Reč je, pre svega, o prilično velikoj, nenaseljenoj i rudama bogatoj Mongoliji. Ova zemlja poznata je po velikim rezervama bakra, zlata, uglja i retkih minerala, a krajem 2023. godine su je s tim razlogom posetili i visoki američki zvaničnici.

U središtu strategije administracije predsednika Bajdena (Joe Biden) je prodajna ideja – SAD će dati siromašnim zemljama bolju ponudu za njihove resurse, piše The Scientific American.

„Mongolija se suočava sa generacijskom šansom. To je potreba Sjedinjenih Američkih Država da pronađu kritične minerale i retke metale kako bi postigle svoje ciljeve čiste energije“, rekao je Hose Fernandez (Jose Fernandes) državni podsekretar za ekonomski rast, energiju i životnu sredinu.

Ova mantra potencijalno je privlačna zemljama bogatim resursima, ali i finansijski siromašnim, koje žele da iskoriste prednosti trenutne bitke za mineralima da bi razvile svoje ekonomije. To je posebno važno za Mongoliju koja doživljava velike uticaje klimatskih promena i suočava se sa lokalnim protivljenjem rudarskim projektima, upravo kao što je slučaj i sa nekim drugim zemljama bogatim kritičnim sirovinama.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Na delu velika globalna trka za kritičnim mineralnim resursima