Brazil ima plan od 125 milijardi dolara da dostigne klimatske ciljeve COP30

Domaćin sledećeg klimatskog samita Ujedinjenih nacija pokreće ogroman investicioni fond za šumarstvo kao deo velike vizije buduće multilateralne akcije protiv globalnog zagrevanja. Naime, Brazil planira da pokrene ambiciozan fond od 125 milijardi dolara za zaštitu tropskih šuma kada bude domaćin klimatskog samita COP30 u novembru, piše Bloomberg.

Ovaj investicioni instrument je deo široke strategije za pretvaranje pregovora u akciju nakon što povlačenje SAD iz klimatske diplomatije preti da uspori napredak i ostvarivanje ciljeva COP30. Diskusije su uznapredovale i neke zemlje su već izrazile interesovanje da se pridruže listi glavnih saradnika, uključujući Nemačku, Francusku, Ujedinjene Arapske Emirate i Singapur, rekao je Rafael Dube, izvršni sekretar u brazilskom ministarstvu finansija.

Novi fond bi trebalo da bude spreman za primanje doprinosa do početka samita u gradu Belem, rekao je Dubeuk. Ideja iza inicijative – nazvana Tropical Forests Forever Facility, ili TFFF – je da se državama plaća naknada za svaki hektar šume koji održavaju. Brazil, Kolumbija, Indonezija i Demokratska Republika Kongo spadaju među zemlje sa velikom površinom šuma, od koje će imati koristi i te zemlje, ali i ceo svet.

Svetska banka pomaže razvoj ovog fonda i očekuje se da će ona njime i upravljati. Samit, koji se održava u amazonskom gradu Belem, pada na 10. godišnjicu istorijskog Pariskog sporazuma, globalnog sporazuma koji obavezuje skoro svaku zemlju na svetu da zadrži zagrevanje na znatno ispod 2˚C, a idealno 1,5˚C, u odnosu na predindustrijski nivo.

Ipak, COP30 takođe prati nedavnu seriju neuspešnih ili manje uspešnih samita UN koji su doprineli osećaju nazadovanja. Američki predsednik Donald Tramp (Donald Trump) je po drugi put povukao drugog najvećeg emitera na svetu iz Pariskog sporazuma i smanjio međunarodnu pomoć. Evropa je, u međuvremenu, počela da više svoje spoljne pomoći usmerava na izdatke za odbranu kako bi podržala rat Ukrajine protiv Rusije.

Brazil sada mora dodatno da radi kako bi dokazao da multilateralizam i dalje može da se bavi klimatskim promenama usred geopolitičkih smetnji i povlačenja SAD. „Naš COP počinje novu deceniju“, rekla je Ana Toni, glavna izvršna direktorica COP30 i brazilski zamenik ministra za klimatske promene, u intervjuu u Braziliji.

„Od sada, veliki zadatak za naredne ZP je kako ubrzati implementaciju onoga što je već dogovoreno”.

Globalno zagrevanje je već premašilo 1,5˚C na godišnjem nivou po prvi put 2024. godine, a temperature će nastaviti da rastu osim ako se ne preduzmu drastične mere za suzbijanje emisija gasova staklene bašte. Usred sporog tempa dekarbonizacije, Brazil vidi „gotova rešenja” kao što je očuvanje šuma kao način da se kupi vreme na planeti koja se brzo zagreva.

Drveće već apsorbuje milijarde tona ugljen-dioksida svake godine. I dok se krčenje šuma u ​​brazilskoj Amazoniji smanjilo pod predsednikom Luizom Inasijom Lula da Silvom, raste širom sveta,  jer je neverovatnih 6,4 miliona hektara izgubljeno tokom 2023.

Brazil očekuje da bogate zemlje pozajme fondu za tropske šume 25 milijardi dolara kako bi pokrenule inicijativu. Taj iznos bi pomogao da se privuče još 100 milijardi dolara iz privatnog sektora.

Sav novac bi bio uložen u diversifikovani portfolio koji bi mogao da generiše prinose za otplatu investitora, kao i da nagradi zemlje za očuvanje svojih šuma.

Siromašne zemlje bi imale nešto više prostora da nastave da emituju ugljen-disoksid, dok bi bogate zemlje imale manje fleksibilnosti. Cilj je dostići minimalnu kritičnu masu zemalja kako bi široko regulisano tržište ugljenika funkcionisalo.

Organizatori COP30 se ipak nadaju da će postići napredak po pitanju problematičnog finansiranja klime. Na prošlogodišnjem COP29 u Bakuu, u Azerbejdžanu, bogate zemlje su se složile da obezbede najmanje 300 milijardi dolara za siromašnije zemlje godišnje do 2035. godine, kroz širok spektar izvora, uključujući javne finansije, kao i bilateralne i multilateralne sporazume.

Ali obećani iznos bio je samo delić onoga što su zemlje u razvoju tražile, ostavljajući ih razočaranim. Kao domaćin ovogodišnjeg samita BRICS-a u julu, kao i COP, Brazil razgovara o zajedničkom stavu o klimatskom finansiranju sa drugim zemljama u toj grupi, koja uključuje Indiju, Kinu, Južnu Afriku, Rusiju, Indoneziju i Ujedinjene Arapske Emirate.