BRICS pokušava da popuni prazninu koju je ostavio G-20 dok besni Trampov trgovinski rat

Glavne zemlje u razvoju teže da grupu BRICS pretvore u globalni forum sposoban da se pozabavi ekonomskim i političkim haosom koji je izazvao trgovinski rat Donalda Trampa (Trump). Ministri spoljnih poslova grupe nazvane po njenim osnivačima – Brazilu, Rusiji, Indiji, Kini i, kasnije, Južnoj Africi – sastaju se u ponedeljak prvi put otkako je Trampova politika preokrenula ne samo svetsku ekonomiju, već i tradicionalne multilateralne institucije poput Grupe 20 (G-20), gde je konsenzus postao nedostižan, javlja Bloomberg.

Ovaj preokret je stavio BRICS u poziciju da preuzme onakav globalni uticaj koji njegovi najistaknutiji članovi dugo traže, posebno nakon što je poslednjih godina proširio svoj spisak i uključio nove nacije – Egipat, Etiopiju, Indoneziju, Iran i Ujedinjene Arapske Emirate. Blok sada čini otprilike polovinu stanovništva planete i oko 40 odsto globalnog BDP-a.

Tokom dvodnevnog skupa u Rio de Žaneiru, ministri spoljnih poslova BRICS-a posvetiće dosta vremena diskusiji o tome kako reagovati na Trampove tarife. Kina, koja se suočava sa carinama od 145 odsto na većinu izvoza u SAD, naznačila je da bi želela da iskoristi skup kako bi se suprotstavila SAD.

Kada je na brifingu prošle nedelje upitan o očekivanjima Kine od sastanka, portparol njenog ministarstva finansija nije pomenuo SAD, ali je kritikovao one koji „drže veliku batinu carina, sabotiraju međunarodnu pravednost i poredak i povećavaju globalne bezbednosne rizike“. Portparol je takođe pozvao na „tešnju saradnju“ i „zajedničke napore“ među zemljama BRICS-a.

U saopštenju koje će biti objavljeno u utorak, ministri spoljnih poslova BRICS-a će imati oštre reči protiv jednostranih mera u trgovini, bez navođenja Trampa ili SAD, prema rečima dva brazilska vladina zvaničnika. Iako bi druge zemlje želele da grupa javno ukori Trampa, to nije konsenzusni stav među njenim članicama, rekli su, tražeći anonimnost kako bi govorili o tekućim diskusijama.

Sposobnost pronalaženja konsenzusa među različitim gledištima je upravo ono što će BRICS morati da pokaže kako bi dokazao da može da izbegne duboke podele koje su narušile efikasnost institucija poput Ujedinjenih nacija i G-20.

U Riju će ministri spoljnih poslova početi razgovore o prioritetima brazilskog jednogodišnjeg predsedavanja BRICS-om: agresivnije delovanje u vezi sa klimatskim promenama, poboljšana saradnja u oblasti javnog zdravlja, jačanje trgovinskih veza između zemalja članica i odbrana same ideje multilateralizma. Brazilski zvaničnici upozoravaju da cilj bloka, koji je formiran pre skoro dve decenije, nikada nije bio da izazove međunarodno liderstvo SAD ili da demontira globalni poredak koji predvode Vašington i Zapad.

„Stav da je BRICS antiamerički blok je potpuno pogrešan“, rekao je brazilski ambasador Maurisio Lirio (Mauricio Lirio) u februaru, tokom pripremnog sastanka u Braziliji. „Blok je stvoren da promoviše razvoj zemalja u razvoju, a ne da antagonizuje bogate zemlje.“

Brazilska agenda je ipak pozicionirala BRICS kao potencijalni bedem multilateralizma u vreme kada je Tramp uveo tarife skoro svakoj zemlji, dok je okrenuo leđa globalnim institucijama i sporazumima. Od stupanja na dužnost u januaru, preduzeo je korake da izvuče SAD iz Pariskog sporazuma i Svetske zdravstvene organizacije, uništio je glavnu agenciju zemlje za pomoć inostranstvu i izrazio sumnje u vezi sa nastavkom američkog učešća u G-20.

Glavni znak da bi zemlje BRICS-a mogle pojačati svoje napore da popune nastalu prazninu došao je prošle nedelje, kada su Brazil i UN organizovali virtuelni događaj o klimatskim promenama kojem je prisustvovalo više od desetak svetskih lidera. Tramp i SAD nisu bili pozvani; umesto toga, glavna zvezda bio je kineski predsednik Si Đinping, koji je obećao da će njegova nacija ostati posvećena globalnoj saradnji u borbi protiv klimatskih promena „bez obzira na promene na međunarodnom pejzažu“.

Ovaj događaj je bio najnoviji pokazatelj Sijevih intenziviranih napora da predstavi Peking kao prijateljskijeg, pouzdanijeg saveznika od Trampovih SAD, dok nastoji da produbi veze sa drugim delovima sveta – uključujući i Evropsku uniju, sa kojom je u sukobu. To je takođe bio pokazatelj snage za brazilskog predsednika Luiza Inasija Lulu da Silvu (Luiz Inácio Lula da Silva), koji je okupio lidere poput Sija, francuskog predsednika Emanuela Makrona (Emmanuel Macron) i predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen (Von der Leyen) kako bi se pripremili za domaćinstvo svoje zemlje ključnog samita UN o klimi u novembru.

Uprkos riskantnom mandatu na mestu predsednika G-20 prošle godine, Lula je nastavio da se afirmiše u velikim globalnim diskusijama. Odigrao je ključnu ulogu u završnim pregovorima o trgovinskom sporazumu između EU i Merkosura, južnoameričke carinske unije, krajem 2024. godine. I Makron i generalni sekretar UN Antonio Gutereš (António Guterres) takođe su tražili njegov glas u globalnim debatama o veštačkoj inteligenciji.

„Brazil sve više igra vodeću ulogu u geopolitici, domaćin je samita BRICS-a ove godine, zalaže se za sporazum Merkosura, nastoji da poveća intraregionalnu trgovinu i generalno otvoreno brani multilateralne institucije i multilateralni trgovinski sistem“, rekla je Himena Zunjiga (Jimena Zuñiga), analitičarka za geoekonomiju Latinske Amerike u Bloomberg Economics. Sada Lula podstiče zemlje BRICS-a da poboljšaju trgovinske veze među sobom kako bi ojačale svoju moć na globalnom nivou – i protiv jednostranih odluka Trampa i SAD.

Stvaranje zajedničke valute, ideja koja je navela Trampa da zapreti 100 odsto tarifama članicama bloka, „nije u diskusiji“, rekao je Lirio u februaru. Ali Brazil želi da nastavi napore da razvije lokalne sisteme plaćanja i instrumente koji mogu bolje olakšati trgovinu i investicije između zemalja, što je dugogodišnji prioritet BRICS-a. To, međutim, ukazuje na jedan od problema koji proganja BRICS od njegovog osnivanja. Grupa je uvek bila više ambiciozna nego ostvarena, delom zato što su se članice mučile da se slože oko njenih krajnjih ciljeva.

Peking je tradicionalno BRICS video kao deo svojih napora da se suprotstavi SAD, ali su drugi postupali pažljivije kako bi izbegli da iritiraju zapadne saveznike. Granični sporovi su pogoršali odnose između Kine i Indije, dve najveće ekonomije grupe, a premijer Narendra Modi je samo pojačao svoje napore da se približi Vašingtonu od Trampovog povratka. Širenje je učinilo BRICS još manje kohezivnim, posebno u poređenju sa blokovima poput G-7, grupe bogatih, zapadnih zemalja koje dominiraju globalnim poretkom.

I dok je Tramp stvorio prazan prostor za delovanje BRICS-a, njegov trgovinski rat sa Kinom je takođe primorao svaku naciju na pojedinačne trgovinske pregovore koji rizikuju da potkopaju Luline pozive da pokažu snagu tako što će se držati zajedno.

„Ne možemo stalno tražiti pojedinačne izlaze za svaku zemlju“, rekao je brazilski lider u govoru u martu. „Svet je podeljen na blokove, i ko god je organizovaniji može učiniti više.“